Izgubio 500 evra za dva minuta
Još jedan dobar doručak u bečkom hotelu u kome rade žene iz naših krajeva. Kada sklone sudove i raspreme sobe i one odlaze, recepcionarka takodje. U hotelu ostaju samo gosti koji sami otvaraju vrata, a kada odlaze ostavljaju karticu.
Razgovaram sa Sergejem koji je autobusom došao iz Kijeva da vidi svoje troje dece, a možda i bivšu suprugu. Jutros me nudi parčetom Napolen torte, sa rođendana svoje ćerke. Mislim da mu je drago što sam prihvatio i pokušao da budem veseo. Nije bilo vreme da pričamo o ratu u Ukrajini, samo mi je rekao da ga zbog troje dece neće slati u vojsku.
Odlazim peške, dok fijakeri prolaze. Bečku šniclu sam slikao, a Mocart kugle kupio. Turističkim autobusom danas kružim crvenom linijom, a karta od 39 eura važi 24 sata. Nešto sam video, kao i juče na plavoj liniji i slikao da se hvalim. Sinoć u Operi i ovde u autobusu turističkom, ni u fijakerima nema naših.
U Kertnerštrase okupili se, pa im priđoh. Šibicari…gledam… divim se.. pa kao dvoumim da li da dam 50 ili 100 eura.
Jedan naš, sa ženom i dvoje dece zagrizao… Izgubi sto, pa dvesta, ali onda jedna žena dobi 200, pa htede i on. Ubediše ga da da 500 i dade. Šibicu sa kuglicom nije nagaziio… ode 500 eura! Žena ga gleda, a i ja. Pitam ga da mi da 10 eura, on me gleda, ne da, još bi mu samo trebalo i da se od 10 eura rastane! Šibicari sa onom njihovom saradnicom, koja je kao dobila 200 eura, davno su pobegli, možda su videli da od mene neće imati vajde.
Vivaldijevu muziku u turističkom autobusu prekida priča o Prateru.
Prater je veliki deo Beča, površine 6 miliona kvadrata, ali kada se pomene, uglavnom se misli na zabavni park Wurstelprater. Ovo je najstariji zabavni park na svetu. Danas je obavezna stanica turista koji posećuju Beč. Godišnje Prater poseti čak 4,2 miliona ljudi.
Dunav prelazimo sa Štrausom, pa jesmo na lepom plavom Dunavu! Poredjani brodovi trenutno su prazni, jer su putnici u šetnji gradom. Doploviće možda i do Beograda.
Beč ima dva miliona stanovnika, a kažu da je 20% njih sa Balkana. Čini mi se da ih je najviše iz Bosne. U Beču je živelo i osam dobitnika Nobelove nagrade. Naša jeftina radna snaga im treba za 8 do 10 eura po satu. Skupiće oni novac, da pomognu porodice, a neki možda i da malo glume gospodu…
Pokupio sam samo neke mrvice ovdašnjih radosti, ali treba mi leteti opet, jer i Čačak me čeka.
Slobodan Čvorović
_______________________________________________________
Jesu li te Mocart kugle „original“?
Pitam, jer je zbog pandemije „Salzburg Schokolade“ bila pred stečajom, a kupila ih je kompanija „Julius Meinl“, odnosno njena ćerka kompanija „Heidi chocolate“.
Takođe, navodno u Salcburgu postoji manja radionica ili poslastičarnica koja proizvodi „original“ Mocart kugle, mislim da se zove Fürst.
Bilo bi lepo da Srbija ima neki slatkiš po kome je tako poznata, posebno u Beogradu gde i ima najviše stranih turista, a ne da strance vode na „Leskovačku pljeskavicu“, koja je po kvalitetu daleko ispod burgera od najkvalitetnije govedine, posebno to što se prodaje po Srbiji, jer u većini slučajeva nije čisto meso.
Gurabije.
A sta se tebi tice da li su orginal nije ih tebi kupio.Jedi bre pljeskavicu gde oces…
Kako mogu gurabije biti nase kad u Turskoj svaki kolacic a la keksic je ili gurabi tuzi ili gurabi seker???
Pa lepo je pitao covek kako zovemo kolace, ja lepo odgovorio, gurabije. Sta sad tebi nije jasno?