Imamo uhapšenu državu i razoreno društvo
Potpredsednik Srbija Centra prof. dr Slobodan Cvejić gostujući na televiziji Nova S komentarisao je nemile događaje i masovna ubistva koja su se desila. Cvejić je rekao da su razlozi za ovako nešto mnogobrojni i da situacija ne može da se popravi jednom merom i pojačavanjem sistema obezbeđenja. Vlada je zakazala na mnogo načina. Zajednica je odgovorila brzom reakcijom. Ljudi koji žele da pomognu su se organizovali preko grupa i foruma na mrežama. Dobar primer pozitivnog odgovora zajednice su redovi ispred Zavoda za transfuziju krvi.
Ovi nemili događaji nisu jedna incidentna situacija već pokazatelj koliko smo duboko zagazili kao društvo. Ova vlast konstruiše jednu medijsku sferu u kojoj izmisli krizu koju rešava i svoje rezultate glorifikuje, a zanemaruje realan život.
– Oni su bili u stanju šoka kada se desilo nešto što nisu oni izrežirali. Uopšte nisu umeli da reaguju – konstatuje Cvejić.
On kaže i da je nezamislivo da Gradonačelnik grada u kome su se desila masovna ubistva, kao ni ostali zvaničnici, ne obiđu školu u kojoj se ovako nešto dogodilo.
– Gradonačelnik poziva da ljudi dolaze kod njega da zapale sveću. Koliko je to odsustvo empatije?!
– Po reakcijama ljudi se vidi da su oni shvatili šta se dešava i vlast je zbog toga nervozna – naglašava Cvejić – Jedan čovek odlučuje o svemu dok u svakoj situaciji i svakoj izjavi obnavlja konflikt. Ova vlast insistira na tome da drži institucije pod kontrolom stalno insistirajući na državi, a zaboravljaju na društvo.
– Društvo je veće od države, to smo svi mi dok je država uhapšena od pojedinaca koji od nje uzimaju korist.
– Srbija sada ima akumuliranu pozitivnu energiju za promene. To se kod nas ne dešava često. Ovo je momenat da gurnemo u stranu svoje razlike i da zajedno probamo da konstituišemo institucije – zaključuje Cvejić.
______________________________________________
Kometatori su zaćutali !?
To nije dobro!
Javna misao je samougušena katastrofalnom porikom koja je proizvod iracionalno nagomilanog gneva naše mladosti koja hoće i traži mal, samo prostror za snove o nekoj sretnijoj budićnosti.
Otprilika da mi kao narod nemamo nikakvu ideju da izaberemo putanju našeg spasenja.
A taj put je srednji put racionalnog izbavljenja.