Završno ročište u Ivanjici
U četvrtak 3. oktobra 2019. godine, u Osnovnom sudu u Ivanjici počelo je suđenje trojici rukovodilaca fabrike MB Namenska u Lučanima protiv kojih je nadležno Tužilaštvo podnelo optužni predlog za tragediju koja se dogodila 14. juna 2017. godine, u kojoj je radnik Milojko Ignjatović preminuo na licu mesta, a njegov mlađi kolega Milomir Milivojević zadobio teške povrede od kojih je preminuo nakon dve nedelje na VMA u Beogradu.
Optužni predlog protiv prvookrivljenog Radoša Milovanovića, tadašnjeg generalnog direktora fabrike i drugooptuženih Vladimira Lončarevića, rukovodioca pogona Raketna goriva i Tome Stojića, rukovodioca Sektora „Bezbednost i zaštita na radu“, podnet je 26. juna 2017. godine i to tek nakon razgovora roditelja i sestre stradalog Milivojevića sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kome je prisustvovao i pravni zastupnik porodice advokat Vladimir Todorić.
– Trebalo je dosta upornosti i hrabrosti da se pokrene sudski proces nakon nesreće u kojoj su stradali Ignjatović i Milomir Milivojević, a tu pre svih mislim na Milovana Milivojevića, oca koji je izgubio sina i na njegovu suprugu i ćerku, koji su svojom upornošću i istrajnošću mobilisali najpre javnost, a potom i nadležne da se sudski postupak pokrene. I bili su dovoljno jaki da izdrže sva maltretiranja u maloj sredini u kojoj žive tokom trajanja suđenja. Dakle Milovan je uspeo da natera nadležne da se ovaj slučaj ne stavi u fioku ili da se razvlači 10-12 godina, da ne kažem do zaborava, kao svi prethodni – kaže Todorić.
U optužnom predlogu tužilac je na teret optuženima stavio da su oni „nepostupajući po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite na radu u procesu transporta i skladištenja baruta u radnoj jedinici N-2 u objektu E-03-A u kome se vršilo obrađivanje raketnog goriva i transport otpadnog baruta sa elektrokolicima koji se transportovao u kartonskim burićima, izazvali opasnost po život i telo ljudi i imovinu većeg obima„.
Suđenje je dakle počelo u oktobru 2019. godine, a za sutra (utorak 11. april 2023. godine) zakazano je ročište na kome će tužilac, advokati optuženih, advokati oštećenih i oštećeni dati svoju završnu reč.
Time će prvostepeno suđenje biti završeno nakon tri godine i sedam meseci, tokom koga su se u sudnici izvodili dokazi, saslušavali svedoci, optuženi i oštećeni, svoje nalaze i mišljenja davali sudski veštaci.
Ispred zgrade suda u Ivanjici okupljali su se „spontano“ radnici i rukovodioci fabričkog sindikata u znak podrške optuženima, a pre svega generalnom direktoru Milovanoviću, dok su novinari nerežimskih medija, građanski aktivisti, „Žene u crnom“ dolazili i pružali podršku porodici Milivojević.
Prvooptuženi Radoš Milovanović, doživotni generalni direktor fabrike MB Namenska, za koga kažu da na duši nosi 22-ve pogibije radnika u svom direktorskom mandatu, nije doživeo kraj suđenja po optužnom predlogu za ova poslednja dva izgubljena radnička života, pa tako ni osuđujuću ni oslobađajuću presudu. Preminuo je prošle godine.
Tokom trajanja ovog suđenja dogodile su se još dve promene. U jednom trenutku, u dogovoru sa advokatom Todorićem, porodica Milivojević angažovala je advokata Borivoja Borovića, dok je Todorić u procesu ostao kao pravni zastupnik oštećenog Marka Mitrovića. Nakon odlaska na duže bolovanje tužioca Stevana Milićevića, u sudnicu je kao zastupnik Tužilaštva došao Dobrivoje Milutinović, zamenik OJT.
Postupajući sudija Ljubiša Tomićević, koji se sve vreme uspešno nosio sa svim pritiscima i u sudnici i van nje, odredio je da na završnom ročištu svi koji imaju zakonsko pravo na završnu reč, to urade u vremenu ne dužem od pola sata.
Podsetimo, na poslednjem održanom ročištu veštak koji je na predlog tužioca bio angažovan od strane suda izneo je svoj nalaz i mišljenje u postupku superveštačenja.
– Građevinska dozvola za objekat u kome se dogodila nesreća nikada nije izdata. Godinu dana nakon nesrećnog događaja započeo je proces ozakonjenja i još uvek nije završen. Ja sam zadovoljan superveštačenjem, kao što su zadovoljni i porodica Milivojević i Marko Mitrović kao oštećeni. Ono je na najkompletniji način sagledalo sve okolnosti i materijalne dokaze. Do sada smo imali 6-7 veštačenja ako gledamo u širem smislu značenje pojma veštačenje. Imali smo Izveštaj Ministarstva odbrane, pa Ministarstva rada, MUP-a, fabričke komisije i nalaze tri veštaka koje je sud odredio da veštače. Sama materija utvrđivanja okolnosti bila je velika, kao i lista nepravilnosti koje su registrovane. Ovo je bio veoma zahtevan predmet za veštačenje u rasponu od poznavanja hemije do poznavanja propisa na radu – izjavio je nakon ročišta advokat Vladimir Todorić, koji zastupa oštećenog Marka Mitrovića.
