Teška godina za voćare, mraz i sneg „obraće“ sve voće
Najgora noćna mora za voćare se ostvarila – nakon tople zime, tokom koje je voće prerano počelo da pupi, pao je sneg. Proizvođači su upozoravali da bi ovakav scenario mogao da znači propast voća, te da, ako vremenske prilike ne budu bile „na njihovoj strani“, može da dođe do nestašice voća u srpskim prodavnicama, a samim tim i do potrebe za povećanim uvozom. Takav scenario donosi i više cene voća za kupce.
Poljoprivrednici koji su pogledali kroz prozor i ugledali sneg nisu bili baš srećni zbog zimskih prizora usred proleća, uhvatili su se za glavu – obistinio se scenario za koji su se nadali da se neće desiti.
Naime, zbog prolećnih temperatura usred zime, proizvođači su bili u strahu od snega i mraza, jer čitav rod može da bude uništen ako mraz „udari“ na tek ispupelo i procvetalo voće.
Stručnjak iz Instituta za voćarstvo u Čačku dr Aleksandar Leposavić kaže za TV Nova da ovakvi uslovi nisu pogodni ni za voće, kao ni za bilo koju biljnu vrstu, ali da su najproblematičnije kajsije i trešnje.
„Ova poslednja dešavanja, a pogotovo najave za naredni period, sa izuzetno nestabilnim vremenom i niskim temperaturama za sutra i prekosutra, sigurno da će upropastiti ovogodišnji rod, ne samo kajsija i trešanja, ranocvetajućih voćnnih vrsta, nego su u problemu i ostale vrste“, kaže dr Leposavić.
On objašnjava da je sneg koji od noćas pada napravio „mehanička oštećenja“, odnosno lomove biljaka, a da nije bilo izmrzavanja, ali ako se vremenska prognoza ispostavi kao tačna – voćari će biti u ogromnom problemu.
Pored kajsija, breskvi i višanja, problem su sve koštičave voćne vrste, poput šljiva, ali i krušaka – koje su u većem delu naše zemlje već bile u fazi pred cvetanje, pa mraz može da uništi rod.
Leposavić kaže da su trenutno najmanje ugrožene jabuke i maline, i to jer ove vrste još uvek nisu počele da cvetaju.
On dodaje da ovakvo vreme nije loše samo zato što voćke mogu da izmrznu, već je pogodno za razvoj jedne vrste bakterije.
„Ona već godinama pravi probleme, a ove godine će zbog toga jer joj vremenski uslovi izuzetno pogoduju, jer je bio taj ‘vremenski rolerkoster’ – prvo je bilo izuzetno toplo, a sad su ovakvi uslovi. Ta bakterija će napraviti ogromne probleme u našim voćnjacima“, kaže Leposavić.
Sveto Marić iz Kačulica kod Čačka ima tri hektara pod voćem. U pitanju su kajsije, šljive, jabuke i kruške, a kako kaže, palo je tridesetak centimetara snega.
„Jutros je bilo hladno, ne možemo da procenimo oštećenja. S obzirom na to da su najavili niske temperature još dva dana videćemo šta će biti. Valjalo bi da ne pada vlažan sneg, već da ga onaj, koji je ostao na cvetu, nekako ga malo zaštiti“, kaže Marić za Nova.rs.
Šta će biti sa cenom voća?
Agroekonomisti i voćari su i pre vremenskih nepogoda koje su ih zadesile upozoravali da bi voće ove sezone moglo da košta i do 20 odsto više nego prošle godine.
„Naravno sve će zavisiti od tržišta. Kada je mali rod ili oštećen plod, bez obzira na voćnu vrstu cena će biti znatno uvećana, čak i do dvadeset odsto. To je činjenica. Ono što je sasvim izvesno, proizvodnja je poskupela, preparati kojima se voće tretira, đubrivo, a da ne pominjemo cene nafte koja je neophodna prilikom mašinske obrade voćnjaka“, smatra agorekonomski analitičar Žarko Galetin.
Gajenje Mmline pod znakom pitanja?
Neodgovorna i traljava politika proizvodnje maline dovela ovu profitabilnu granu poljoprivrede pod znak pitanja. Proizvođači kažu da je ovo prva sezona u poslednjih 70 godina u kojoj se u berbu ulazi sa neisplaćenim dugovima iz prethodne. Za nešto više od dva meseca počinje berba maline, a mnogi mali hladnjačari još nisu prodali robu i isplatili proizvođače.
U Ministarstvu poljoprivrede upozoravaju, da se na pragu nove sezone treba prilagoditi novim uslovima koje diktira svetsko tržište i reorganizovati proizvodnju i plasman na realnijim osnovama, kako ne bi ponovo ušli u blokadu izvoza.
Stručnjaci vide rešenje u akontnoj ceni koja se plaća tokom berbe i iznosi trećinu očekivane prodajne cene.Zatim za sledeće tromesečje se isplaćuje još jedan deo i kada se proda konačno proizvod onda se deli dobit. Ali ovde je problem što poroizvođači nisu akcionari kod hladnjačara i onda smo imali otkupnu cenu koja je bila 400-600 dinara, a sada vidite da se smrznuta prodaje za 250 dinara, da je gubitak po kilogramu oko 350 dinara“, ističe prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.
jak mi je ovaj profesor kresoje ako on ovako racuna gubitak… gomila dodatnih troskova tu ima od samog prijema maline pa sve do njenog cuvanja i dalje, tako da je dubioza mnogo, mnogo veca…
Da li uopste mogu proizvodjaci da shvate da bi trebalo da budu akcionari u hladnjacama.Cisto sumnjam.Preuzimanje odgovornosti i stalni dogovori o svemu su nepremostiva prepreka.Manji broj to radi ali i oni su u problemima.
Bice juznog voca ionako nadi vocari skupo prodaju voce.
Pa najbolje da ti poklone bitango jedna !!!
Nema veze, biće voća iz Poljske, Turske, Grčke, Španije….I kada su dobre vremenske prilike beogradski hoštapleri uvoze sa svih strana. Samo treba imati love i nema problema.