Prethodni članak
Peti protest „Srbija protiv nasilja“: Vučiću odlazi
U Beogradu, ispred Narodne Skupštine, počeo je novi, peti po redu protestni skup slobodnih i slobodoumnih građana.
Prisutnima su se obratili Hadži Nenad Maričić, Svetlana Ceca Bojković, Jovica Nikolić rudar, Milutin Gligorijević sin Stanike koja je nastradala na naplatnoj rampi u Doljevcu, Ivan Ivanović, Zoran Kesić i Dragan Bjelogrlić.
Za razliku od režimskih medija koji o ovom skupu ćute RTS, javni medijski servis Srbije, kao da se malo probudio. Osim izveštaja u živo sa početka protesta, na portalu RTS-a ide detaljno praćenje.
Glumac Hadži Nenad Maričićzamolio je okupljene za tišinu da bi se žrtvama masovnih ubistava odala pošta.
Ceca Bojković rekla je da zločin koji se dogodio nije zapamćen u našoj istoriji i da smo svi ranjeni, da to nije rana samo za porodice, već rana celog našeg društva.
Zemljoradnik i rudar iz Žagubice rekao je da je bio napadnut i teško popvređen jer nije hteo da lokalnom moćniku proda svoju zemlju i poručio: Ne treba da trpite nasilje, slobodno ga prijavite.
Milutin Gligorijević čija majka je smrtno stradala na naplatnoj rampi u Doljevcu: Majku ne mogu da vratim, ali pravdu mogu.
Voditelj Ivan Ivanović naveo je da je ovo peti protest i da je veoma važan trenutak da javne ličnosti budu uz svoj narod:
Glumac Dragan Bjelogrlić posebno se obratio mladima Srbije: Mladosti Srbije, dužni smo deci iz „Ribnikara“.
Posebnu pažnju učesnika protesta i njihov aplauz izmamio je natpis sa likom Aleksandra Vučića, koji je okačen o balone pušten u vazduh sa porukom: ODLAZI.__________________________________________________________________
Bravo, bravo narode, budi se Srbija!!!
Odgovor za SNS Kartel
Tačno, Srbija se budi, ali to je samo početak. Dug je put koji trebamo proći do cilja gde trabamo doći. E prvo trebamo doći u kolektivno stanje racionalne odgovornosti kao društvo.Za to nam treba još jedan period kolektivnog sazrevanja kroz otrežnjenje od zabluda kojima smo trovani vekovima. Treće treba da se ohrabre intelektualci i dobronamerni ljudi koji bi se ponovo na neki način žrtvovali za dobrobit našeg semena i plemena i izvesnije nam budućnosti. Imamo lji mi takvih? mi to za sada ne znamo. Pa verovatno ovde i u rasejanju bi se našla skupina odvašnih da preuzmu istorijsku odgovornost i povedu nas u neuzvesnost.
Taj se plan na ovim skupovima ne oseća. Ovde govornci ističu svoje ili tuđe poraze i ništa više. Većina nas posmatrača /možda čak i jedan milion/ to pažljivo prat ali ne vudu ideju kako mirnim putem preuzeti vlast i promeniti Srbiju u što kraćem roku sa što manje gubitaka.
Složićemo se da gubitaka i poraza mora biti, ali i problemi su užasno teški, tako da niko živi ne vudu brz i valjan izlaz iz ovog pakla.Zato ovi sadašnji i koriste se metodom medijske manipulacije i pričanja jalovih dečijih priča koje su milozvučne našem uhu.Najgore je što vreme radi protiv nas kao neroda. I sad ono teže i najtačnije pitanje. Jer važnije zemlja kao umišljena teritorija nefunkcionalne države ili pak narod koji ubrzano nestaje, izumira ili se seli.
Odgovor je prost ako imate snažen i duhom zdrav narod zamlju ćeš kad tad da povratiš /kao Jevreji/, ali kad nemaš naroda ni zamlja ti ne treba.
