Okončano suđenje za tragediju u MB Namenska, sudija izrekao presude
Rukovodioci MB Namenske u Lučanima Vladimir Lončarević i Tomo Stojić osuđeni su na po tri godine zatvora zbog tragedije koja se dogodila u fabrici 14. jula 2017. godine kada su nastradali radnici Milomir Milojević i Milojko Ignjatović.
Na ovu presudu tužilac ima pravo žalbe pred sudom u Čačku.
Podsetimo, oni su optuženi za teško delo protiv opšte sigurnosti za koje je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora. Međutim, sudija je ocenio da optuženi imaju olakšavajuću okolnost da nikada nisu osuđivani i nijednu otežavajuću.
Prvooptuženi Radoš Milovanović, doživotni generalni direktor fabrike MB Namenska, za koga kažu da na duši nosi 22-ve pogibije radnika u svom direktorskom mandatu, nije doživeo kraj suđenja po optužnom predlogu za ova poslednja dva izgubljena radnička života, pa tako ni osuđujuću ni oslobađajuću presudu. Preminuo je prošle godine.
___________________________________________
Da se nije predstavio gospodu, ne bi ni ova presuda ugledala svetlo dana.
Nadam se da je Gospod bio pravedan i njegovu dušu nastanio tamo gde treba.
Odg za Raketna“,sad.će gospod opomenuti i tapšače ispred suda, već je počeo da opominje. Hoćeš da se raduješ tuđoj nesreći da Zlo podržavaš hoćeš da kličeš. Kliči sad tapšite sad nema vas jedan po jedan opomenu doživljava od gospoda. Žao mi samo jadnih tad nemoćnih roditelja svi tapšu oni plaču ej živote,gde im duša i obraz tim istim tapšačima bi ai mozak..
Red je svima po delima. Nadam se da Gospod pažljivo meri da mu nešto ne promakne. Ucveljeni Milivojevići su prošli golgotu kojoj su tapšači najviše doprineli. Svima po zasluzi.
Нећу да коментаришем одлуку Суда. Она је таква каква јесте и мора се поштовати.
Пошто је пресуда осуђујућа за Лончаревића и Стојића, значи ли то да би, да је жив, Радош Миловановић био осуђен на бар пет година затвора (без обзиром на могућност жалбе, одуговлачења и свега другог што иде у случајевима економски моћних људи који су се прилагођавали свакој власти које су углавном све биле коруптивне природе).
ПУТАЊЕ за локалне празилуке, полтроне и персоне које одликују данашњи људски (не) род, ЗАШТО СТЕ „робијашу“ у време чије владавине је погонуло више радника него у рату, човеку који слови за криминалца који је згрнуо за себе и своју фамилију толике државне и народне паре, дали име улице и спортског центра. Можете ли да часним и поштеним људима и Миливојевићима погледате у очи?
Шта о сву овоме сад могу да кажи радници тапшачи испред Суда у Ивањици и ови дупелисци у општини Лучани. БРУКО једна и људска бедо.
Одтајем само у дилеми да ли би ови људи били осуђени да је матори жив и да ли би суђене уопште било завршено за његовог живота.
Pravda je uvek bili i bice
U Grobu ili Zatvoru….
Peticija gradjana za preimenovanje ulice preminulog osudjenog kriminalca u ulicu poginulog mladog momka Milivojevica.
Oni će sada iz inata podići bistu Radošu Milovanoviću. Može im se jer su u dilu sa vladajućim režimom. Para vrti gde burgija neće.
To bi potpisalo maksimum deset ljudi, ostali bi se pravili ludi.
Presuda je farsa,kao ceo cirkus,faraon umro,tapšači doneli još veću bol porodici i ostalim porodicama nastradalih,ulica u LU,bi trebala da bude po nastradalim
To može samo u Srbiji, kriminalac da ima svoju ulicu. Nema nama spasa
A šta kažu portparolka i sindikalci. Rekao bih da njih nije briga niti za poginulog momka niti za osuđene. Njihov jedini cilj bio je odbrana pokojnog direktora po svaku cenu. Zbog toga su od stvarne tragedije pravili loše režirani cirkus u kome su tapšači zajedno sa njima izbrukali sve nas. Šta je sa mladom radnicom koja je lažno svedočila i o kojoj su i fabričke sindikalne informacije pisale hvalospeve, navodeći da ona treba da bude primer svim mladim radnicima. Kakav primer takav i sindikat. Oni su svi zajedno lepo profitirali. Prodane duše. Ostaje večna žal za izgubljenim životima i večna sramota zbog ponašanja većine radnika.
