Mama iz Čačka oduševila me kreativnom tehnikom za farbanje jaja

Inspiracija za svakoga ko želi da ima neobična uskršnja jaja.

Mlada mama Marija Rajičić iz Čačka za Uskrs je pripremila iznenađenje za ukućane, ali i za svoju bebu, u želji da vaskršnja jaja izgledaju savršeno. Ona se iz svoje trenutne uloge vinula u umetničke vode prikazavši nam tehniku farbanja koju je retko ko probao.

„I ovo je jedna vrsta umetnosti i velike ljubavi. To vam je kao kada slikar svojom četkicom šara po platnu ili papiru“, priča mi Marija.

Prema njenim rečima, prvo je neophodno skuvati jaja, ali po mogućstvu bela.

„Dakle ja radim to na dva načina. Jedan sa krep papirom, a drugi sa prehrambenim bojama“, kaže ona za Zadovoljna.rs.

Govoreći o drugom postupku, skuvano jaje se prvo uvije u vlažnu maramicu ili ubrus, pa se potom veže.

„Boje se stave po želji, a zatim se prelije sirćetom. Kada se jaje osuši, dobije se savršeno išarano kao na slici“, objašnjava naša sagovornica.

Kako ističe, i prvi postupak je sličan. Nakon kuvanja, krep papir se izreže na trake, pospe sirćetom, pa se jaja umotavaju dok se ne osuše.

„Nakon svega, njih je neophodno premazati uljem da dobiju sjaj i spremna su za kucanje sa porodicom“, zaključuje Marija.

Etnolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana Ašanin kaže za Zadovoljna.rs da je farbanje jaja stara tradicija vezana za Hristovo vasksenje.

„Po legendi, kada je on vaskrsao, njegova majka je donela jaja na njegov grob i ona su postala crvena. To je bilo čudo i zbog toga slavimo Vaskrs“, kaže Ašanin.

Upravo zbog uspomene, farbaju se pre svega jaja u crvenu boju, a prvo predstavlja čuvarkuću.

„Veruje se da ono čuva kuću i ukućane od svake nedaće. Osim toga, jaja se farbaju i drugim bojama. Svaka od njih ima neku simboliku, plava asocira na nebo, zelena na travu, kako bi se snaga vegetacije i životna energija prenela u narednu godinu“, objašnjava Ašanin. Prema njenim rečima žuta boja je simbol Sunca i pšenice, a ljubičasta ljubavi i lepih želja.

„Prvo su se jaja farbala raznim prirodnim bojama, a kasnije se počelo sa šaranjem voskom kada su se iscrtavali ornamenti, vegetabilni, geometrijski ili oni koji ukazuju na hrišćanstvo“, ispričala je Ašanin napominjući da se tehnika farbanja iz godine u godinu usavršava. Kako kaže, sada postoje dekupaž tehnike, flomasteri, a najčešće se farbaju na Veliki petak ili subotu.

„Tog dana je najstoži post, ništa se ne sme raditi, ne uzimaju se ni ekseri ni igle da se ne povređuju Hristove rane, jer je za dva dana on vaskrsao. Svaka nedelja je mali vaskrs, odnosno neradan dan“, kaže Ašanin. Napominje i da od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne zvone crkvena zvona jer ona predstavljaju radost.

Nakon sedmonedeljnog posta običaj je da se na Uskrs prvo omrsimo jajetom, što predstavlja veliko slavlje za porodicu, jer se okupljaju pred bogatom trpezom, zaključila je Ašanin napominjući da se na taj praznik izlazi u prirodu i obilaze se rođaci koji se daruju jajima.