Sledi otežano poslovanje, pad potrošnje i otkazi radnicima

Од предвиђеног раста бруто домаћег производа од 2,5 одсто у овој години нема ни говора, годишња инфлација је у мају била 14,8 одсто, а због протеста на улицама власт дели новац, бесомучно. Само о привреди не размишља

Пре него кренемо у инспекцију „неконтролисане летилице“, да подсетим читаоце НИН-а какво нам се чудо десило у последње три и по године, са погубним последицама по српску економију.

Прво корона, која је довела до затварања многих државних граница, рад од куће, престанак многих међународних летова и удар на авио-индустрију, затварање хотела и туристичких центара, прекид ланаца снабдевања, трку за вакцинама и суплементима и специфичном медицинском опремом… У тој фази се показао у великој мери и национални протекционизам ради задовољења приоритетно домаћих потреба.

Централне банке, посебно америчке Федералне резерве и ЕЦБ, одреаговале су масовним штампањем новца по ниским каматама и „хеликоптер“ новцем како би разним пакетима помоћи помогле својој привреди и грађанима.

Након тога, изласком из ковида, почетком 2022. креће ново зло, рат у Украјини. Нови удар на светску економију, који се посебно одразио на цене енергије, хране, метала, недостатак чипова и на крају изазвао рецесију у Европи. Истовремено, креће и велика избегличка криза из Украјине, мерена милионима људи.

Србија релативно добро реагује на ковид економским мерама, посебно у делу рефинансирања кредита привреди и мораторијумом на њихову отплату, као и одлагањем пореских обавеза. Многа друга индивидуална давања су била неселективна и непотребна.

Када смо сви видели крај кризе, стиже нови талас. Још у марту ове године, на Копаоник бизнис форуму, рекао сам да нам права криза тек долази и да нисмо свесни обима последица огромног штампања пара и непрестајућег рата у Украјини. Неконтролисано штампање пара довело је до рекордног скока инфлације у готово свим светским економијама, са часним изузецима. Централне банке са закашњењем реагују повећањем каматних стопа, што знатно утиче на привреду и грађане кроз додатни терет, како за ново задуживање, тако и за отплату раније узетих кредита са променљивом каматном стопом. Последично, долази до смањења кредитне активности, а тиме и до успоравања привредне активности, са последицом губитка радних места. У крајњој инстанци доћи ће до удара на банкарски сектор. Већ смо сведоци пропасти три америчке банке и Креди Свиса у Швајцарској.

Србија бележи лоше резултате за првих пет месеци 2023, раст бруто домаћег производа је „проблематичних“ 0,6 одсто. Мали раст остварен је једино захваљујући већој производњи скупе електричне енергије за грађане и привреду. Бог нас је погледао, кише колико хоћеш, па хидроенергије напретек. Морам унапред да упозорим да од предвиђеног раста БДП-а од 2,5 одсто у овој години нема ни говора. Инфлација се минимално коригује на ниво од 14,8 одсто. Са друге стане, због протеста на улицама власт дели новац, бесомучно.

Први су на улице изашли пољопривредници и од Владе добили нови пакет подршке од додатних 40 милијарди динара или око 340 милиона евра. Не желим да кажем да овај пакет није био потребан, јер је то требало учинити много раније и предвидети га буџетом за ову годину, с обзиром на то да увозни пољопривредни производи из ЕУ стављају у неравноправан положај домаће произвођаче. Нажалост, цео пакет је изнуђен у таласу општег незадовољства.

Годинама причам да Министарство пољопривреде воде нестручни, страначки кадрови. Имамо огроман потенцијал да хранимо 40 милиона људи. Стварност је да данас уопште не обрађујемо око милион хектара земљишта. Наводњава се само 2,5 одсто обрадивих површина, а сточни фонд нам је масакриран. Последњи пример незнања била је забрана извоза вишка од око милион тона пшенице прошлог пролећа, када је цена била на историјски највишем нивоу. Ко је то одлучио!? Том забраном пољопривредницима је нанет губитак од око 180 милиона евра.

Потом су радници ЕПС-а добили повећање плате од шест одсто, штрајкујући против промене статуса, предстојећег најављеног „отуђења“ 11 хидроелектрана и због растуће инфлације и незадовољавајућих примања. Па то је, вероватно, „заслужено“ и без реструктурирања и са падом производње угља у првих пет месеци од 15 одсто. Са друге стране, добро су пословали, добит за прва три месеца је 294 милиона евра, на терет скупе струје грађанима и привреди. Привреди, за нешто више од годину дана, струја је скупља 1,29 пута. У међувремену су нагомилани и дугови ЕПС-а на готово 1,4 милијарде евра. Успут, дугови Србијагаса у 2022. скочили су на око 2,5 милијарди евра.

На крају, баш у јеку шетњи против насиља, власт је обелоданила, како је то рекао министар финансија Синиша Мали, „дуго планирани“ пакет мера тежак око 550 милиона евра, којим ће бити обухваћени просветни радници, медицинско особље, деца до 16 година, а најављено је и повећање пензија „пре рока“ и изван недавно утврђених оквира фискалне политике. И овога пута, нажалост, новац из хеликоптера делиће се мајкама деце до 16 година потпуно неселективно.

И хлеб „сава“ је појефтинио за три динара, а пекари славе! А нико у овом расулу не контролише колико за хлеб узимају брашна по цени од 27 динара за килограм. Пуно ту преостане и за скупе кифле и пециво. Кад се има, нек се дели!

Након свега овога, НБС увећава референтну каматну стопу са 0,25 процентних поена, на 6,25 одсто. Цене бензина и дизела скачу у малопродаји. Моја неискусна глава никако да ухвати по којој формули се формира цена деривата у малопродаји. Пре две недеље смо имали пад цене нафте од око 11 одсто, а корекцију деривата на пумпама од свега два процента. Зашто су онда 9. јуна поскупели деривати? Вероватно је то условљено новим пакетима мера Владе Србије, па треба попунити буџет.

Уопште не бих улазио у полемику о овим мерама између Министарства финансија и Фискалног савета, да ли оне значе ново скупо задужење државе или ће неко морати бити ускраћен у 2023. Знам само да је власт поделила нових 900 милиона евра, а да је крајем априла државна каса била у минусу око 290 милиона евра.

На крају да питам, спрема ли се можда нови пакет мера и за привреду? Да ли је власт свесна новонасталих кретања у привреди? Да нам следи отежано пословање, велика корекција цена некретнина, још скупљи кредити, пад потрошње, а уз све то и губитак радних места. Ако су превидели, само да подсетим да је у мају стопа незапослености порасла на 10,1 одсто.

Аутор је Зоран Дракулић, председник Српског пословног клуба Привредник и Поинт групе