Pa šta onda RADITI;
Na protestima se prvo mora zahtevati konstituisanje nove ustavne skupština ili pak prelazne vlade, da bi se stvorili uslovi za poštene i legitimno standardne demokratske izbore. Znači uspostvaniti takav izbotni mehanizam da stvarno najbilji i najčasniju ljudi preuzmo kormilo srbije koju treba provesti kroz izuzetno deška i burna vremena.
Ali sve ovo i normalno daleko dublje i jasnije trebaju mediji da za par meseci iznesu narodu istinu i plan, koji bi MUDRACI kreirali, kako savladati sve političke zamke da bi došli do zadovoljavajućeg rešenja, kako za nas, tako i za i ostale zainteresovane.
To za sada izgleda nemoguće ali,znate, nada umire poslednja.
Pozdrv,
Ako u zahtevima protesta nije pomenut i Vucicev gazda, americki ambasador, onda i nije neki protest.
I da malo podsetim na sustinu.
„Da ovi odu, a da se oni ne vrate.“
„Bravar je bio bolji.“
Pretpostavljam da ovoga puta KOMUNALAC nije isplacivao dnevnice za odlazak u Beograd na miting?
Vecina ljudi nije u stanju da ispravno percipira dogadjaje, sto je sasvim razumljivo, ali ne i opravdano. To se posebno odnosi na ucesnike svih protesta, bez obzira na organizatora.
Uvek postoji bar jedan imanentni motiv ili zahtev, koji objedinjuje ucesnike protesta, koji moze biti istinit, ali i ne mora. Eklatantan primer je kontramiting u organizaciji SNS-a, gde su svi ucesnici dosli iz licnog interesa.
Sta se moze uociti na danasnjem protestima u Beogradu? Inace, bila su dva protesta, jedan je protest protiv nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji, i drugi protest protiv nasilja.
Ucesnici oba protesta kao glavnog krivca jasno identifikuju Aleksandra Vucica i njegov rezim koji je uspeo da skupi sve negativne osobine svih rezima u istoriji.
Ideoloski posmatrano, protesti salju dijametralno suprotne poruke uprkos nekim zajednickim stavovima.
Protest protiv nasilja koji su organizovale neke stranke je vec poceo da dobija osobine politickog protesta koji pocinje da pravi otklon od glavnog motiva zbog kojeg su se ljudi i okupili. Sve govornike uvek treba pazljivo saslusati, i deluje da taj pokusaj politickog uticaja na protest nije uspeo, sto je pozitivno.
Protest protiv nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji ima sasvim drugaciju konotaciju, slican motiv ali i drugacije zahteve koji se pre svega odnose na zastitu drzavnosti Republike Srbije i postovanje zakona, ali na jedan nezgrapan nacin bez jasne artikulacije, i koji je po svom potencijalu je bio daleko manji.
Primetan je i pokusaj medijske monopolizacije protesta, ali neuspesan. Kriticko razmisljanje se u Srbiji namece kao imperativ, i indikativno je da se okupljenim ljudima (nikako masi, jer je to politikantski recnik komunista iz 50-ih) nije obratio nijedan organizator vec samo osobe iz javnog zivota. Nekim govornicima se osnovno moze mnogo toga i zameriti.
Srecom, alternativni mediji su na svoj nacin prenosili proteste i pored pokusaja medijske blokade. Niko nema monopol na istinu, a neke medijske kuce su pokusale tzv. „gaslighting“, takodje neuspesno.
Cinjenica je da je stalno prisutna politicka kriza u Srbiji kulminirala, a da je jedan od zahteva, formiranje prelazne vlade, izuzetno opasan po rezim Aleksandra Vucica.
Sada ostaje da se vidi ko ce prvi da popusti.
Odgovor za refleksija
Na ovom portalu sam dugo, ali Vi ste poslali jedan kometar koji se mora pažljivo i više puta pročitati.
