Mladi Čačanin prvi put posetio Prištinu
„Mnogo sam bolje prihvaćen od mladih sa Kosova nego od strane nekih ljudi u Srbiji koji su videli gde sam bio, šta pričam i kako mislim“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) David Šujdović (21).
Ovaj student iz Čačka u Srbiji prvi put je posetio glavni grad Kosova početkom maja u okviru festivala „Mirëdita, dobar dan!“, koji promoviše albansku i srpsku kulturu.
„Svi su pričali – tamo nećeš biti bezbedan, a niko me popreko nije pogledao. Išao sam ulicama, pričao sa drugarima i drugaricama na srpskom, sedeli smo u kafićima. Niko od nas nije doživeo nijednu neprijatnost“.
Sa Davidom centrom Prištine šeta Agon Rexhepi (22) sa Kosova.
Obojica su rođeni posle rata na Kosovu, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost. Razgovaraju na engleskom i odlično se razumeju.
„Nemamo mnogo toga zajedničnog jer je on više zainteresovan za košarku, što ja baš nisam (smeh). Ali sinoć smo pričali tokom večeri poezije i mislim da je baš super momak„, rekao je Agon.
Festival „Mirëdita, dobar dan!“ održava se jednom godišnje, naizmenično u Prištini i Beogradu, sa ciljem da Kosovu približi srpsku kulturnu scenu i obrnuto, da publici iz Srbije predstavi savremenu kulturno-umetničku scenu Kosova.
Kroz saradnju i druženje mladih, ovaj festival gradi mostove nakon rata na Kosovu devedesetih i doprinosi pomirenju društava čije države i dve decenije kasnije pregovaraju o normalizaciji odnosa.
Festival organizuju nevladine organizacije – Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske inicijative iz Srbije i Integra sa Kosova.
Agon je, kao i David Prištinu, posetio Beograd u okviru festivala „Mirëdita, dobar dan“ 2019. godine.
„Sećam se da je bilo veoma zastrašujuće zato što je bilo mnogo protesta na skoro svakom događaju festivala. Prvi put odlazim tamo i čujem kako ljudi viču „Ubij Šiptara!“. Iako je bilo puno policije, razmišljao šta će se desiti ako uspeju da uđu, da li će nas ubiti“.
Za razliku od „Mirëdite“ u Beogradu, koju su svaki put pratili incidenti, protesti desničarskih i navijačkih grupa i jako policijsko obezbeđenje, svi događaji na ovom festivalu u Prištini protekli su mirno.
„Ljudi ovde su manje organizovani u toj mržnji, nego ljudi u Beogradu. Mislim da je propaganda tamo jača. Ovde su surovi na društvenim mrežama, ali nikada neće napasti nekoga na ulici i neće protestovati protiv ovakvih događaja“, kaže Agon.
Prvi susret sa ljudima i gradovima
Pun autobus, mahom dvadesetogodišnjaka iz Srbije i Bosne i Hercegovine, krenuo je 4. maja iz Beograda ka oko 350 kilometara udaljenoj Prištini.
U organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, mnogi su poput Davida prvi put dobili priliku da tokom tri dana festivala upoznaju ovaj grad i njegove ljude.
„Drugačije je u odnosu na sva mesta na kojima sam do sada bio. Čini mi se da je gužva u saobraćaju veća nego u Beogradu što nisam očekivao, ali opet je sve onako kako ja volim da grad bude, da mogu da prošetam svuda“, rekao je David.
Nove generacije bez straha i predrasuda
Uprkos protestima koji su pratili isti festival u Beogradu, i Agonovi utisci su pozitivni. Iako je u početku oklevao da li da ide.
„Nažalost, sve što sam čuo o Srbiji je veoma loše. Moji roditelji su bili protiv, bili su uplašeni jer sam tada imao samo 17 godina. Ali onda sam počeo da pričam sa prijateljima koji su bili u Beogradu i oni su mi dali potpuno drugačiju sliku. Pomislio sam – moram da odem i da sam vidim“.
Strahove su, kaže David, imali i njegovi roditelji.
„Ja sam valjda sušta suprotnost, gde god sam išao nisam imao strah. Mislim da su teme o kojima se ovde govori veoma važne i želeo sam da naučim što više. Jedna stvar je čitati, a druga je otići negde“.
U Beogradu je, navodi Agon, bilo dugačije od onoga što mu je većina ljudi govorila.
