Zloupotreba i ponižavanje Vojske ostavlja posledice
Vučić tradicionalno vojsku koristi kao manekena svoje vladavine, kaže Zdravko Ponoš lider pokreta Srbija Centar i bivši načelnik Generalštaba u izjavi za najnoviji broj nedeljnika Vreme.
Ponoš kaže da se to manifestuje na dva načina, „prvi tako što vojsku koristi kao direk uz koji kao bršljen obavija svoj kult ličnosti. Tome služi učestalo ceremonijalno i svako drugo slikanje sa vojskom kao i neprimereno oslovljavanje nepostojećom titulom vrhovnog komandanta od strane savitljivih generali i stranačkih ministara“.
Drugi vid korišćenja vojske kao manekena svoje politike je dosta zahtevniji, skuplji i opasniji, kaže Ponoš i pojašnjava „to je podizanje borbene gotovosti i pomeranje jedinica bliže adminisrativnoj liniji sa KiM. Redovno se praktikuje kao uvertira pred suočavanje javnosti sa najnovijim gubitkom na temu Kosova. Bolje rečeno kao pokrivalica za novu rundu neuspeha Vučićeve kosovske politike. Pomeranjem vojske i podizanjem borbedne gotovosti dramatizuje se bezbednosna situacija da izgleda kao da je rat odmah tu iza ugla, kako bi ono na šta pristane izgledalo kao vrhunski uspeh, s obzirom na okolnosti“.
Takvo pomerenja vojske ne zabrinjava ni vlast u Prištini ni međunarodne akteri koji se bave Kosovom, niti ohrabruje Srbe na Kosovu koji odavno znaju da je to blef, kaže Ponoš.
– Svi znaju da vojska neće biti upotrebljena. Znaju to naravno i pripadnici Vojske Srbije koji prolaze kroz taj dril. Znaju da sve služi u marketinške svrhe. Zato se u psihodeličnim sesijama opskurnih bezbednosbnih eksperata i neobičnih penzionisanih oficira na televizijama Pink i Hepi kreira strah od rata i glorifikuje mudra politika tzv. vrhovnog koji je sačuvao mir nakon čega se ponžena vojska vraća u svoje garnizone i kućama. I tako sve češće. Pa u krug.
Ponoš kaže da to svakako loše utiče na moral Vojske. Uz lošu obuku i slabu popunjenost ovakvo nepotrebno prenaprezanje jedinica navodi ljude da potraže neka druga manje zahtevna, a bolje plaćena zaposlenja.
– Vučić računa da za slikanje uvek ima dovojno. Za drugo mu i ne treba. On odavno viče vuk, vuk. Ako se ikada pojavi, malo ko će reagovati – zaključuje Ponoš.
___________________________________________