Prethodni članak
Globalni indeks radnih prava 2023, Srbija medju drzavama koje krse prava zaposlenih
Deset najgorih zemalja za zaposlene su Bangladeš, Belorusija, Ekvador, Egipat, Esvatini, Gvatemala, Mjanmar, Tunis, Filipini i Turska, a među državama u kojima se evidentno krše prava zaposlenih je i Srbija, navodi Međunarodna konfederacija sindikata u izveštaju o Globalnom indeksu radnih prava u 2023, kako je preneo portal sindikalne centrale “Nezavisnost”.
Globalnu krizu troškova života prati učestalo kršenje prava radnih ljudi u svim regionima sveta, pokazuje najnovije, deseto po redu izdanje Globalnog indeksa prava Međunarodne konfederacije sindikata (MKS).
Od Esvatinija do Mjanmara, od Perua do Francuske, od Irana do Koreje, ignorišu se zahtevi radnika da se poštuju njihova radna prava, a njihovo nezadovoljstvo nailazi na sve brutalnije odgovore državnih vlasti. Prema Globalnom indeksu objavljenom 30. juna, 10 najgorih zemalja za zaposlene u 2023. godini su Bangladeš, Belorusija, Ekvador, Egipat, Esvatini (nekada Svazilend), Gvatemala, Mjanmar, Tunis, Filipini i Turska, navodi se na sajtu MKS.
Indeks za 2023. koji sadrži sveobuhvatan pregled prava radnika u 149 rangiranih zemalja pokazuje da su kršenja radničkih prava dostigle rekordne razmere. Posebno su evidentirane sledeće zloupotrebe poslodavaca ili vlasti:
* U devet od 10 država prekršeno je pravo na štrajk a radnici u zemljama kao što su Kanada, Togo, Iran, Kambodža i Španija suočili su se sa krivičnim gonjenjem ili otpuštanjem nakon odluke da štrajkuju.
* U 77 odsto zemalja radnicima je onemogućeno pravo na osnivanje ili učlanjenje u sindikat. Pravo na slobodno udruživanje uskraćuje se migrantima i domaćim radnicima, zaposlenima na određeno vreme, onima u neformalnoj ekonomiji, radnicima na digitalnim platformama i u posebnim ekonomskim zonama…
* Sindikalci su ubijeni u osam zemalja a uskraćivanje prava na slobodu govora i okupljanja evidentirano je u 42 odsto zemalja, što je često rezultiralo protestima radnika koji su zbog toga trpeli brutalno policijsko nasilje. U Francuskoj su, primera radi, zakoniti protesti dočekani žestokim fizičkim napadima policije, neselektivnim hapšenjima i suzavcem, dok je u Iranu policija hapsila i tukla nastavnike zbog učešća u prvomajskim demonstracijama.
* Osam od 10 zemalja prekršilo je pravo na kolektivno pregovaranje. Kao države koje su značajno smanjile prava na kolektivno pregovaranje navedene su Holandija, Severna Makedonija, Zimbabve, Honduras, Indonezija, Crna Gora i Srbija.
* U 73 odsto država ometana je ili čak zabranjivana registracija sindikata, a posebno se ističu Belorusija, Mjanmar, Hong Kong, Centralnoafrička Republika i Gvatemala.
* Radnici su hapšeni i pritvarani u 69 zemalja, a posebno su na meti bili istaknuti sindikalni lideri u Mjanmaru, Hong Kongu, Dominikanskoj Republici, Indiji i Turskoj.
Globalni indeks radnih prava objavio je listu 87 kompanija iz zemalja širom sveta koje krše prava radnika, među kojima su se našle i dve firme iz Srbije – državno Javno preduzeće Pošta Srbije i privatno preduzeće Jura, u vlasništvu istoimene korporacije iz Južne Koreje.
Povodom objavljivanja najnovijeg Globalnog indeksa radnih prava vd generalnog sekretara MKS-a Luk Triangl rekao je da podaci o 2023. godini pružaju “šokantne dokaze da su napadnuti temelji demokratije.”
“Postoji jasna veza između poštovanja prava radnika i snage bilo koje demokratije. Erozija jednog dovodi do degradacije drugog. I u zemljama sa visokim i sa niskim prihodima radni ljudi su se suočili sa istorijskom krizom troškova života i rastućom inflacijom vođenom korporativnom pohlepom, a vlasti su se obračunale sa pravom na kolektivno pregovaranje o povećanju plata i pravom na preduzimanje štrajkova”, naglasio je Triangl.
Međunarodna konfederacija sindikata je najveća sindikalna asocijacija na svetu. Okuplja 338 nacionalnih sindikata iz 168 zemalja širom planete sa više od 200 miliona članova, podseća portal Nezavisnost.org. Godišnji Globalni indeks prava formira se na osnovu ocenjivanja stanja radnih prava na osnovu skale od 1 (najbolja ocena) do 5+ (najgora ocena). Metodologija ocenjivanja zasnovana je na standardima osnovnih radnih prava, zasnovanim na međunarodnim standardima o ljudskim pravima, a posebno na konvencijama Međunarodne organizacije rada br. 87 i 98.
Izvor: Sindikat “Nezavisnost”
___________________________________________________________
što kaže Branimir Brstina, evo noj slučaj: Ugovor o radu, sa jedne strane, reklo bi se regularan.Minimum prava prepisan iz Zakona o radu.E, onda dolaze biseri, ono što zakonodavac nije striktno propisao: nakda za topli obrok, regres i putni troškovi.Topli obrok i regres su po 1,00 (jedan dinar) mesečno.Da, dobro ste pročitali, JEDAN DINAR MESEČNO.Poslodavac kaže da je to u redu, jer zakonodavac nije odredio MINIMALNU naknadu(kao što je odredio minimalnu cenu rada), već NEOPOREZIVI DEO(koji je negde oko 4.000, bio, sad ne znam poslednje podatke, a nije ni toliko bitno.)Koje je to izigravanje! Poslodavac daje obračun zarada(većina to ne radi) i sve lepo stoji, to dva puta po jedan dinar.Sad, tužiti ili ne? Jedan pravnik kaže da ne vredi, sve je zakonito…Drugi kaže da ima neka varijanta kod Apelacionog suda gde ovakvi prineri padaju u vodu, nešto kao uvredljiv odnos prema zaposlenom , ponižavajući uslovi rada, tako nešto.Ima li ko da nas posavetuje? Radi se o firmi koja ima preko 4.00o zaposlenih širom Srbije.