Ovo je za svaku pohvalu. Forma i tokovi kogntivnog zaključivanja su odlični, u samu misaonu strukturi ne bih ulazio, ali je stvarno dobra. Razumem da je problem veliki a da se u ovako kratkom i nadasve argumentovanom kometaru ne može sve potanko izneti.
Ovakav kometar daje nadu da nije pojedilačna ili tačnije lična misao pojednica baš ugušena. Vrerovatno da ima ljudi koji znaju put izbavljenja ali mnogo spoljnih faktora blokira slobodu izražavanja.
Tako da bi valjalo da češte izlažete svoje stavove po ovako teškim pitanjima
– KOJIM PUTEM TREBAMO IĆI – a da ne zalutami ili dublje potonemo.
Pozdrav,
Svi smo prinudjeni da se, u manjoj ili vecoj meri, bavimo politikom, umesto svojim zivotom, radom i stremljenjima, i to je mera licne slobode, gde covek kao pojedinac sam bira ulogu politike u svom zivotu.
Posmatrano iz ugla gradjanina, postoji negativna povratna sprega izmedju materijalnog stanja i uloge politike u zivotu. Sto je materijalno stanje losije, politika dobija na znacaju. Manje novca vise politike. Kada se to prenese na drustvo, uocljiva je pozitivna povratna sprega, sto je veca ekonomska kriza, veca je uloga politike.
Covek koji je u materijalnim problemima nije slobodan da donosi odluke i da bude principijelan, i cesto je protiv svoje volje prinudjen da bude i pragmatican i oportunista.
Istovremeno, Srbija se ne moze posmatrati kao izolovan sistem koji moze da samostalno menja stanje u kojem se nalazi. To svi moraju da shvate i da shodno tome formiraju svoje misljenje, a zatim na osnovu misljenja, licnih principa i savesti, formiraju i svoje politicke stavove, ako to zele i imaju potrebu za tim.
Dominantan uticaj na stanje u srpskom drustvu vec vise od trideset godina imaju SAD i zemlje EU, pocev od 1990. godine, i sada mozemo videti i rezultate tog uticaja. Neophodno je istaci da se oni vode iskljucivo svojim interesima, a ne nasim.
Srbija nema nijednog drzavnika vec samo politicare, a u zadnje vreme samo politikante koji su lak plen za strane lobiste i mesetare. Politikanti koriste okolnost loseg materijalnog stanja vecine gradjana za ostvarivanje poverenih im planova, i to je evidentno na mnogim primerima u zadnjih dvadeset godina. Ne postoji oblast zivota ni segment drustva koji nije pretrpeo stetu.
Velika vecina ljudi u situaciji u kojoj se suocena sa problemom koji po njihovom misljenju prevazilazi njihove moci ce se negde instinktivno prikloniti, bilo u politicku partiju, pokret, skup ili protest, pri cemu nema formiran politicki stav i tezi da prati ono sto percipira kao vecinu, gde u tome ogromnu ulogu imaju mediji koji su, sami po sebi, prvenstveno eksponenti interesnih grupa.
Svaki covek mora sam da bira svoj put. Neki ce odabrati put kojim se redje ide, a neki ce postati leminzi i pratiti masu do prve litice.
Uostalom, time se na svoj nacin bavio Radoje Domanovic u svojoj pripoveci „Vodja“.
Неће он нигде, Милошевића сте једва отерали и то где (затвор!), оне издајнике после њега мало лакше скинусте са власти, па не може та жвалава педерчина шиптарска да оде нигде! Традиција за тиране и психопате мора да се испоштује, морају се окајати греси, један по један, и жвлавоња и његово тупо стадо.
Tone brod ,misevi beze ,sta se desava sa SPS komunjarama ,nesto se ucutali dal cekaju da prelete ili sta,nisu svesni da je njihov lider KOFERCE DACIC potpisao predaju Kosova u Briselu.
Duplo vise bilo ljudi na SNS mitingu
Osim sto je to netacan navod u pogledu broja prisutnih, na SNS kontramitingu nije bilo ni jednog coveka.