Prethodni članak
Tri godine za dva izgubljena života: Nisam te izdao i prodao sine (VIDEO)
Tri godine zatvora. Na toliko su osuđeni rukovodioci Namenske u Lučanim azbog smrti radnika Milomira Milivojevića i Milojka Ignjatovića 2017.godine. Otac nastradalog Milivojevića je 147 puta išao po pravdu u Ivanjicu. Na tom putu je bio šikaniran, izviždan, napadan od radnika. Samo čekam dokaz da ljudski život vredi, da nije sve u profitu fabrike, rekao je jutros Nebojši Jovanoviću koji je sa njim čekao presudu.
Protiv prvoptuženog Radoša Milovanovića, koji je preminuo krajem aprila prošle godine postupak je obustavljen, a nastavljen protiv Vladimira Lončarevića, rukovodioca pogona Raketna goriva, u kome se dogodila tragedija, i Tome Stojića, rukovodioca sektora Bezbednost i zaštita na radu.
Tužilaštvo je na današnjem suđenju zatražilo da oni budu osuđeni na po pet godina zatvora. Medjutim, odlukom sudije oni su dobili po tri godine zatvora, zbog olakašavajućih okolnosti da ranije nisu osudjivani i da nemaju nijednu otežavajuću okolnost.
– Presuda meni i mojoj porodici ne znači ništa. Ne dobijamo ništa. Izgubili smo ono najdragocenije, najmilije. Da li je moguće da život moga sina, momka koji je tek trebalo da živi, pun snage, pun energije i Milojka Ignjatovića vredi tri godine? A tamo neki Simonović, koji je naredio da se nekom njegovom neistomišljeniku zapali kuća, dobije pet godina. Kuća se može izgraditi nova, veća, lepša. Da li ja mogu vratiti svoje dete? Kamo sreće da su moje obe kuće zapaljene, a da je sin sada sa mnom i živ – poručio je Milovan Milivojević.
Da je sudska presuda preblaga slažu se i advokati porodice Milivojević, najavljujući da će se tužilaštvo žaliti. Ipak smatraju da je misija ove porodice daleko veća i značajnija pre svega za same zaposlene u Namenskoj, jer se od početka njihove borbe nije dogodila nijedna eksplozija u fabrici.
– Izvesna satisfakcija je postignuita sa osuđujućom presudom, međutim kazna je ipak preblaga. Radi se o smrti dvojice ljudi i to je sud mogao da procenjuje na drugačiji način imajući u vidu koliko je propatila rodbina, kao i to da su ovi ljudi radili u firmi u kojoj je život već izgubilo 20 zaposlenih. Jedino što je utešno je da je ova presuda i sam postupak koji su inicirali Milivojevići doveo do toga da radnici više nisu ginuli, da su preduzete mnoge mere koje su morale biti preduzete ranije, pre nego što se dogodila ova tragedija. Neki političari su tvrdili da ova fabrika nije manekenska pista, ali na izvestan način predstavlja minsko polje jer su mladi ljudi, neobezbeđeni i u uslovima koji su postojali u firmi gubili živote, a niko nije odgovarao – rekao je advokat Borivoje Borović.
– Radoš Milovanović je imao moć, a samim tim vršio je i pritisak na svedoke. Svedoci su dobijali otkaze i ljudi moraju da znaju u kakvoj su se situaciji nalazili ne samo radnici koji su dolazili da tapšu ispred suda već i celokupno stanovništvo Lučana. Međutim, to je danas pobeda u jednoj meri i za njih, za te ljude koji su dolazili da tapšu direktoru. Oni su dolazili iz straha i njihovi životi su danas sigurniji sa ovom presudom, jer svrha i kazne je da pošalje poruku za budućnost. Ipak kazna je preniska – rekao je advokat Vladimir Todorić.
