Ostavka

Piše: Siniša Kovačević

Postoje ljudi čije su misli kao slapovi i ljudi koje je Bog blagoslovio leporečjem, ljudi čije su rečenice kao melem, ljudi čije reči miluju i leče, koliko god da govore, malo je onima koji ih slušaju. Narod ih zove zlatousti. Blago je njima i onima koji ih slušaju. Što više govore, sve su omiljeniji i sve nam je manje njihovih lekova, tako da se, čini mi se, nalazimo u takvoj situaciji danas.

Dakle, odbio sam da govorim o izveštaju REM kao izvestilac odbora zato što sam suočen sa apsolutnim neslaganjem sa usvojenim izveštajem koji je nekonzistentan, nedobronameran, netačan i tendenciozan. Isto tako, u nekoliko prethodnih navrata nije mi preglasavanjem u okviru odbora bilo omogućeno da govorim i izvestim na teme koje su bile na dnevnom redu odbora.

Dakle, moj zamenik je ovlašćen da u kontekstu političkih i moralnih normi izvesti o odnosu odbora prema izveštaju, a ne da ga on tumači i brani. Taj izveštaj je trebalo da bude sveden na opservaciju da je većinom od deset prema šest glasova, uz jedan uzdržan, taj izveštaj usvojen.

Naravno da bi on bio usvojen i da se u njemu pisalo o uticaju gama zraka na sablasne nevene ili o industrijskom klanju pilića ali to ne treba da bude tema današnjih razgovora. Niko ne bi zamerio ni na nekoliko afirmativnih rečenica u izveštaju, napokon, to bi se očekivalo. Zaista je trebalo elaborirati šta je u izveštaju dobro i zašto se usvaja.

Naravno, ono što se nije očekivalo i što nije trebalo da se dogodi su salve besmislica i govor mržnje koji je usledio, milion puta ponovljene rečenice o ugroženosti predsednika i njegove familije, odbrana rijaliti programa, kukasti krstovi na zgradi jednog od članova, ko je prvi doneo rijaliti u Srbiju.

Naravno, to je poznato, ali taj rijaliti je u odnosu na „Zadrugu“ i neke ranije na drugim televizijama emitovane rijalitije tek mlaka banja za nerotkinje u odnosu na zlo i mržnju, nasilje i primitivizam koje srećemo u današnjim, kao i veštačka paralela o dva rijalitija na dve televizije, narod to poredi sa okom i jednim drugim delom tela.

Naravno da animoziteti prema svim rijalitijima nisu pravi prostor za objektivan za objektivan politički i intelektualni politički diskurs. Ako u nekom rijalitiju omogućite osmočlanoj porodici da dobije krov nad glavom, onda to nije TV format koji se može napadati niti je to onaj model u kome ćete debljinom hendikepirane ljude vratiti u svet zdravih, a i to su rijalitiji, tako je pitanje ko je prvi doneo rijaliti u Srbiju potpuno irelevantno. Da ga nije donela ta osoba, doneo bi ga neko drugi.

Znate, poštovane dame i gospodo, izvesni Đorđe Stanojević je elektrifikovao Beograd ali svakako nije kriv što su u prethodnih 120 godina desetine ljudi stradale od strujnog udara.

Dakle, čega je sve bilo, poštovani prijatelji u izveštaju REM-a? Ničega. Grafikona, šarenih slika i rečenica koje ću sad pokušati da parafraziram.

Recimo, ta, neka, televizija od nekoliko obavezujućih parametara krši dve trećine ili trećinu ali o tome ćemo razgovarati na kraju godine. Podsetiću, sad je maj, u preostalih sedam meseci možemo i na televizijama s nacionalnim frekvencijama gledati borbe pasa ili dvoboje kršnih delija sa motornim testerama, pa ćemo i o tome na kraju godine.

