Dok je cvetala marihuana

Александар Вулин и Братислав Гашић, са биографијама које их нису препоручивале да воде било шта у сектору безбедности, двојац су са кормиларом у Председништву Србије на истом задатку – да контролишу све истраге које би могле да угрозе власт

Пише: Вук Цвијић, НИН

B. Gašić i A. Vulin foto: mup / tanjug

Док су Александар Вулин и Братислав Гашић мењали најважније функције у сектору безбедности, на Јовањици је цветала марихуана. И није само она цветала, како наводе истражитељи на највећој плантажи ове илегалне биљке у Европи, већ и организовани криминал, рат кланова, хулиганске групе, сумњива трговина оружјем, као и корупција у свим сферама. Заузимајући и даље те позиције, како се Гашић недавно похвалио, које нико пре њега није имао (министар унутрашњих послова и одбране, као и директор БИА), заборављајући Вулина, овај двојац са кормиларом у Председништву и даље је на истом задатку – да контролише све истраге које би могле да угрозе власт. Овако их је Александар Вучић мењао на најзначајнијим функцијама у сектору „силе“. Вулин, који је од 1. децембра 2022. шеф БИА, био је министар унутрашњих послова од 2020. до 2022 , а министар одбране од 2017. до 2020. Гашић, који је министар унутрашњих послова у новој влади од 2022, био је министар одбране од 2014. до 2016, а од 2017. до 2022. директор БИА. Имали су различите биографије, за које је заједничко да их баш ништа није препоручивало да воде било шта у сектору безбедности. Вулин је политичку каријеру започео деведесетих на супротној страни од тада велике већине младих, јер је био у злогласном ЈУЛ-у који је водила Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића. Гашић је био препродавац кафе који је носио надимак по производу који је нудио – Бата Сантос. Оно што их тренутно разликује је да се Вулин први нашао на црној листи САД, како се наводи, због „међународног организованог криминала, илегалних послова са дрогом и злоупотребе јавних положаја“. Блискост режиму у Русији, за шта се прво ухватила пропагандна машинерија српске власти, само је узгред споменута. „Санкције за Александра Вулина наглашавају одлучност Сједињених Америчких Држава да позову на одговорност оне који су укључени у коруптивне послове који промовишу властите политичке програме и личне интересе науштрб мира и стабилности на Западном Балкану“, саопштило је Министарство финансија, додајући да „ови коруптивни послови олакшавају руске злонамерне активности у Србији и регији“. Укратко, развојни пут Вулина, од када је поново дошао на власт 2012, на заједничкој листи са СНС-ом, био је од теткиног детета до баштована у Јовањици који се нашао на црној листи светске силе. Осим што је као министар рада окопавао на Јовањици, Вулин се, према сведочењу инспектора Душана Митића, није као министар полиције оглашавао о безбедносној процени о угрожености овог инспектора и његовог надређеног Слободана Миленковића.

У међупериоду када је Гашић већ био министар полиције, а Вулин још није именован за шефа БИА новембра 2022., инспектор Миленковић је открио да га прате припадници ове тајне службе тако што је савладао једног од њих. Из БИА никада није стигло објашњење. Никада није проверена тврдња, што је уобичајени поступак, Марка Миљковића који је са Вељком Беливуком оптужен да је водио криминалну групу, да им је Вулин као министар унутрашњих послова нудио да обезбеђују имање Јовањица. Миљковић је говорио о Јовањици, али индиректно, не наводећи о којој плантажи је реч. Наводно га је, према његовим речима, Вулин замолио да обезбеђују имање, чији је власник, а во­ди се на „неког Немца“ (првооптужени за Јовањицу Предраг Колувија има и немачко држављанство). Миљковић је ту наводну понуду одбио јер нису хтели да раде заједно са агентима БИА. Додао је: „Мало након тог разговора дешава се хапшење у том газдинству где ја ви­дим из медија и пустим му поруку: ’Је л` ово истина што се прича?’ Он мени на то одговара кратко: ’Она сл… и ку… Дијана ће ми за ово дебело платити.’ После тога нисмо разговарали на ту тему.“

