Otkaz samo uz otpremninu

Liste tehnoloških viškova koje budu objavljene 15. avgusta neće biti potpune, jer direktori srednjih stručnih škola još nisu dobili nalog šta će biti sa odeljenima u koja je upisano po sedam ili osam učenika. Tačno je da je školama prosleđeno Stručno uputstvo o formiranju odeljenja, u kome stoji da je 15 učenika donja granica, ali takvo uputstvo je bilo i prošle godine, a školama je gledano kroz prste – tvrdi Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, napominjući da će se pravo stanje znati tek oko 10. ili 15. septembra.

Komentarišući pisanje pojedinih medija o kriterijumima po osnovu kojih će prosvetni radnici dobijati otkaze, Antić kaže da su to zapravo kriterijumi za utvrđivanje lista tehnoloških viškova koji su poznati odranije i sastavni su deo Posebnog kolektivnog ugovora. Ti kriterijumi su postojali i u prethodnom PKU, ali su u novom preciznije definisani. On ističe da niko ne može dobiti otkaz bez otpremnine.

– Ako niste na listi tehnoloških viškova, a primljeni ste sa nepunom normom, niko vas ne može naterati da svoje časove prepustite nekom drugom i da uzmete otpremninu. Iz razgovora sa ljudima na terenu zaključujem da je mali broj ljudi zainteresovan da ode iz škole, jer se njima isplati da rade sa 20 ili 30 odsto norme, s obzirom da im se uplaćuju puni doprinosi. Oni sigurno ne žive od prosvetne plate već rade nešto sa strane. Ni onome ko je potpuni tehnološki višak se ne isplati da uzme otpremninu i da napusti sistem, jer ne radi ništa, a prima punu platu – komentariše Antić, koji smatra da će napuštanje obrazovnog sistema uz otpremninu biti na dobrovoljnoj bazi.

Ministar prosvete Srđan Verbić, međutim, misli da bi zaposlenima sa malim brojem časova odgovaralo da dobiju otpremnine, jer ne mogu da žive od nadoknade koju imaju od prosvete i moraju da rade nešto drugo.

– Sistem nije efikasan zato što imamo iscepkanu normu časova, pa onda imamo više nastavnika koji drže po nekoliko časova umesto da imamo jednog. Sa ovakvom iscepkanošću norme zapravo imamo ljude koji faktički ne pripadaju nijednoj školi, ne osećaju se kao deo kolektiva, a gubimo na efikasnosti i veća su izdvajanja iz budžeta zbog osiguranja, socijalnih davanja… – kaže Verbić.

Ističući da su kriterijumi za utvrđivanje tehnoloških viškova jasni, ministar je naveo da nije zadovoljan njima jer su izašli kao kompromis u pregovorima sa sindikatima tokom petomesečnog štrajka, a zahtev sindikata je bio da se ispoštuju u potpunosti liste tehnoloških viškova.

Konkursi

– Mislim da je svima nama mnogo bolje da otvaramo konkurse za nova radna mesta bez obzira da li je neko tehnološki višak ili ne i da pritom najviše vrednujemo kvalitet, a ne koliko je neko proveo u prosveti i kakvog je socijalnog statusa – rekao je Verbić.

Danas