„Do tog trenutka nisam video osobu srpske nacionalnosti koja želi da priča o lošem delu Srbije i osobe albanske nacionalnosti koje žele da pričaju o lošim stranama Kosova. To je bilo iskustvo koje mi je proširilo vidike. Pomoglo mi je da vidim šta mi možemo da uradimo za mir i kako je mir svačija odgovornost“.
Danas ima mnogo prijatelja iz Srbije.
„Rođen sam posle rata i nemam traumatična iskustva, ali za moje roditelje nije bilo tako. Danas moji prijatelji iz Srbije dolaze u našu kuću i samo je bilo potrebno vreme da i oni shvate da se mi svi slažemo da rat nikada nije dobar“.
David na kraju posete Prištini poručuje da je učenje i razumevanje put ka cilju, koji političari nazivaju – normalizacijom odnosa.
„Sa kim god sam pričao u Srbiji ko je stava da je ‘Kosovo srce Srbije’ i slično, ne zna šta se dešavalo, kako je došlo do rata, šta se sve tokom rata dogodilo. U udžbenicima se to ne spominje, a i kad se spominje to je najviše jedan pasus koji ne daje nikakvu suštinu“.
„I najgore je što se to dešava u eri interneta. Samo treba da ukucaš i da pročitaš nešto. I onda samo malo da se zapitamo i da svako krene od sebe“, rekao je David.
Ovi ljudi u Prištini i Beogradu mogu da naprave razliku i daju drugačiji narativ svemu što se desilo, kaže Agon.
„Juče su na festivalu bila dva moja prijatelja sa Kosova koji su prvi put upoznali ljude iz Srbije, bukvalno! Važno je da se svi složimo oko toga šta se desilo, da prihvatimo sve što smo uradili, dobro i loše, i onda da nastavimo za mirniji svet“.
Sveće solidarnosti
Festival je 4. maja u Prištini otvoren minutom ćutanja, u znak solidarnosti sa Srbijom, svim žrtvama i njihovim porodicama nakon masovnog ubistva u školi u Beogradu.
Osmoro dece i radnik obezbeđenja ubijeni su 3. maja u oružanom napadu 13-godišnjeg učenika u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Šestoro đaka i nastavnica su ranjeni.
Na inicijativu građana i građanki Prištine, zapaljene su sveće za stradale.
Veoma je važno da pokažemo solidarnost jer nema ništa ranjivije od života deteta. Solidarnost sa decom bilo gde u svetu je nešto što svi moramo da uradimo“, kaže Agon.
„Nadam se da će ta solidarnost nastaviti i oko nekih lepših stvari u budućnosti. Da nađemo zajednički jezik, jer ga sigurno ima“, dodao je David.
Naredni festival „Mirëdita, dobar dan!“ biće održan u Beogradu u maju 2024. godine.
Učenje o prošlostiUz filmove, predstave, promocije knjiga i koncerte, festival „Mirëdita, dobar dan!“ uključuje debate i diskusije o odnosima Srbije i Kosova i drugim pitanjima. U Prištini je od 4. do 7. maja Incijativa mladih organizovala posete ljudi iz Srbije i BiH mestima koja su važna za sećanje i razumevanje prošlosti. U Dokumentacionom centru Fonda za humanitarno pravo Kosova, posetili su izložbu „Bilo jednom, ne ponovilo se“, u znak sećanja na 1.133 dece stradale kao posledica rata na Kosovu od 1998. do 2000. godine. Izložbu čine predmeti i odeća ubijene dece, koji pričaju njihove lične priče. Predstavlja poziv na suočavanje i razmišljanje, na dijalog i lečenje, i pokreće izgradnju jednog kolektivnog sećanja. O suočavanju sa prošlošću i tranzicionoj pravdi, mladi iz Srbije i BiH razgovarali su sa izvršnim direktorom Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekimom Blakajem. Blakaj je i ovogodišnji dobitnik nagrade festivala za doprinos boljim odnosima između kosovskog i srpskog društva. |
Izvor: Slobodna Evropa
Dobro ste rekli, dve države….
