Vučićev kum vređao policajce, prošao bez kazne, sudije odugovlačile proces

Bila je noć i na ulicama Dorćola nije bilo puno automobila. Dva momka su se vozila u narandžastom lamborginiju. Jedan od njih sedeo je pored vozača i snimao ga. Vozač se obraćao beogradskoj policiji. Pozvao ih je da dođu pod rotacijom da ga jure, da vide kako im beži:

„Ajde panduri kupite se, da vam pokažem šta je beogradski fantom“.

Dok je psovao policiju, dodavao je gas.

„On došao iz Kamenice. On mene da stigne. Ne možeš ti mene da stigneš, druže. Nismo ti i ja isto.“

O ovom snimku se danima pričalo u medijima. Za volanom je bio Uroš Panić, sin Petra Panića Pane bliskog ljudima iz vlasti, za koga mediji navode da je kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić potvrdio je nedavno da je njegov otac Petar predsednikov poznanik, ali ne i kum.

„Stalno mi pričate i stalno ’kumić predsednika Vučića’. Jednom za svagda, taj momak, taj Panić nije nikakav kum predsednika Vučića“, kazao je Gašić u Skupštini odgovarajući opoziciji.

Nakon snimka vožnje u lamborginiju, policija je saopštila da je protiv Uroša Panića podneto više prijava zbog prekršaja u saobraćaju.

Međutim, dokumenta do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuju da nema Uroš Panić samo saobraćajne prekršaje, već da su u poslednje tri godine protiv njega vođena i dva postupka za remećenje javnog reda i mira zbog vređanja policajaca. Kako se navodi u prijavama, govorio im je da će im „skinuti“ uniforme, a u jednom slučaju se pozvao na kumstvo sa Vučićem. Oba slučaja su zastarela – jedan krajem septembra prošle, a drugi početkom ove godine.

Advokat Ivan Ninić, koji je za CINS analizirao ove predmete, kaže da je sve što se dešavalo u tim postupcima išlo u korist Paniću:

„Panić, zapravo, sve vreme uživa zaštitu policije, dok se sud nije dovoljno interesovao za ove predmete“.

„Ići ćeš na raport“

Krajem septembra 2020. godine policija je zaustavila audi na Novom Beogradu. Vozio ga je Stefan Savić, ali on nije bio njegov vlasnik. To je, prema Savićevim rečima, bio Uroš Panić. Kada mu je policija rekla da je auto u prekršaju, Savić je pozvao Panića koji je onda došao na lice mesta.

Policajci su mu objasnili da je vozilo neispravno i da moraju da ga oduzmu. Panić je bio revoltiran. Prema prijavi, policajcu je rekao:

„Ja sam Vučićev kum, smeniću te, naći ću ti novo radno mesto, skinuću ti uniformu, nećeš je nositi, ići ćeš na raport kod Stanića (tadašnji načelnik beogradske policije Milan Stanić, prim. nov)“.

Zbog toga je policija protiv njega ubrzo podnela prekršajnu prijavu. Od tada pa do septembra 2022. Panić se nijednom nije pojavio na sudu.

„P***te mi k***c, ostaćete bez posla, skinuću vam uniformu“.

U tom slučaju se pred sudijom pojavio jednom, nepunih mesec dana pred zastaru postupka, kada je sve priznao.

Uprkos tome, sudija nije donela presudu. I taj slučaj je zastareo.

Tražeći Panića

Kod prekršaja vređanje službenih lica u vršenju službene dužnosti iz Zakona o javnom redu i miru, presuda mora da se donese dve godine od kada je do njega došlo. U suprotnom slučaj zastari.

U oba Panićeva postupka jedan od razloga za zastaru je što se on skoro uopšte nije pojavljivao na sudu, iako su sudije tražile da ga policija dovede na suđenje.

Dokumentacija pokazuje da su u prvom postupku, pokrenutom nakon što se pozivao na kumstvo sa Vučićem, policajci više puta odlazili na njegovu adresu, ali ga nijednom nisu našli. O tome su obavestili sud.

Nakon toga je prošlo šest meseci kada je sudija opet naredila policiji da ga dovede. Ovoga puta iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nije stigao izveštaj šta je po toj naredbi policija uradila, niti se sud za to interesovao. Šest meseci kasnije postupak je zastareo.

Advokat Ivan Ninić kaže da nije primereno da prođe toliko vremena između ove dve naredbe. Zabrinjavajuće je, dodaje, i to što je između druge naredbe i zastare prošlo pola godine:

„I policija i sud znaju da će nastupiti zastarelost. Policija šest meseci ne dostavlja sudu izveštaj o razlozima zbog kojih ne privodi Panića, a sud takav izveštaj i ne traži, niti ponavlja naredbu“.

Ninić dodaje i da je sudija pre zastare trebalo da vrši pritisak na policiju i da se interesuje šta onemogućava da se naredba sprovede.

Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović kaže da u tom sudu sudije u proseku imaju hiljadu predmeta u radu i da sami odlučuju šta su prioriteti. Na pitanje zašto je između dve naredbe za dovođenje Panića proteklo više od pola godine, kaže da sudija nije ni morala po drugi put da traži od policije da ga na suđenje dovede, već da sačeka da to urade po prvoj naredbi:

„I pored ove činjenice, sud je ponovo izdao naredbu za dovođenje, te je u tom smislu komentar za vremenski period koji je protekao između ove dve naredbe, izlišan“.

Sud takođe, prema njenim rečima, ne traži od policije izveštaj šta su uradili povodom naredbe jer je ona jasna – Panića je bilo potrebno dovesti u sud.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanje CINS-a.

U drugom slučaju, gde je policajcima rekao da će ostati bez posla, Panić se do pred kraj suđenja nije pojavljivao.

Poziv suda na prvo ročište nije uručeno Paniću, jer nije bio na adresi. Na sledeće zakazano suđenje nije došao iz zdravstvenih razloga i dopisom je u martu obavestio sud o tome. Nakon toga je sudija zakazala suđenje za septembar, šest meseci kasnije. Ni tada se nije pojavio pa je sudija policiji izdala naredbu za njegovo dovođenje.

Panić se pojavio tek mesec dana pred zastaru kada je ispričao da je do svađe i pesničenja muškarca na ulici, pa vređanja policajaca došlo jer je bio pijan, a da je u isto vreme pio i lekove. To je, kazao je, kod njega izazivalo agresivno ponašanje.

„Kada sam prestao da pijem lekove više nemam takvo ponašanje i obećavam da se ovako nešto ubuduće neće ponoviti“, dodao je na kraju saslušanja.

Na pitanje zašto presuda nije doneta ni kada je Panić saslušan nepunih mesec dana pred zastaru, Ristanović objašnjava da za to nije bilo vremena.

Ninić ističe da je sudija morala da napiše presudu, a sud da pokuša da je uruči pre nego što prekršaj zastari bez pretpostavki da u tome neće uspeti:

„To što je postupajući sudija smatrao da ne treba trošiti vreme i trud u situaciji kada apsolutna zastarelost nastupa za kraće od mesec dana, to je, samo po sebi, posebno skandalozno“.