Гашић се по сопственом признању као директор БИА дописивао са првооптуженим за Јовањицу Предрагом Колувијом поводом дана ове тајне службе. Међутим инспектор Митић, сведочећи под заклетвом у поступку Јовањица 1 навео је да му је Колувија показао много садржајнију преписку са Гашићем од наведене. Занимљиво је да ни сви Колувијини телефони нису вештачени, као што уосталом није вештачен ни један телефон представника власти који се спомињу у случају Јовањица. Митић је сведочио да се на Јовањици током акције појавио сада оптужени припадник БИА у Јовањици 2 Александар Тошић, који се позвао на руководство те агенције и тражио да читав случај не изађе у јавност. Сведочио је да је Тошићев надређени, Мирко Шкеро, шеф Центра БИА Београда, потом преко телефона исто тражио од инспектора Миленковића, наводећи да је тако рекао Гашић, тадашњи директор тајне службе. Да је Гашић, коме је Скупштина указала поверење истог дана када је храбра полицајка из Ваљева Катарина Петровић послата у затвор, ипак, на танком леду указује завршетак сведочења Митића. „Наша намера је била хапшење Мирка Шкера и Братислава Гашића“, после чега су се „мултипликовали притисци према нама“, рекао је Митић. Треба имати у виду и да Слободан Миленковић, начелник 4. одељења за борбу против дроге београдске полиције које је открило Јовањицу, тек треба да сведочи. Функционер СНС-а Владимир Ђукановић у улози Колувијиног адвоката назвао је сведочење Митића „покушајем државног удара“, јер је полиција „по нечијем налогу требало да нападне БИА“. Упадљиво је било да је на суђењу одбрана Колувије више времена у испитивању инспектора Митића посветила заступајући Гашића, Вулина и брата председника Андреја Вучића него њиховом брањенику. Необјашњено је како ни МУП ни БИА, што је иначе уобичајено, нису барем видели огромну потрошњу струје на Јовањици. Вулин и Гашић, осим што су били колекционари функција у сектору „силе“, то су били и у неразјашњеним аферама.

ВУЛИН

Процват Вулинове политичке каријере почео је са афером „тетка из Канаде“ у вези са станом који је купио за новац који није зарадио. Он и његова супруга, док је био опозициони посланик на листи СНС-а, платили су стан 40.000 евра 2011, и обавезали се да ће преосталих 204.620 евра уплатити најкасније до краја септембра 2012. Када је 2014. именован за министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Агенција за борбу против корупције је повела поступак против њега. Вулин је мењао исказ. Прво је тврдио да је стан платио од продаје имовине, а новинари КРИК су открили да је једину некретнину коју је поседовао, једнособан стан у Новом Саду, добио на поклон, а потом га продао брату за 38.000 евра, што није било довољно ни за прву рату. Вулин је потом изјавио да је новац добио од женине тетке из Канаде. Поставило се питање како га је унео, јер ниједна државна институција изношење и уношење новца није регистровала. У Србију се, иначе, у кешу не може унети више од 9.999 евра, што значи да је за преношење толиког новца без регистрације Вулин (или тетка његове супруге) морао да иде до Канаде и назад 21 пут. Он је, међутим, Агенцији пријавио да је преосталу суму за стан продавцу уплатио одједном, а не у деловима. Агенција је 2015. поднела пријаву Тужилаштву за организовани криминал, које случај прослеђује Првом основном тужилаштву, а оно пријаву одбацује без провера. Агенција потом подноси пријаву Вишем тужилаштву, које се огласило ненадлежним. Портал КоССев открио је да је Вулин од 2012. до септембра 2013, као директор Канцеларије за КиМ, без тендера склопио скоро милион евра вредан уговор са DBS Konsel security Service. Та фирма је за уплаћени новац требало да постави камере у Косовској Митровици. Камера није било у предвиђеном року, а милион евра је дато унапред. Сумњив је и начин на који је Канцеларија за КиМ купила униформе, радна одела и обућу, као и возила за више од 600 припадника цивилне заштите. Сви ти послови проглашени су за државну тајну. Имао је још једну аферу док је био у Министарству рада, када је ухапшен брат Александра Јаблановића, државног секретара и његовог страначког колеге из Покрета социјалиста, због продаје дроге, док је користио службени аутомобил Министарства. Случај је био заташкаван, док га медији нису открили. Вулин је прошао без последица, а Јаблановић је поднео оставку јер је утврђено да је брату дао службени џип. Као министра одбране Војни синдикат и познаваоци прилика у Војсци Србије више пута су Вулина оптуживали да је онемогућио да трошење новца у Министарству одбране буде транспарентно – на пример, када су купљени половни мигови у Русији који нису могли да лете. Имао је своју улогу и у постављању чланова надзорних одбора у државним фабрикама оружја, као и у давању дозвола за извоз оружја сумњивим приватним трговцима везаним за власт. Као министар одбране јавно је реаговао на текст који никада није објављен. Наиме текст је постојао само у имејл преписци између некадашњег министра одбране Драгана Шутановца и главног уредника Недељника Вељка Лалића, па је очито да је њихово дописивање пресретнуто. И као министар полиције, али у блажем облику, поновио је нешто слично када је мало раније реаговао на текст у НИН-у који је објављен.