Ovo je sramna kazna za izgubljene zivote a sobzirom da sam bio ucesnik procesa iz 1997 godine kada je stradalo 8 radnika i kada niko nije zaglavio zatvor zbog toga,ovo je dokaz da ljudski život ništa ne vredi. Proces za 1997 se završio na apelaciji u Kragujevcu 2013 kada je osudjujuča presuda ukinuta i doneta oslobadjajuća za trojicu a samo kućni pritvor za dva odgovorna iz sluzbe Znr. Zalba tužioca je otisla na Ustavni sud i sva ta bruka za 8 nastradalih radnika. Da bruka bude potpuna a 8 zrtava uzaludno potrudio se 1999 vojni sud , kada je istrazni sudija odustao od pripreme glavnog pretresa i oslobodio pok.direktora i kostića jer nije nasao obelezje krivičnog dela i tvrdio da su oni preduzeli sve mere da do pozara ne dodje??! Bruka i sramota koja do tada nije vidjena u istoriji sudstva mada ni 1995 kada je stradalo 5 radnika a bili su većinom isti rukovodioci i tada, nista nije bila manja.Sramna tradicija i sumrak pravde i prava su nastavljeni i kasnije…. sada je za sve kasno jer se zivoti stradalih ne mogu vratiti a mnogi su uzdizali u nebo pokojnog a i on je sam tvrdio da je fabriku.gradio.iz pepela. Ok bilo je rada, zdrade i pogoni su popravljeni i novi izgradjeni? A koliko je zivota vraćeno od onih koji su stradali? NIJEDAN NITI MOGU BITI VRAĆENI! POENTA JE DA SE ZIVOT NEMOZE NI PLATITI NI VRATITI. KOLIKO JE DECE SIROČADI OSTALO? GDE SU SADA ONI KOJI SU TAPSALI PUKOVNIKU A SIPALI SO NA RANE PORODICAMA? DA LI IH JE BAR SRAMOTA ZA SVE ZRTVE A TO VAZI I ZA SVE KOJI SU DONELI ODLUKU O IMENOVANJU RADNICKEBULICE U ULICU POKOJNOG. SADA BI TREBALI , DA IMAJU OBRAZA DA OPOZOVU ISTU A ULICU NAZOVU ULICOM STRADALIH I BAR MALO AKO JE TO MOGUĆE SKINU SRAMOTU SA SEBE I IZVINU SE PORODICAMA ZA NANETU NEPRAVDU…
MADA MISLIM DA NI DUNAV A KAMO LI BELICA SRAMOTU NEMOGU OPRATI…. NEKA JE LAKA CRNA ZEMLJA SVIM STRADALIM NEVINIM ZRTVAMA A SINDIKAT BI POSLE ONE BRUKE U IVANICI KOLEKTIVNO TREBAO PODNETI OSTAVKU…ALI NISU ONI KADRI ZA TO…DOKAZALI SU KO SU I STA SU…SLEDI NASTAVAK O MOM STANU USKORO
Piarka je najveće poniženje nas radnika.Glupa ,neobrazovana i ružna.Ima li ko mlađi i pametniji da nas predstavlja?
Piarka nam je ostala u nasleđe. Ima i pametnijih, školovanijih,ali ona odrađuje ono što niko od gore pomenutih nebi sebi dopustio.
Budite zadovoljni i sto su uopste osudjeni. Da im je sudila sudija iz Cacka koja je oslobodila okrivljenog za saobracajku u kojoj su smrtno stradali majka i sin, bili bi oslobodjeni
Hoce li odgovarati sudija, koji je trebao da ovo davno presudi?
Po nekima najbolje da su osudjeni dozivotno,a krivica nije dokazana,uzrok pozara se ne zna tako da su osudjeni jer neko mora biti zrtvovan,ali imaju prava zalbe posto sud koji je sudio nije dorastao.