Najinteresantnije peticije pokretane u Srbiji

Pored peticija koje su se ticale bitnih društvenih problema, kao što su peticije za ukidanje rijaliti programa, smenu ministra Martinovića i sprečavanje rušenja Sajma, građani Srbije su pokretali i neke peticije koje ne deluju baš racionalno kao što su petcije za ukidanje HAARP-a u Srbiji i ukidanje obavezne vakcinacije.

Neke od aktuelnih peticija

Na sajtu peticije.online jedna od najpopularnijih petcija je petcija pod nazivom „CANCEL JALA i BUBA“, koja je pokrenuta 2021. godine.

Ovom peticijom se zahteva zabrana ulaska u Srbiju bosanskohercegovačkim reperima Amaru Hodžiću i Jasminu Fazliću poznatijim kao Jala Brat i Buba Koreli, a potpisalo ju je preko 69 hiljada građana.

„Potpisujemo ovu peticiju za zabranu ulaska u Srbiju dotičnim „reperima“, jer svako ko ne poštuje ovu državu, njenu decu i njen narod, nema šta da traži tu“, navodi se u obrazloženju ove peticije, a kao autori su potpisani „Bojkot i Bunt“.

Peticija je pokrenuta nakon incidenta na koncertu pomenutih repera u Nišu, kada su članovi obezbeđenja pretukli mladića koji se popeo na binu.

Ova peticija je za razliku od mnogih peticija pokrenutih u Srbiji „urodila plodom“ i Jali Bratu i Bubi Koreliju je zabranjen ulaz u Srbiju u avgustu 2021. godine.

Pored peticije za zabranu ulaska u zemlju za Jalu i Bubu, 2021. godine pokrenuta je i peticija za zabranu emitovanja sadržaja na Jutjubu Bogdanu Iliću poznatijem kao Baka Prase.

Usled tragičnog smrtnog događaja Kristine Kike Đukić, neminovne žrtve sajber nasilja, pozivamo sve gradjane da potpišu peticiju da se stane na put „bulling“ nasilju, kao i da se zabrani sav sadržaj Bogdana Ilića, poznatijeg kao „Baka Prase“, navodi se u obrazloženju peticije.

Pokretači smatraju da sadržaj koji Baka Prase plasira loše utiče na društvo, a naročio na decu nižeg uzrasta i adolescente.

Pokrenuta je i peticija da Apelacioni sud ukine presudu Kristijanu Goluboviću kojom je 2012. osuđen na 14 godina zatvora. Peticija je pokrenuta 2014. godine a potpisalo ju je preko 13 hiljada građana.

„Aleksandar Kristijan Golubović je dobar čovek, kojeg voli omladina, koji je ziveo u pogrešno vreme, koji je zrtva jednog pogrešnog sistema. On je proveo mnogo godina po zatvorima, umesto da se njegov potencijal, pre svega intelektualni, fizički, a i moralni iskoristi u pozitivne svrhe“, navodi se u obrazloženju peticije.

Jedna od posebno zanimljivih peticija pokrenutih na sajtu peticije.online je peticija kojom se traži ukidanje obavezne vakcinacije u Srbiji.

Peticija je pokrenuta 2014. godine, dakle pet godina pre pojave korona virusa, i njom se traži „momentalno ukidanje prisilne vakcinacije u Srbiji“, a potpisao ju je 40.051 građanin.

Autorka ove peticije se poziva na Član 25. Ustava Srbije: Nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta.

„Srbija je potpisnica Međunarodne Klasifikacije Bolesti, Revizija 10, Knjiga 1, Član Z 28 – Tačke 0 i 1 u kojoj piše da se: Vakcinacija može odbiti ne samo radi zdravstvenih razloga već i zarad ličnog i verskog ubeđenja. Ova knjiga je objavljena od strane Svetske Zdravstvene Organizacije a Republika Srbija je član SZO i prihvatila je obaveze koje proizilaze iz tog članstva“, navodi se u obrazloženju.

Građani Srbije su pokretali peticije i protiv 5G mreže i HAARP-a.

Peticija protiv HAARP-a je pokrenuta 2014. godine i potpisalo ju je 21.245 građana. Obrazloženje za pokretanje ove peticije veoma opišrno a svodi se na to da HARP utiče na klimu i na zdravlje ljudi i da zato mora biti uklonjen iz Srbije.

Peticija protiv instalacije 5G mreže u Srbiji je pokrenuta 2019. godine  a potpisalo ju je preko 23 hiljade građana.

„Instalacija 5G mreže uz benefite od bržeg protoka informacija donosi mnogo više negativnih stvari  u zemljama u kojima je vec instalirana 5G mreža pojavile su se brojne posledice i tokom samog testiranja 5G – u Holandiji na stotine ptica palo sa neba i uginulo jer se koristi spektar frekvencija koje nisu podobne ni po zdravlje ljudi, ni po zdravlje prirode“, navodi se u obrazloženju ove peticije .

Pokretači peticije dodaju i da u prilog ovim tvrdnjama ide Preko 400 potpisanih radova iz oblasti medicine, nauke i zaštite životne sredine.