Na primedbu da se osobe sa čudnim biografijama, u čijim mestima boravka su često upisane Zabela, Sremska Mitrovica i još neki gradovi sa sličnim institutima, odgovoreno je da svako ima pravo na resocijalizaciju i drugu šansu.

Naravno, zašto bi resocijalizacioni prostor bila bravarska radionica ili pekara? Logično je da to bude televizija sa nacionalnom frekvencijom. Logično je, poštovane dame i gospodo, da mladenovački ubica objavljuje video zapise u kojima iznosi ličnu fascinaciju jednim od resocijalizovanih personaliteta.

Zaista, bez obzira na verbalnu ekvilibristiku predsednika parlamenta, zašto pred nama ne sede članovi REM-a? Oni su tu, na kraju krajeva, u obavezi da prisustvuju.

Moguće je vrlo da neko ko je određen da referiše slučajno ili svesno i sa namerom referiše falsifikujući i izbegavajući činjenice. To govori ili o izuzetnom poverenju članova REM-a u izvestioca ili o odsustvu mudrosti i opreza. Mislim da je ipak u pitanju ovo prvo, s obzirom da je isti izvestilac ne tako davno u povodu drugog sastanka odbora već napisao panegirik o radu te institucije. Problem je što u izveštaju izvestioca se nalaze stvari kojih, dragi prijatelji, nije bilo u izveštaju REM-a.

Jeste izveštaj REM-a bio netačan, bio nestručan ali u njemu nije bilo mržnje i podmetanja, bilo je neveštih pokušaja da se nevešti i nedovoljno koncentrisani čitalac ili slušalac prevari, zavede ali je taj izveštaj bio lišen skarednog politikantstva i potpunih neistina.

U izveštaju REM-a nisu pominjani razlozi za genezu i rast nasilja, nije postojala ni trunka samokritike, ukazivanje na eventualnu moralnu ili političku odgovornost, naprotiv, bio je to izveštaj pun samohvale i samozadovoljstva, bolje od ovoga ne može.

Naravno, REM nije politički institut i ne treba da bude ali njegovo činjenje ili nečinjenje proizvodi politička i medijska događanja koja su, čini se, često značajnija od same politike.

Dirljiv je i način na koji izvestilac brani lik i delo predsednice REM-a. Mali je problem, dame i gospodo, što gospođa na tom sastanku odbora nije bila ni prisutna ni napadana.

Izvestilac takođe ima pravo na lični stav da su za mladenovačko i beogradsko krvoliptanje krivi Srpska književna zadruga, neki mediji i amatersko pozorište „Dobrica Milutinović“, ali nema pravo da ga iznosi kao stav odbora.

Skandal je blaga reč šta je sve izgovoreno u provali mržnje i besa i udvoričke potrebe da se sultan poljubi u opanak. Strašno.

Ponoviću, slobodna reč je sveta pod krovom ove kuće ne postoji nikakva odgovornost za izgovoreno, osim političke i moralne, ali postoji i moralna i politička obaveza da se ovde, u plenumu, iznesu stvarni zaključci i mišljenje odbora. Zaista sramno.

Zbunjen ovolikom količinom beščašća i zloupotrebe mogućnosti da se javnim iskazom obrati javnosti i javnim iskazom obrati javnosti tu mogućnost, javno pozivam sve članove REM-a koji su prisustvovali sednici odbora, kao i članove odbora i iz opozicije i iz SNS-a, da kažu da li je ovo što je izgovorio izvestilac blizu istine ili predstavlja tek bedni falsifikat i odsustvo elementarne političke i individualne pristojnosti.

Predstavlja li poziv na nasilje, afirmaciju neistine i političkog licemerja bez presedana, afirmaciju teze da mnogostruko ponovljena laž poprima obrise istine kod određenog broja ljudi?

To nakaradno shvatanje da moral i politika isključuju jedno drugo postaje kancer ovog društva, regrutuje najgore u politiku i iz politike tera one koji ne samo one koji aktivni učesnici, nego i glasači, smatraju načinom da se jedno društvo učini prosperitetnijim i boljim.

