Srbija protiv nasilja
Ko bi to mogao da objasni predsedniku Srbije i SNS-a, da što više vređa inteligenciju građanima, njih je sve više u protestu. Danima između prošlog petka kada je na protest u Beogradu izašlo skoro 100.000 ljudi, i danas kada ih se okupilo još više, Vučić i njegovi partijski drugovi i drugarice, iznosili su u javnost tvrdnje koje su jedna za drugom povećavali motivaciju onih koji su prošlog petka izostali da danas izađu.
Jedna od tih tvrdnji je recimo ono Vučićevo prebrojavanje da se u reci ljudi koja se protegla od Narodne skupštine pa sve do Gazele okupilo tek nešto malo preko 11.000. Toliko su valjda njegovi čauši izbrojali ili su tek toliko smeli da mu prijave. Deset puta manje.
Ili je podatak dobio sa snimka drona TV Pink, koji je napravljen dva sata pre zakazanog početka protesta.
Kako god bilo narod nije ni ćorav, ni glup. Građani su svojim očima mogli da vide, što na društvenim mrežama, što na ono malo slobodnih medija u direktnom prenosu koliko je ljudi došlo na skup, a to je svakako bilo višestruko više nego onih Vučićevih 11.000.
O izjavama da su to huligani, hijene i izdajnici da i ne govorimo. O premijerkinom foto remek delu kleberenja na narodnu muku, takođe da ne govorimo.
Ne znamo koliko je učesnika današnjeg protesta „Srbija protiv nasilja“ predsednik Srbije izbrojao, ali znamo šta su mu glasno i jasno poručili „Vučiću ostavka“ i „Vučiću odlazi„.
Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke „Zajedno“ rekao je okupljenima da „nema razlaza, dok se ne ispune zahtevi„. I Srđan Milivojević iz DS, zamolio je okupljene građane da se ne razilaze.
Profesorka dr Biljana Stojković iz Političke organizacije „Moramo“ u izjavi za Novu.rs rekla je da je pala odluka da se protest na Gazeli ne prekida do ispunjenja postavljenih zahteva i da se već pojedini učesnici vraćaju noseći šatore od svojih kuća pod kojima će provesti noć.
____________________________________________________________________
„U odsudnim trenucima za državu i naciju neophodno je preduzeti sve mere u pravcu objedinjavanja naroda radi odbrane ili sprečavanja nadolazeće katastrofe. Ovo vreme je upravo takvo, država se sa svojim institucijama nalazi na samrti, a građani su u sve bezizlaznijoj poziciji. Za razliku od uobičajene situacije, kada neku državu okupiraju strani neprijatelji potpomognuti domaćim izdajnicima, Srbiju su okupirali domaći neprijatelji, a njima pomažu strani izdajnici. Pošten svet u Srbiji nema na koga da se osloni, nema od koga da očekuje pomoć ili elementarnu zaštitu jer se ono što se kolokvijalno naziva državom raspalo, a ono što se naziva civilizovanim svetom srozalo na lepo upakovani sebičluk“,