Od bravara do akademskog slikara: Razvojni put ovog Čačanina je fascinantan

Milan Čakajac je jedan od najpoznatijih slikara, kako u Čačku, tako i šire. Dok je bio dečak, iako je voleo da šara i boji po papiru, nije ni slutio da će slikarstvo biti njegovo zanimanje.

Ovaj talentovani čovek iz Slatine je osnovnu školu pohađao u svom selu koje se nalazi petnaestak kilometara od Čačka. Bio je veselo dete, a kako kaže, družio se i pravio nestašluke sa svojim vršnjacima. U razgovoru za naš portal otkriva kako je sve to počeleo.

Mnogi su sumnjali u njegov talenat osim majke Vesne, oca Dragana kao i nekolicine umetnika i nastavnika.

„Išao sam u prvi razred i za domaći smo imali da nešto nacrtamo. Kada sam doneo rad u školu moja učiteljica Nada Marinković nije verovala da sam sam to uradio. Nakon toga se održavao roditeljski sastanak i ona je zadržala moju majku kako bi je upozorila da mi ne pomaže“, priseća se Čakajac za Nova.rs. Kako kaže, majka je odgovorila Mrinkovićevoj da to nije činila rekavši da se on od druge, treće godine interesuje za linije i boje.

Prema rečima Milana Čakajca, za kanalisanje njegovog talenta mu je mnogo pomogao kasnije i profesor Nikola Marović koji je sam slikar, a predavao je likovno obrazovanje u Slatini. Uprkos svom umetničkom daru upisao je srednju školu za zanimanje bravar – monter iako ga to nije zanimalo.

Kako kaže, kasnije je postao član likovnog kluba „Sloboda“, a u savladavanju slikarskog zanata podršku su mu dali Božidar Plazinić, ali i umetnička radionica tadašnjeg čačanskog Doma kulture. Potom je otišao u vojsku, gde je takođe slikao. Nakon toga, odlučio se za studije.

„Budući da sam zakasnio za prijemni u Beogradu, po preporuci Plazinića obreo sam se u Rijeci. On i Grujica Lazarević su me spremali za ispit. Na prijemnom sam imao najbolji praktičan rad. Prošao sam, ali bilo je tu i drugih teškoća, ponajviše finansijskih“, priča nam Čakajac. Tada, Čačak nije imao takve mogućnosti, za pomoć mladom umetniku,ali je uz prijatelje i poštovaoce njegovog rada, truda i upornosti prevazišao krizu. Nakon toga je Umetnička galerija pokrenula inicijativu za pomoć mladim i darovitim ljudima, ne imajući samo na umu Čakajca već i druge mlade ličnosti sa raznim talentima.

„Akvareli i portreti su moja najveća ljubav. Inspiraciju nalazim u prirodi, svom rodnom mestu, Moravi, mnogim poznatim i nepoznatim sugrađanima. Ponosan sam što radim posao koji volim“, priča nam Čakajac. On je jedno vreme predavao i likovnu kulturu u svojoj osnovnoj školi u Slatini, ali se kasnije posvetio samostalnom radu.

„Bilo je lepo biti sa decom, ali ovo je moj put. Učestvovao sam u organizaciji brojnih slikarskih kolonija, a najviše volim manifestaciju Dani Slatinske banje, gde takođe izlažem“, priča nam Milan.

Jedan od njegovih velikih prijatelja je i Čačanin, Bora Đorđević koji je ove godine osmislio za razglednice grada pored Morave, poruke poput – Dobili ste šta ste hteli grada Čačka akvareli.

„Iako je više u Sloveniji nego u Beogradu, u stalnom sam kontaktu sa njim. Volim njegovu muziku i kompletno stvaralaštvo – mislim na knjige i pesme. Često mu i naslikam nešto“, napominje sagovornik portala Nova.rs. Planirana je i nova izložba akvarela Milana Čakajca krajem godine.

„Radim punom parom. Spremam slike, a ovaj događaj je planiran za jesen u gornjomilanovačkom Kulturnom centru. Nadam se da će publika uživati“, zaključio je Milan Čakajac za Nova.rs.

O njegovom umetničkom umeću svedoči i Danijela Grujić čiji zid krasi akvarel ljubičice.

„Bio je gost u jednoj emisiji kod mene. U pitanju je nedeljno popodne koje traje sat ipo. On je kroz razgovor o umetnosti i stvaralaštvu za pola sata naslikao ljubičice. Krasi ga slobodan duh, sjajno i poletno posmatranje prirode ili misao o onome što četkicom kroz savršene linije stvara i pravi, kaže ona za Nova.rs.

Milan Čakajac je rođen 10. novembra 1967. godine u Čačku, osnovnu školu je završio u Slatini, srednju u rodnom gradu, a jedno vreme je predavao u svom selu likovnu umetnost. Slikarstvo je studirao u Rijeci i na Akademiji lepih umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Milana Blanuše.