Prethodni članak
Profesor Biološkog fakulteta objašnjava da li je svaki ubod stršljena fatalan
Objavljeno 17/07/2023
Najveći broj smrtnih slučajeva koji su posledica uboda stršljena nastaje zbog alergije. Jedina druga mogućnost da neko umre od uboda stršljena, a da nije alergičan je da bude uboden u predelu grla pa da zbog gušenja to za osobu bude fatalno, kaže za Danas Aleksandar Ćetković, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu.
Svake godine u Srbiji se dogodi smrtni slučaj zbog uboda stršljena, a poslednji je zabeležen u subotu, kada je u čačanskoj bolnici preminula žena koja je u pratnji hitne pomoći dovezena u Urgentno-prijemnu službu bez svesti, pulsa i disanja, piše „Danas“.
Detalji o ovom slučaju nisu zvanično saopšteni, a pojedini mediji pišu da je žena nije ni znala da je alergična na ubod ovog insekta.
„Ljudi se plaše stršljena zato što je vizuelno zastražujući, ali otrov stršljena nije nimalo jači od otrova pčela ili osa, možda ubod za nijasu više boli, mada je i to pitanje. Najviše ljudi je alergično na ubod pčele, kojih ima najviše u blizini ljudi, potom na ose, a na trećem mestu na ubod stršljena“, kaže profesor Ćetković.
On ističe da je u Srbiji najrasprostranjeniji evropski stršljen koji po pravilu ne juri i ne napada ljude.
„Oni su agresivni kad ste blizu gnezda i tada mogu da napadnu, a najčešće iz razloga što ljudi ne paze. Ali najveći problem je što ne znaju da su alergični. Veliki broj alergijskih reakcija se može sanirati ako odete kod lekara u roku od pola sata, sat, nekada i dva do tri sata, sve zavisi u kojoj fazi je alergijska reakcija i koliko puta je osoba ubodena. Kada je prvi put uboden obično ima najviše vremena da sebi pomogne ili da mu pomogne neko drugi, a svaki sledeći ubod smanjuje tu šansu. U svakom domu zdravlja osoba može da dobije antialergijski tretman, to zna svaka medicinska sestra jer je to standardna stvar i mnogo je lakše pružiti pomoć nego, recimo, kod ujeda zmija“, ističe profesor Ćetković.
Upitan koliko ima istine u tome da ne treba mahati rukama ili krpom u pokušaju da se odbranimo od stršljena jer ga upravo to provocira, naš sagovornik kaže da sve zavisi od okolnosti.
Alergiske posledice,su opasne kod dva minuta i postepene alergiske reakcije koje se javljaju u obliku,
gusenja,koje uopste ne moraju budu od ujeda
U predelu vrata.
Postoji direktna opasnost i za ne alergicne ako je ujed u venu.
Postoji opasnost ujeda strsljena,ukoliko je u nekom vremenskom perijodu,strsljen pojeo za zivota persticitiranu pcelu,neki vid otrovanu pcelu.
Nije tacno da nas evropski strsljen
kako kaze profesor nije agresivan.
Kada me pozovu na intervenciju gradjani,uvek im postavljam pitanje na kojoj je lokaciji primecen ili agresivan strsljen.
Tacno je to da ako mu ne ugrozavate bkizinu i gnezdo su manje sanse za
ujed,ali moja praksa me je naucila,da kada se pojavite na zapustenom imanju gde ljudi odavno ne zive u blizini i do nekoliko metara,da ce vas strsljen napasti,da necete ga ni videti samo ce te na licu osetiti udaras i bol.
Bukvalno ce se celim telom nabiti u lice.Ovo je moje iskustvo i iskustvo klijenata.
Profesor nije rekao,zasto seljaci kada kose livadu,retko ko prezivi ujed strsljena!!!????
Ovo niko nemoze da pobije,nije isto kada vas strsljen ujede blizu gnezda i kada strsljen ujede seljaka kad kosi livadu.Na ovo pitanje samo mogu da daju oni koji se bave ovom uslugom.Ovo je poslovna tajna.
Jel otrov strsljena iz livade je ravan zmiji otrovnici.Cudime da to profesor nije naveo.Da se razumemo ,taj otrov ostali strljenovi nemaju tu koncentraciju.
Pre od vise od jedne decenije,je moze se reci najbolje predavanje o strsljenu je u domu kulture odrzao,
DOKTOR VELICKOVIC i ako je on bijo specijalista dijabetisa,doktor je moze se reci za nekoliko predavanja na univerziteckom nivou.Ne znam odakle mu je bila ljubav da se bas bavijo strsljenovima,sto je meni dobrim delom,pomoglo da svoje stanje organizma posle svakog uboda,kontrolisem.Nisam se ja samo.sa njegovim,jos jedanput vrhunskim informacijama,koje su direktno primenjive u praksi.
Iz brojne nase i strane literature je covek definisao odnos strsljena i coveka.
Po njegovim predavanjima nije bas isto kad te ujede strsljen i pcela i osica.
Zahvaljujuci nasem sugrafjaninu pokojnom DOKTORU vELICKOVICU,ja se uspesno borim.
Toliko mediciski je doktor dokumentovao znscaj pravog protokola.Jer kad pocne da pada puls to je stres i za doktorsku ekipu,to nije zajebavanje,to njie dali ce operacija da trahe jedan sat ili nekoliko sati,to odlicno na kozi osete dezurni lekari.Jos jedanpu,sve pohvale upokojenom doktoru Velickovicu.
Samo tvrdim da to nije bio „kursic“.SLAVA MU.
Protka Cacak