Sram te bilo ti znaš šta je Priština ikosovo pa ja sam rođen tamo dami ti pričaš da su te prihvatili bolje nego srbi prvo ti si velika prodata dusa
pa jel on prodao tamo imovinu ili ti? Gotova prica, mlade to vise ne zanima, istorija ide dalje…neke greske se mogu ispraviti, to nikako ovaj narod da shvati, nema nista besplatno,kao sto cemo skupo platiti ovu tiraniju Vucicevu i bagre iz SNS….nista nema dzabe
Svaka cast .lepo receno sve bih ja vratila na Kosovo vecno zrtve
Ne mogu da shvatim čemu ovakav ton? Dečko je izneo svoje lično mišljenje. Kada ste vi poslednji put bili u vašem rodnom gradu Prištini i na Kosovu i Metohiji? Vidim brzo ste prihvatili termin Kosovo bez Metohije. Problem Kosova i Metohije postoji preko 100 godina, nije od juče. Pozdrav
Što ne pita sagovornika kako ne zna srpski a rođen na Kosovu? Ili možda zna a neće da ga priča?
posle 1999. nema srpskog jezika. To zahvalite Milosevicu, Seselju i Vucicu
Rođen jesi, a nekom Šiptaru si prodao stan ili kuću po 3X većoj ceni i sada mi ovde srbuješ, more mrš.
Срам те било – пуца се у децу која носе бадњак, која не смеју да иду нормално у школу…
Која ти је цена бедо???
Jevto,izgled mu govori koliko mozga ima,nema ni malo.
Ja imovinu nikad nisam prodao jer sam u cacku od svoje treće godine starosti oćeš da ti pošaljem matični broj lične karte ili da meupoznas uzivo
mozes da se vratis, nije zabranjeno. Sto su tboji otisli odozdo. Bila Srbija nekad i na Makedoniji, ali proslo vreme…jbg, pogresni potezi
Može broj bankovne kartice sa pinom, ovo drugo me ne zanima ?
Naravno da su lepo prihvatili momka,pa nismo mi okupirali Kosovo i Metohiju nego oni!Zato nas to boli i moramo tako da reagujemo!
Nista novo bio u Srbiji, i sta sad.
Svi treba da postimo našu Juznu pokrajinu.
Sto ne osta tamo rodjace? Super ti je tamo meju tvojom bracom.
sto da nije….ko tuce Srbe po Beogradu? Vucic ili Albanci? Ko suruje sa mafijom, uzgaja marihuanu na 7 hektara na 50 km od Beograda? Vucic ili Albanci? Ko bije Srbe na severu Kosova i pali automobile? Vucic ili Albanci? Jasno je ko je kriminalac i zasto su svi otisli od nas i zive danas bolje nego mi
Prosetaj se do Kosara pa zapali herojima svecu. Da vidis onda kako ce da te docekaju!
Dobro, nego koje je od ova dva xxxx nase! Levo il desno?
Isti k…., ne moras ni da pitas.
Ovo je neki pozadinac, dobri mu siptari a ne valjaju mu sugradjani. Ne mora ni da se vraca, neka ostane tamo.
Ih, kad sam ja bio u Pristini. Doduse, nisam bio u patikama, nego u cizmama, ali to je ta lokacija. Cudna mi cuda.
E baš si odbranio Prištinu, vidi se po broju Srba u tom gradu. U glavi ti i dalje odzvanja da si tamo nekoga pobedio, a u stvari Srbija je doživela takav poraz da ćemo vekovima pamtiti kako smo u tim vremenima odabrali pogrešne saveznike da nas štite. Uz braću Ruse Srbija nikada manja, razmisli o tome dok evociraš uspomene noseći te čizme…
Dok ovi nisu potpisali, mi smo drzali teritoriju, a montenegrini su prvi izdali.
Znači ovaj izdajnik posetio Prištinu, a dežurne tastatura patriJote nisu ? Pa zašto ? Tamo sprovodite patriJotizam, nemojte ovde skriveni iza masne tastature, a ni vojsku služili niste. Pušku ste videli samo u Counter Strike-u, a uživo ste jedno veliko ništa, duplo golo.
“ Važno je da se svi složimo oko toga šta se desilo.“ – ključna rečenica jer – to se nikada neće desiti i ova priča je samo priča iz Lalalenda upravo zbog tog sumanutog odbijana stvarnosti.
U stvarnosti, Nemanjići su tamo albanska dinastija, srpske crkve su zapravo albanske i Srbi su ih oteli.
Složićemo se.
Važi što hoćemo.
Idi dečko u srpsku enklavu i napiši reportažu da je to tu u sred Evrope, u 21. veku.
Ili ipak Lalalend ne sme ostati netaknut.
Pa ovome tata vojsku sluzio u KPZ vise puta, zato nije imao ko ni da ga nauci. Nego koji je od ove dve spodobe na slici taj nas veleizdajnik?