Bez Disove nagrade ove godine, a kuća poete postala leglo pacova

Manifestacija Disovo proleće je zaštitni znak kulture Čačka. Ono što je zanimljivo, na šezdesetoj jubilarnoj smotri pesništva neće biti uručena nagrada koja nosi ime velikana, kako srpske, tako i svetske književnosti. Razlog i odgovor smo potražili od direktora „Disovog proleća“ dr Bogdana Trifunovića, koji je čelnik čačanske gradske biblioteke. Naravno, pitali smo ga da li su možda sredstva predviđena za to priznanje preusmerena nnacionalna prestonica kulture a Nacionalnu prestonicu kulture koju je Čačak prvi put poneo.

Kako kaže Trifunović za Nova.rs odlukom Odbora Disovog proleća Disova nagrada u 2023. godini neće biti dodeljena iz razloga obeležavanja jubileja 60. Disovog proleća i otvaranja Muzeja poezije u tradicionalnom terminu dodeljivanja Disove nagrade na kraju manifestacije , odnosno poslednjeg petka u maju.

„Odbor je zauzeo stav da nije moguće adekvatno pripremiti i obeležiti svečanost laureata Disove nagrade u ovoj godini zbog pomenutih aktivnosti jubileja i pre svega Muzeja poezije, kao jednog od najvažnijih programa Biblioteke u 2023. godini. Muzej poezije, kao jedinstvena bibliotečka celina u Srbiji takvog tipa, proističe u velikoj meri iz tradicije šest decenija Disovog proleća i izložba u Muzeju imaće i retrospektivni karakter 60 Disovih proleća. Na otvaranje Muzeja poezije 26. maja pozvani su svi živi laureati Disove nagrade, članovi porodica preminulih laureata koji su darivali Muzeju poezije predmete iz porodične zaostavštine, kao i mnogobrojni saradnici i prijatelji Disovog proleća i Biblioteke u Čačku“, objašnjava on za naš portal.

Do sada je više od 20 laureata, odnosno članova porodica potvrdilo dolazak u Čačak za 26. maj, napominje Trifunović.

„Uz pomenute aktivnosti i svečanosti bilo bi veoma teško laureata Disove nagrade za 2023. i njegovu/njenu poeziju predstaviti na dostojan i adekvatan način kako se Disova nagrada inače slavi, kao i pripremiti posebnu izložbu u čast laureata. U 2024. godini Disovo proleće i Disova nagrada će imati svoj „uobičajeni“ tok i aktivnosti“, istakao je direktor čačanske biblioteke.

Disovo proleće kao manifestacija od izuzetnog značaja za grad Čačak, navodi dalje, ima svoj redovan godišnji budžet koji se finansira iz sredstava Grada Čačka i Ministarstva kulture preko posebnog projekta svake godine.

„Muzej poezije i 60. Disovo proleće u programu su Nacionalne prestonice kulture, pa u tom smislu ne postoji mogućnost „preusmeravanja“ na Nacionalnu prestonicu kulture, već se odobrena sredstva troše u skladu sa programom rada i finansijskim planom za 2023. godinu. Sva sredstva se troše u skladu sa planom i biće iskorišćena u najvećoj meri, izuzev novčanog dela iznosa Disove nagrade od 250.000 dinara i izrade diplome nagrade, pošto nagrada neće biti dodeljena“, zaključio je Bogdan Trifunović.

Javnost je, takođe, zabrinuta i za Disovu rodnu kuću koja se svakim danom sve više urušava i preti da nestane. Proglašena je za kulturno dobro, odnosno status znamenitog mesta. Ujedno je upisana u registar KDS. Meštani Zablaća, gde se rodio Vladislav Petković kažu za naš portal da je to sramota grada Čačka, a nadležni se pravdaju time da imovinsko-pravni odnosi nisu rešeni.

Radoslav Vučković ističe za naš portal da mu nije jasno kako gradske vlasti mogu da gledaju kuću koja je ruglo varošice.

„Naš poeta bi trebalo da dobije i muzej u svom rodnom mestu, a ne mogu ni ovaj objekat da srede. Jedini posetioci kuće su životinje koje traže sklonište. Pacovi, psi…Vidite i sami da je ona pored regionalnog puta Čačak-Kraljevo, prolazi tu dosta ljudi koji svedoče o našoj sramoti. Sa urušavanjem kuće urušava se i naš ugled“, smatra sagovornik portala Nova.rs.

Osvrnuo se i na pedeseto „Disovo proleće“, kada nadležni iz grada nisu smeli da dovedu Hndkea da obiđe rodnu kuću ovog velikana. Pravdali su se time da je ona „mnogo udaljena od Čačka“.

I ostali meštani su stava da bi u čast Disu trebalo srediti kuću i izražavaju spremnost da pomognu.

„Zablaće je bogat kraj. Ljudi se mahom bave poljoprivredom i svako od nas bi izdvojio sredstva da se ovaj objekat obnovi i pretvori u muzej. Bilo bi lepo da tu dolaze deca, odnosno da im se organizuju ekskurzije kako bi se bolje upoznali sa našim zemljakom. To bi doprinelo i turističkoj ponudi Čačka“, stava su Zablaćanci.

Čak je i pomoćnik gradonačelnika Miroslav Petković priznao da ga je sramota kada krene za Kraljevo i vidi ruševine Disove kuće.

„Mi ne možemo još uvek ništa da uradimo jer su nerešeni imovinski odnosi. Novac je najmanji problem, opredeljena su sredstva za Plan detaljne regulacije kako bi četiri parcele različitih vlasnika i sedam privatnih lica, koji su suvlasnici, uspeli da ubedimo da nam daju saglasnost da to sredimo“, kazao je Miroslav Petković prilikom otvaranja Disovih svečanosti, napomenuvši da je to jedan od najvećih problema u strategiji kulturnog razvoja grada pored Morave.

Inače, Vladislav Petković Dis rođen je u Zablaću, kod Čačka, 10. marta 1880, a tragično je stradao u Jonskom moru 1917. godine. Radio je kao učitelj i carinski službenik. Kasnije, bio je izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima. Za vreme Prvog svetskog rata, preživeo je povlačenje preko Albanije, odakle je prebačen na Krf, a zatim transportovan u Francusku gde piše svoju poslednju zbirku pesama „Nedovršene pesme“. Pri povratku u Grčku brod na kome je plovio presreće i potapa nemačka podmornica kod Krfa, 17/30. maja 1917. godine. Tvorac je divne poezije poput pesama „Utopljene duše“, „Uzdah sa Dunava“, „Bol i stid“, „Jutarnja idila“ i mnogih drugih koje su ostavile neizbrisiv trag u srpskoj književnosti.