Borba za pravdu skupo je koštala Milivojeviće jer nisu pristajali na razne ponude i ucene bivšeg direktora. Za njihovu ćerku više nije bilo posla ni mesta u Lučanima, a sami su često osuđivani da ne žele dobro fabrici.
– Onaj što je najkrivlji, trebalo je da odgovara. On je trebao da odgovara, ali je izbegao ovozemaljsku pravdu, ali se nadam da neće izbeći Božju pravdu. Dosta mi je više. Nemam snage, iscrpljen sam i fizički i psihički i finanijski. Ovo je 147. put da dolazim ispred ovog suda. Ne znam da li je još iko u Srbiji ili okruženju toliko puta bio u jednom sudu da traži pravdu za nekoga svoga kao ja za svoga sina, kome sam čvrsto obećao i rekao: Ako tata nije uspeo da te sačuva i da te spasi sine neću te izdati, neću te prodati”. I nisam ga izdao, nisam ga prodao. Da je ovo naše sudstvo i naša država pokazala gde smo i na kom smo nivou jasno vam je. Dva života su izgubljena, tri godine zatvora. To je bruka i sramota – zaključio je Milivojević.
Za vreme mandata Radoša Milovanovića, u fabrici MB Namenska nastradala je 21.osoba, a više od 60 radnika je lakše ili teže povređeno. Nedavno su odbornici SNS-a i SPS-a doneli odluku da glavna ulica u Lučanima ponese njegovo ime kao i Sportski centar.
Davno sam jednom rekao da je posle prvog stradanja radnika sprovedena istraga i utvrdjeni krivci ja bih danas imao zivu suprugu a moja deca majku. Ona bi radila, bila sa nama kao sto rade ostale supruge, a kasnije bila u penziji kao ostali. Nazalost bahatošću rukovodilaca i krsenjem propisa došlo je do tragedije 1997 i stradanja u najlepsim godinama zivota. Kakva kazna odgovornima moze da bude dovoljna za njen zivot? Nikakva robija nije kazna za gubitak njenog zivota već da oni koji su tome doprineli dozive isto to. Kazna danas dosudjena je sramna i to samo govori o stanju u sudstvu Srbije. Ovi će izaći iz zatvora a moja supruga i ostali iz groba nikada. Zar je ovo pravda a da ne govorim o slucaju iz 1997 i stradanju 8 radnika a epilog toga je kućni pritvor za samo dvojicu odgovornih iz sluzbe ZNR?! TUZNO I ZALOSNO. JA sam na robiji već 26 godina i ovo sto živim ne mogu zvati životom. Ponavljam da pok. direktora treba posthumno proglasiti krivcem, jer on to i jeste, a ulici koja nazalost nosi njegovo ime vratiti staro ime i u njoj postaviti spomen obelezje stradalim radnicima da sve koji njom prolaze i ulaze u fabriku podsete na bahatost pokojnog. A onima koji to izglasase neka sluzi na cast. Njih ni Belica ne moze oprati.
Milane sve što ste napisali je istina. Žao mi je svakog izgubljenog života i naravno Vaše mlade supruge. Niko pa ni Radoš nebi mogao da se ponaša kao Bog lično da radnici u većini nisu poltroni. Meni su dno dna ti ljudi koji su sve gledali, na sve ćutali i prodavali obraz, neko za sitno a neki su se baš unovčili. Mala je Bjelica da opere svu sramotu koja je Lučane obeležila zauvek.
Apsolutno tačno! To je samo dokaz za onu rečenicu “ ima li ovde ljudi“.
U potpunosti se slazem sa Vama Milane,i znam koliko ste i Vi vodili tesku borbu.Istine radi, ime ulice je promenjeno na inicijativu i predlog fabrike MB koji su poslali lokalnoj Skupstini na odlucivanje a ovi ekspresno isavsi u Ministarstvodrzavne uprave dobili saglasnost bez mnogo upustanja u to. Znaci niko nije pitao gradjane Lucana da li su za takvu promenu vec je sacica ljudi koji sede u lokalnom parlamentu odlucila, Sramota.Za mene ta ulica ostaje RADNICKA kako joj je od vajkada bilo ime.
