Prethodni članak
Хучи, тече Сутјеска
Радољуб Гавриловић из Рожаца је после Другог светског рата дуго био председник месне канцеларије за села Јанчићи, Врнчани и Рошци и многе људе уматичио, регистровао и на крају раздужио. Ту је и пензију стекао.
Када је као млад човек после рата убрзано похађао школу, каo многи други, дошао је на ред да полаже историју. Између осталих питања било је: Битка на Сутјесци? Не знајући ништа о томе, Радољуб се снађе па одговори испитивачу: “Веле људи да је било зајебано, али ја нисам био тамо па не знам”.
Симпатичан и духовит одговор уследио је од иначе духовитог Радољуба. Време је показало да та битка и није била баш онакава каквом су је победници непосредно после рата приказивали младима. Радољубов одговор, данас после седамдесет година, делује искрено и поштено.
Ипак, слава борбе изнад једне мале речице у Босни је овековечена у Чачку, па је по њој име добио биоскоп на крају Карађорђеве улице. Та грађевина је пре Другог светског рата била у функцији административне зграде „Регионалног Савета пољопривредника…“.
Нисам сигуран да се ова организација тако звала, али је зграда стављена под заштиту као културно добро. Река Сутјеска и даље хучи и тече. У заборав падају догађаји који су је у једном периоду учинили славном.
Грађевина у Чачку је изненада пре неколико година брутално срушена, а на том месту изграђена је тамница. Ваљда није замишљена као тамница, али током градње је некако тако испало. Као у свакој другој тамници и ту су утамничени људи, а не зна се који.
Пролазећи туда гледали смо мало збуњено, мало незаинтересовано у зидове без прозора на четвртом спрату. Ипак, свему дође крај, па и тамновању. Треба само бити храбар, стрпљив, упоран и сигуран у себе и своје идеје.
Једнога дана градски урбанисти и планери скупише знање, храброст и част па одобрише да се на градској тамници пробију зидови и отворе прозори.
Кад тамо!
Иза тих прозора указа се човек кога је неко бацио у тамницу.
То је наш градоначелник?!
Он је лично утамничен и одатле није могао ништа и никога да види.
Како је то тужно и страшно!?
Али, он сада види нас, он се са прозора, док се неке сенке иза њега у соби тајанствено крећу, нама смеје, он нама маше, он нас воли. И ми њему машемо, ми се њему смејемо, ми њега волимо.
Он је сада слободан, и може да иде и оде, где год пожели или где га пошаљу. Ми ћемо с радошћу да га испратимо, уживамо у његовој и нашој слободи, да се дивимо његовом јунаштву у нади да ће тамо негде бити слободан. Иза њега, на насеченим таблама стиропора на, још увек широм неотвореним прозорима, ће остати сенке.
Још увек, у актуелним планским документима Чачка, зграда биоскопа Сутјеска стоји на листи заштићених добара. Она је ту, унутар тамнице заштићена од „злог погледа љубомором и завишћу заслепљених људи„.
Остаје много питања. Ко је следећи заточеник? Ко је наш нови херој? У којој ће тамници тамновати? Можда ће то бити у објекту на Великим Стенама Каблара? Замислите! Видиковац, а тамница? Ко су тамничари, имају ли они лице или више лица? Имају ли име, презиме, породице или су можда духови, анђели? А можда и они пате у тамницама које сами граде где год нађу згодно место?
Ми их не видимо. Не виде ни они нас, али нам се смеју, они нама машу, они нас воле. Као игра жмурке: час у један заклон, час у други, само промичу сенке. Никако да истрче и да се запљуну: „Пу ја“, или „пу за мене“!
Народ покрије шакама очи, посагне се мало, прислони се уз неки ослонац и броји. Десиће се да их, ако на Каблару почну да праве тамницу чије су „законске“ темеље ископали, на тренутак угледамо и они угледају нас. Видиковац је то, ту сенке не могу дуго да опстану!
Многи мисле: Ово је ово само дечја игра. Шта нам фали? Играју се делије жмурке са нама, а неки „мрзовољни, зли, љубоморни и завидни“ не разумеју дечију игру, неће да жмуре и броје, па дигли главе и стално нешто гунђају.
Изаћи ће тамничари једног дана, храбро, из сенке на видело да се пред народом запљуну. Људи су, не могу се вечито скривати!
А до тада: „Хучи, тече Сутјеска!“
Извор: Цемафорум Aутор: Велимир Митровић
____________________________________________
On misli da je vreme pocelo da tece od kako se on pojavi….tako se i ponasa,a ova kučnica oko njega mu to podgreva
Kako se namlatiste bas ste pravi hejteri
ODLICAN TEKST, SVAKA CAST! NADAM SE DA SU GA RAZUMELI I OVI POLUPISMENI GLASACI I GLEDACI RIJALITIJA KAO DOPUNSKE ZABAVE MOZGA DO SLEDECIH IZBORA!
