Čačanska firma se probila na zapadno tržište, rast prihoda za 30 odsto
Đorđe Jovanović, direktor kompanije Uniplast iz Čačka, kaže da kod kupaca postoji razumevanje za rast cene proizvoda, a da je rat u Ukrajini pomogao da se poveća tražnja iz Zapadne Evrope za proizvodima ove kompanije, ali da to donosi i određene obaveze zbog zelene tranzicije.
„Mi generalno imamo otvorenu saradnju s našim klijentima. I oni generalno razumeju povećanje cene proizvoda“, kaže Jovanović. „Mi smo partneri u poslu, i važno je da ne dovedemo u pitanje isporuku prema klijentu. Na isti način mi razumemo i naše dobavljače. Time su svi stejkholderi zadovoljni. Na osnovu toga povećali smo cene naših proizvoda shodno povećanju i cena repromaterijala i energenata, tako da smo u zavisnosti od proizvoda određene cene povećavali više, neke manje, ali shodno dogovoru s klijentima.“
Prema analizi Bloomberg Adrije, rast prodaje proizvođača plastične ambalaže iz Adria regiona blago će usporiti u idućih nekoliko godina. Analiza takođe pokazuje da su cene polimera znatno porasle tokom 2021, a da u 2022. ostaju visoke, ali ispod proseka prethodne godine.
„Peer analiza“ analitičkog tima Bloomberg Adrije pokazuje da su posmatrane kompanije bile pogođene pandemijom, što se vidi u padu prodaje 2020. godine – ali taj pad prodaje je pre svega bio uzrokovan nedostatkom ponude sirovine zbog povećane potražnje za pakovanjima za jednokratnu upotrebu i niže proizvodnje nafte usled zatvaranja.
U naredne dve godine, sledi oporavak pa posmatrane kompanije u Adria regionu beleže snažne dvocifrene stope rasta, što delimično dolazi i kao posledica rasta cena.
Pomoć pandemije
Kod Uniplasta je, međutim, 2020. godina bila rekordna kada su prihodi u pitanju. „2020. je bila godina sa najviše prihoda. To je zlatna godina kada smo imali 86 odsto rasta u odnosu na 2019. jer smo dosta ambalaže plasirali, što je bilo povezano sa borbom protiv kovida“, kaže Jovanović.
„Samo 2021. smo i planirali i ostvarili 15 odsto manje u odnosu na 2020, a 2022. smo porasli nekih 30 odsto u odnosu na 2021. Tim planom nastojimo i dalje rasti u 2023. Taj rast jeste posledica rasta cena, ali i količina, tako smo kroz miks jednog i drugog došli do toga da smo porasli nekih 30 odsto, ali veći deo toga je bio plasman, odnosno povećanje količina samih proizvoda.“
Jovanović kaže da se s trenutnom, geopolitičkom krizom ukazala prilika i za veći plasman proizvoda na tržište Zapadne Evrope.
„Mi primećujemo da se firme iz zapadne Evrope – zbog trenutne situacije rata u Ukrajini i otežanog snabdevanja iz Kine kojim su produženi rokovi isporuke – više upućuju na nas, shodno tome to vidimo kao veliku šansu. Nekim klijentima nismo mogli da priđemo poput onih u Nemačkoj, Austriji i Italiji, a sada se pozicioniramo i povećavamo izvoz. Mislim da je to generalno velika šansa za Balkan“, kaže on.
Zapadna Evropa predstavlja šansu, ali će kompanije iz Evrope nastaviti da vrše pozitivan pritisak na zelenu tranziciju kompanija u njihovom lancu snabdevanja, upozorava Jovanović.
Nemačke kompanije traže dobavljače iz Srbije i zemalja Zapadnog Balkana
„Postoji pritisak shodno zahtevima EU zemalja. Mi smo od 2020 godine uveli solarne panele i time dobijamo negde oko 40 posto električne energije od Sunca koje koristimo u našoj potrošnji, a takođe pokazujemo emisiju CO2 na godišnjem nivou jer su to zahtevi koji su sada u prisutni Evropi“, kaže direktor Uniplasta.
„Takođe, razvili smo i neke eko frendli proizvode koji imaju manje učešće plastike u samom proizvodu, pa smo pomešali drvo i plastiku kao kompozitne materijale koji mogu da budu jako zanimljivi. Takođe, u planu nam je da pristupimo ESG-u i da uvedemo ga u našu kompaniju, da praktično prikazujemo koliko utičemo na zaštitu životne sredine i da time utičemo i na naše dobavljače, što nam i jeste cilj u budućnosti.“
izvor: bloombergadria.com
Svi oni dizu cene svojih proizvoda a nijedan poslodavac da kaze digao sam cenu proizvoda dizem radnicima plate.Vazno je da privatnicima ide vise para u dzep a radnike ko sisa..
Paradoks srpskog radnika – monarhista, ljubitelj zapadnih vrednosti i kapitalizma, a hteo bi da prisvaja višak od proizvodnje i da ima sve pogodnosti koje je imao u socijalizmu, čijim se rušenjem zdušno bavio. E pa ne ide to tako.
Pa nije baš taki, ima svetlih primera poslodavci su podozali plate, ali sve to nije dovoljno.
Svi istaknuti članovi SNS-a. Posebno drugi brat Rašo i njegova žena koja samo što je počela da radì u Dečijem dispanzeru, zahvaljujuci partijskoj knjižici, postala načelnica. Sve ove olakšice su partijske, nisu oni sem sebi nikakvo dobro doneli.