– Ono što je utvrđeno u ovom procesu treba da bude obrazac za propisivanje pravila i za postupanja u organizaciji proizvodnje u namenskoj industriji, ali i obrazac za reperkusije u sličnim incidentnim situacijama i istražnim radnjama – smatra Todorić.
– Glavni problem u procesuiranju onoga što se dogodilo u MB Namenska je taj što su na optuženičkoj klupi zaposleni iz namenske industrije, a to je znači država sa svojom spregom visokog profita i politike. Još u nekadašnjoj Jugoslaviji, pa u ostacima te države i u sadašnjoj Srbiji sve vezano za namensku industriju je pod uticajem vlasti. Ta sprega velikih interesa na državnom nivou održavana je uprkos raspadu zajedničke države i formiranju novih država. Tako je i Radoš Milovanović u sferi viših interesa ostajao na čelu fabrike i kada su se menjale vlasti, pa i kada je otišao u penziju i sve do kraja života. Za to vreme nastalo je čitavo groblje poginulih radnika MB Namenska, a da nikad niko nije odgovarao za smrtna stradanja radnika na radnim mestima – kaže Todorić.
Sa aspekta pravosuđa pred Osnovnim sudom u Ivanjici, postupajućim sudijom Tomićevićem, i nadležnim Tužilaštvom, našao se težak i vrlo složen sudski postupak, a postavljano je i pitanje da li jedan sud u provinciji može da se nosi sa tako teškim predmetom za koji postoje veliki interes javnosti i neskriveni pritisci, na kome su ročišta često imala atmosferu punu emocija.
U predvečerje izricanja prvostepene presude može se reći da su sud, sudija Tomićević, Tužilaštvo, pravni zastupnici odbrane i oštećenih bili na visini zadatka.
– Sada smo pred samim krajem prvostepenog postupka, zakazan je termin za završnu reč svih aktera, a ja na osnovu svih do sada izvedenih dokaza apsolutno sam siguran da ćemo stići do istine i osuđujuće presude – rekao je advokat Todorić nakon poslednjeg održanog ročišta.
Da podsetimo ročište na kome će tužilac, pravni zastupnici oštećenih i optuženih dati svoju završnu reč, zakazano je za 11. april u Osnovnom sudu u Ivanjici.
Pitanje je da li će na njemu biti izrečena i presuda.
– Verujem da će sudija Tomićević na tom ročištu izreći i presudu, a postoji zakonska opcija da presuda bude izrečena naknadno, u roku od sedam dana od davanja završne reči – kaže advokat Vladimir Todorić.
_________________________________________________________________
Žao mi je svih izgubljenih života zbog jurnjave za što više novca.Kada radnici budu shvatili da za mrvice sa stola koje ostanu za njih ne vredi rizikovati život stvari će se promeniti. Ali da li je to realno očekivati od ovih dresiranih tapšača ne znam? Teško i to je problem.
Svi mi iz Namenske smo krivci za nesreće. Svojim pristajanjem na sve uslove rada zarad veće plate postali smo saučesnici. Ali red je da budemo ljudi i da svoje poginule kolege poštujemo. Ako smo morali da ćutimo, zašto smo aplaudirali onome kome se sudi i time posipali so na žive rane Milivojevića. Zato nas je zauvek obeležilo kao neljude i tako će nas pamtiti za navek. Neka je laka zemlja svima koji su svoje živote izgubili u fabrici💔😢
Radnici Namenske su ćutali kada su ponižavanju,ćutali na sve psovke, uvrede, pretnje…
Ćutali su radeći kao konji dok su se na njihovoj muci bogatili gori od najgorih.
A onda su aplaudiranjem i vređanjem porodice Milivojević ispred suda u Ivanjici pokazali da nisu nemi i ono najgore da su neljudi bez časti, empatije, obraza …
Радници ове фабрике који су аплаудирали покојном директору најбоље говори какав смо ми народ. Лош као блато.
Е моји Србији, чувајте се сами себе.
Tada su ponovo ubijeni mladi životi radi jednog buzdovana koji je samo grabio da se okoristi i da se dodvorava svakoj vlasti.
Suđenje još nije okončano. Tek je počela igranka, nažalost. U svemu tome tragedija je ogromna dva mlada čoveka nema a njihove porodiceviše nemogu normalno da žive zbog svega što se dešavalo. Radoša više nema a onih ulizica,ljudskih škartova koji će se pominjati i njihovim unucima što ih obrukaše dolazeći kao Radošu podrška da da Bog da im se ne desi nikakva tragedija ali sigurno će ih peći savest ako su i malo ljudi. Puno je manastira oko Morave i crkava u Dragačevu pa im najiskrenije savetujem da ih redovno posećuju tražeći oprost i milost od Boga. A pošteni ljudi ad ih sretnu nek okreću glavu od ljudske pogani.