Sve pohvale za tekst. Sve receno. Bravo
Jedan od zločina koji su uradili današnji šampioni bahatosti. Pamtiće se po tome. Letnja bašta za koncerte i kultni bioskop pretvorio se u stambenu zgradu za nabijanje bankovnog računa.
Mali je on, nevidljiv.. Nije on srecan, verujte mi. Pa taj laze i kada spava. Seta on po gradu ali nosi krst naopacke, on u Boga ne veruje… Njuskica mu viri u svakoj kombinaciji, to su proklete pare.. Ne mozes mir, srecu, porodicu, kumove, majku, oca, postovanje kupiti novcem. Pustite ga samo da uziva u nezakonju, slavi.. Jednog dana odnece ga prve laste koje krenu na jug, daleko kao da nikada nije ni postojao. Setice se ovog teksta u promrzloj celiji sa korom hleba koju krvavo odradjuje za svoja NE DELA.
Komšija, sve si u pravu.
Ovi današnji, nažalost, nikada neće shvatiti da sve ovo što si nabrojao ne mogu kupiti tim pokradenim novcem i to iz jednog razloga – nemaju ni mozga, a ni mrvicu bilo kakvog kućnog vaspitanja da bi ikada mogli da shvate razmere svog besčašća.
Nastaviće da otimaju i da se okupljaju u čoporima sebi sličnih besčasnika, pokušavajući da same sebe ubede da su neka nova „elita“.
Možemo mi da se nadamo, ali do tada treba istrpeti svašta. Javna je tajna da se kao glavni kriterijum za sigurno zaposlenje traže članstvo u stranci, jaka veza i novčani „poklon“ za gradonačelnika ili nekog od njegovih.
Ko ništa od toga nema ili ne želi da obezbedi, strepi sa kratkim i nesigurnim ugovorima, uvek u pripravnosti da ovi će iz Opštine poslati nekog svog koji će momentalno istisnuti kompetentnije sa radnog mesta.
Sektašima i njima bliskim izmišljaju se funkcije, zvanja, zaduženja, smesta dobijaju ugovor na neodređeno.
Školovanost, stručnost, etika, nikog to više ne zanima. Svi ćute i trpe, iako svi znaju šta se dešava i na koji način, a prave se ludi da ne izgube i ono malo što im je grad „pružio“. Grupa sektaša i s njima povezani drže sve. To je realnost Čačka.
Koliko se sećam, a sećam se autor je bio izuzetno blizak sa vlašću ateničkog magistra i nije se oglašavao povodom mnogih sličnih brljotina već se dobro nafatirao radeći kao ekolog na „projektima“. Ovo sada što nam se dešava u Čačku samo je posledica kraduckanja koje je ustanovljeno kao sportska disciplina tokom vladavine Lampeka i njegovih.
Da li to sto su oni tada krali oparavdava ove tvoje danas sto kradu?
Autor teksta se potpisao i stoji iza svega što ie napisao. Da li ti smeš da se potpišeš i staneš iza svog komentara?
Da li ti naprdnjače smeš da se potpišeš i staneš iza svog komentara kao što autor teksta stoji iza svega što je napisao?
Proveo sam detinjstvo u bioskopu… Nazalost uprostise bitange sve sto je podsecalo na moj stari Cacak… Bilo je to vreme…. Milina…
Uhvatila me tuga za starom „Sutjeskom“, projekcijama filmova, prenosima utakmica, svirkama u bašti, pa i za drugim, manjim bioskopom „Prag“. Ko je odrastao u Čačku zna o čemu pričam. Ništa napucano, skupo, luksuzno, ali sa gradskim duhom koji napredna arhitektura, nažalost, ne poseduje.
Izuzetan tekst koji po kvalitetu prilično „odskače“ od većine tekstova koji se inače mogu ovde pročitati. Do te mere da podseća na književno delo. I naravno, pogađa u metu 100%.
Odlicno.Jos bih dodao repliku iz „Balkanski spijun“,Ilija Cvorovic;“Staljin vas jeste ubijao,ali vas nije dovoljno ubijao“.
Sta ce da bude sa Igorom Krivokapicem? Da li ce on nekada nauciti da izbroji spratove na toj zgradi? Ili ce mozda i dalje da se skriva u WC solji.
Odlican tekst! Jako lepo opisano. Mi se svi volimo!
U toj zgradi se mahom naselio olos.