Sad kad nema matorog, svi se pozivaju na nešto. Od tapšača do toga da ti isti sad traže pravdu? Nule smo od ljudi. Prvooptuženom ste dali ulicu a još se nije ohladio. Ne kažem, minorna je odgovornost i ove dvojice što će da robijaju, zna se ko vedri i oblači. Svi hoće deo kolača, i država i pojedinci. Pa u tim istim Lučanima, sad kad ima posla, sigurno su zbog hitnosti posla i veće tražnje mnoge mere se krše, ne daj bože da dođe opet do nekog akcidenta nagrabusiće neki sitan mučenik, da se ispuni forma. Ne bavimo se suštinom! Druga stvar, da neko misli da se ne saosećam sa boli ovog čoveka i ove porodice, ali crni prijatelju, ti radiš u toj fabrici, pa bio si svestan gde ti se sin zaposlio, zbog čega imaju 4 meseca na godinu beneficiju, bolje da si ga poslao bilo šta drugo da radi, ej!
Naravno da je bolje da ga je poslao, ali nije zeleo. Nije zeleo lepo da kaze,,, e ja idem u penziju a dete mi premestite na drugo mesto“ kao sto to cine radnici. No dobro, bilo sta je bilo. Optuzeni su osudjeni( doduse ne oni za kojeg su se Milivojevici svim snagama borili da bude, iako nisu u pravu) , i daj vise stavite tacku u vezi ove teme. Osudjenji su, ne pravnosnazno, ali zavrsite vise aman.
Da,da, sram te bilo. Mnogi mladi ljudi rade u fabrici na rizičnim mestima. Kada bi svi radili na bezbednim kako bi se odvijala proizvodnja na onim opasnim. Mi koji na takvim mestima radimo u potpunosti smo svesni opasnosti, ali ne zavisi sve samo od nas. Ne kopaju po ničiji živim ranama džukelo jedna.
Доста дуго радим са народом и могу вам рећи „народ је xxxxx“ која нема образа ни обзира па чак ни у оваквим ситуацијама. А власт, немојте ми о њима. Гледајте само у општини Лучани ко исту чини. Зар смо толико дохватили дно да нас представљају овај мали xxxxxx из Котраже, момак из Пухова и девојка из Велеса, марвењак из не знам одакле, ови пензоси који и даље лелемудају (Домка, Васо проценат, Зоран културњак, Јован девојка за сва времена…). Похитали да се увуку у xxxx матором пуковнику иако се овај још није охладио. Толико незнања, примитивизма, празилука, лоповлука и чега све не, није никад било као у ово време. Због тога нама нема спаса и сваком мора бити јасно што људи одоше из наше општине. И опозиција (како они себе називају) је ћутала и гласала да се улица зове уместо РАДНИЧКА по овом злочинцу.
Vi sto pljujete i komentarisete ovo nemate pravo glasa! Vecina vas je glasala za ovu bagru na vlasti i sad trpite! Najmanje su krivi ljudi koji vode fabriku i pogone,oduvek su pod pritiskom drzave da se radi vise nego sto treba da bi bilo para za drzavu!
Očigledno da su oni morali biti osuđeni iako nisu krivi,sud je doneo odluku unapred,ne znam zasto se uopste sudi samo gubljenje vremena.Advokati,tuzitelj ,sudija kao oni se razumeju sta je pozar a sta ekplozija i non stop ponavljaju gluposti.A Loncarevic osudjen 3 godine iako je mnogima pomogao da se zaposle na njegovom pogonu i molio Radosa da ih primi izmedju ostalog i za poginulog.Svima je jasno da je u pitanju nesrećan slučaj a nekome je potrebno da osudi nekoga da se vidi da je ovo pravna drzava.
Baš si ti jedna budala Rajko. Neeeopevanaaaa budala.