Politika su rođene sestre, kaže Platon, teško onim društvima u kojima su one u zavadi. Teško onim društvima u kojima pogrešno postavljeni ljudi, nesvesni snage i veličine svoje odgovornosti, umesto da služe slobodi, demokratiji, pravdi i istini, odluče da služe jednom čoveku, makar to bio i Perikle.

Sve ono što ova grupa ljudi treba da kanališe, kontroliše i usmerava da bi društvo išlo u smeru tolerancije, slobodne reči i misli, demokratiji i svetinji slobode, izostaje.  Umesto toga, žmuri se na jedno ili oba oka, žmuri se na emitovanje primitivizma, pozive na nasilje, stimuliše ga i afirmiše, idealizuje ga, jer štit koji treba da nas zaštiti od nekompetentnih, neumetničkih, politički agresivnih sadržaja, pogrešnih činjenica, nažalost, okrenut je na drugu stranu.

Važnije je ko je pisao neku skarednu poruku, koji psihopata je uvredio osobu na čelu ovog tela, ko ih je tužio ili pogledao popreko.

Da su ovde članovi REM-a, pitao bih ih koliko su opomena izrekli, koliko kazni, koliko puta su intervenisali da se spase dignitet i medija i njihovih konzumenata.

Mislim da članovi REM-a, uz dužno poštovanje, nisu svesni svojih istorijskih i moralnih odgovornosti, verujem da čak nisu svesni ni koliki su teret natovarili na nejaka pleća, od njih zavisi visina demokratskog horizonta i ograničenja svevlasti jednog čoveka, ko god to bio, da se postepeno pretvorili u poslušne i vrlo kooperativne saradnike vlasti, spremni da u potpunosti podrže sve što se od njih traži.

Nemam zamerki na elaborate kojima su nacionalne frekvencije dobijene. Pismeni su, korektni, u značajnoj meri barataju osnovnim poznavanjem medija i njihovih postulata.

Problem je, dakle, dame i gospodo, što se ti elaborati apsolutno ne poštuju, a reakcija REM-a u potpunosti izostaje.

Naprotiv, pokušaji javnosti da ukaže na određeni problem proglašava se napadom na REM, kolektivno ili insignijski na njenog predsednika, zamenika ili članove pojedinačno, poput oslobođenog kanarinca koji ne shvatajući vrednosti slobode uporno i bezuspešno pokušava da se vrati u krletku. Nasilje i zlo idu u talasima, dobrota je sama i bez pratnje. Seme mržnje i zla niče obiljem, gorki plodovi niču i tamo gde nisu sejani.

Mi ne spadamo u ljude kojima je sloboda teret, naša sloboda zna da peva kao i sužnji koji su maštali o njoj i dosanjali je. Ako su nam na putu ka njoj naoružani voditelji televizijskih programa, koji vitlaju pištoljima i automatima, ako su na putu beli magovi, šamani i vidovnjaci, vratićemo ih sa nacionalnih frekvencija tamo gde i pripadaju.

Nikada nijedan predsednik u modernoj eposi nije toliko voleo i toliko zloupotrebljavao upravo one medije koje REM treba da kontroliše. Ovaj REM to ne ume ili ne želi da oktroiše. Živimo u strašnom vremenu, na nama je da ga učinimo boljim, na nama i gospodi iz REM-a.

Hvala vam lepo i iskoristiću ovaj momenat još samo da podnesem neopozivu ostavku na mesto člana i predsednika Odbora za kulturu i informisanje. Čini mi se da moj intelektualni plato i moj moralni plato nije adekvatan poziciji koja se tamo zauzima, i izvinjam se mojoj dragoj prijateljici što sam ukrao i njeno vreme.

Siniša Kovačević
poslanik Narodne stranke

_______________________________________________