Iz Čačka na Eurosong

Kralj Čarls i Kamila Parker Bouls, kraljica supruga, pre dva dana osvetlili binu u Liverpulu na koju danas stiže i predstavnik Srbije Luka Ivanović, poznatiji kao Luke Black.

Najveće muzičko takmičenje biće održano od 9. do 13. maja u Liverpulu, a naš predstavnik će nastupiti treći u prvom polufinalu 9. maja. Kralj Čarls i kraljica supruga Kamila Parker Bouls su pre dva dana osvetlili festivalsku binu, a jedan od producenata muzičkog takmičenja je na Tviteru otkrio da se Kamili najviše dopala scenografija Srbije.

Luka je pred polazak u Liverpul rekao: „Jako sam uzbuđen da otputujem i krenem u jako teške pripreme. Videli smo snimak iz hale i ja ne mogu da verujem šta mi se dešava i kako će to sve izgledati“.

Na ispraćaj srpskog predstavnika došla je i Ana Đurić Konstrakta, koja je kao poklon Luku Bleku donela korpu voća i zastavu Srbije.

Luke Black, je nedavno otkrio kako je počeo da se bavi muzikom i priznao da je imao samo 5 godina, kada je gledao Draganu Mirković na televiziji i shvatio da će to biti njegov poziv. Luka je otkrio da je u Čačku bio žrtva vršnjačkog nasilja, ali i da je po preseljenju u London plaćao kiriju 400 evra, dok je u lokalu u kojem je radio zarađivao 40 evra.

„Detinjstvo sam provodio sa bakom Lepom i dekom Mirkom, jer su majka Marija i otac Aleksandar morali da rade. Išao sam kod njih u selo i tamo se igrao sam, jer nisam imao širu rodbinu. Brao sam cveće i prodavao ga za tri dinara prolaznicima i komšijama u gajbicama ispred dvorišta. Od tog džeparca sam kupovao ‘rumenka’. Osnovnu školu sam završio u Čačku. Bio sam odličan đak, jedino sam imao četvorku iz fizičkog i mislim da to nije bilo fer jer sam jedini znao da se popnem uz konopac, da uradim 50 sklekova i preskočim kozlić. Međutim, nastavnik to nikada nije ocenjivao, već fudbal, za koji sam bio smotan“.

Tokom školovanja Luka je više voleo da sedi kod kuće za kompjuterom i uživa u svom virtuelnom svetu nego da se druži sa vršnjacima od kojih je trpeo vršnjačko nasilje.

„Ni danas ne znam zbog čega su me zadirkivali. Nisam se oblačio čudno, niti sam imao neku neobičnu frizuru. Vršnjaci su me vređali i gledali me kao da sam ispod njih. Možda zbog toga jer sam bio lepo vaspitan, nisam uzvraćao nasiljem, pa sam bio laka meta. U tim trenucima sam se preispitivao zbog čega mi se to dešava, zašto baš meni i bio sam dosta nesiguran. Ne znam da li ima trunke ljudskosti u glavama tih nasilnika jer svojim ponašanjem trajno mogu da promene životne puteve maltretirane dece. Nikome ne bih poželeo u životu da doživi to što sam ja. Sada niko ne bi smeo da me zeza jer su moja energija i ličnost mnogo jače, ali to se dobija s godinama…“

Nakon gimnazije Luk je hteo da upiše muzičku akademiju u Londonu, ali je zbog nedostatka novca morao da se opredeli za Filološki fakultet u Beogradu gde je studirao Anglistiku. Kasnije je, nakon učešća na muzičkom festivalu koji je organizovala Zemlja Gruva koja mu je pomogla da snimi pesme, potpisao ugovor sa Juneverzal mjuzikom. 2019. je odlučio da karijeru nastavi da gradi u Engleskoj.

„Posle višegodišnjeg muzičkog iskustva i nekoliko objavljenih singlova u Srbiji, dobio sam stipendiju, zahvaljujući kojoj sam mogao jeftinije da studiram u Londonu. Upisao sam osnovnu muzičku akademiju, koju sam završio onlajn tokom pandemije koronavirusa. Živeo sam sa drugom Vasom, koji je po zanimanju fotograf. Delili smo sobu, koju smo plaćali 800 evra mesečno, svako po 400. U Velikoj Britaniji je pravilo da tokom osnovnih studija ne smete da radite nijedan posao, tako da nisam mogao ništa da zarađujem. Nisam hteo da rizikujem i radim na crno. Kada sam upisao master studije, zaposlio sam se“, kaže Luka.