Otrežnjenje, poverenje i poštenje

Sudeći na osnovu broja građana okupljenih na drugom protestu Čačak protiv nasilja, biće da su tvrdnje o čačanskoj urođenoj buntovnosti prerasle u još jedan u nizu srbistanskih mitova koji za cilj imaju da nesretnom narodu povrate samopouzdanje. Stoga, kada se čovek vrati u devedesete, na koje dobrim delom podseća naš aktuelni trenutak, ne može a da se ne zapita gde su nestale one hiljade Čačana koje su protestovale na Gradskom  trgu, pa bilo da su protest organizovali koalicija Zajedno, DOS, ova ili ona opoziciona partija? Nije valjda da su u međuvremenu oni što su, kako tvrde lokalni politikanti i političari, na svojim plećima izneli petooktobarska dešavanje izumrli kao dinosaurusi, a Čačak naselili neki drugi ljudi koji nisu radi kavgi sa vlašću, pa kakva god da je.

Normalno je da posle teškog pijanstva sledi mamurluk koji isključuje racionalno rasuđivanje, a u našem slučaju posledica je bio povratak, na velika vrata, onih istih protiv kojih su Čačani i ostali masovno protestovali i šetali. A onda su sledili otrežnjenje i spoznaja da je sve ovo što živimo i preživljavamo, ovih nazadnih godina, ništa drugo već do tančina “unapređen”, odnosno do tančina usavršen, sistem koji su uspostavili isti oni kojima smo poverovali da su zaista voljni da od Srbistana naprave Srbiju. Model koji podrazumeva partijsko zapošljavanje, muljanje sa novcem građana, korupciju, kriminalizaciju, gradnju sa ugradnjom, trgovinu fakultetskim diplomama i akademskim zvanjima, urušavanje institucija… Sve u svemu, odsustvo bilo kakve odgovornosti, što daje za pravo svima što uporno tvrde da politika i moral nemaju dodirnih tačaka i da su svi oni isti bez obzira na partijski dres i ideologije iza koje se skrivaju.

Što nedvosmisleno implicira kako su gospodar Vučić, nazadna partija, bratija, čačkonačelnik Milunčić i njegovi nazadni eksperti, ništa drugo do mutirani plod iznikao iz semena što su ga zasejali oni što su se danas umislili da imaju tapiju na srbistansku opoziciju i da je bez njih nemoguće čak i pomišljati na bilo kakve promene. Naravno, tu su uz njih i oni što su radi da osete blagodeti vlasti, ali im to nikako ne uspeva, jer je Čačanima pun kufer guslanja o davno ispričanim temama i pričama. Čini se da su Čačani pregrmeli mamurluk petooktobarske opijenosti i da su se dobrano otreznili pa ih više ne dotiču protesti, ma ko ih i kojim povodom organizovao ili podržavao. Naročito kada bi da se preko grbače građanskog nezadovoljstva eksponiraju oni koji su svojevremeno imali i šansu i njihovo poverenje.

Biće da su Čačani podjednako gadljivi i na vlast i na opoziciju, samo što ovi drugi to ne mogu ili neće da uklavire. A kada bi hteli lokalni Dverjanin se ne bi slavodobitno dograbio transparenta Čačak protiv nasilja i ugurao pred kamere. Bio bi svestan da time direktno poziva prave Čačane, da iskuliraju naredni protest, jer im je preko glave partijske kontaminacije.