На претпоследњој функцији тек се истицао као партијски јуришник и то не само користећи положај министра већ и службене канале МУП-а за комуникацију са јавношћу преко којих су раније слата саопштења да грађане обавесте о случајевима у надлежности полиције. Међутим, док је Вулин био министар, у тим саопштењима су цитирани његови политички иступи и често вербални напади на медије, новинаре, опозиционаре и све који се усуде да критикују њега и власт коју представља. Као шеф БИА имао је обавезу да ћути, па су грађани мало одахнули.

Наклоност једној страној сили, што није сигурно препоручљиво за место министра полиције и шефа тајне службе, Вулин је испољио у више наврата. Као министар унутрашњих послова после демонстрација децембра 2021. рекао је да нису „упали у замку обојених револуција“. Тог децембра се састао и са секретаром Савета безбедности Руске Федерације Николајем Патрушевом, после чега је издато саопштење у којем се спомиње „заједничка борба против обојених револуција“. Асошијетед прес је објавио и да су Србија и Русија формирале заједничку групу за борбу против „обојених револуција“, што је термин који користе руска и српска власт, а односи се на масовне демонстрације које су довеле до пада више аутократских режима. Спорна сарадња Вулина и руских служби тек се видела када су руски опозициони активисти изнели тврдње да су прислушкивани у Београду и да је Вулин те материјале однео у Москву маја 2021, одмах након београдског састанка противника режима Владимира Путина. После мајског семинара руских опозиционара у Београду и након одласка Вулина у Москву ухапшен је почетком јуна 2021. у Санкт Петербургу Андреј Пивоваров, који је организовао семинаре у Београду. Пивоваров је осуђен у Русији на четири године затвора јула 2022, а Владимир Кара-Мурза, који је ухапшен у Москви априла 2022, осуђен је на 25 година.

ГАШИЋ

Гашић је као градоначелник Крушевца од 2012. до 2014, како је саопштила Агенција за борбу против корупције, „несумњиво био у ситуацији сукоба интереса“, јер је као први човек Крушевца закључио четири уговора са предузећима која су у власништву и сувласништву његове супруге и сина. Као министар одбране је признао да је наредио да полети хеликоптер у коме је погинуло седам особа, али је рекао и да не осећа никакву одговорност за ту трагедију, као и да би, да може, све поново исто урадио. Остало је нејасно и како се тада „телепронтовао“. Одговорност није осећао ни када је, како је писао Блиц, на седници Владе министру здравља Златибору Лончару поклонио макету хеликоптера и тако увредио жртве и њихове породице, јер до данас није отклоњена сумња да је због фотографисања слетање организовано у Сурчину, где се хеликоптер и срушио. Гашић је смењен тек годину дана касније, и то због сексистичког коментара који је упутио новинарки Б92 Златији Лабовић: „Што волим ове новинарке које овако лако клекну.“ На суђењу криминалној групи Зорана Јотића Јотке из Крушевца као доказ је изведен пресретнути разговор из 2018, када је Гашић био шеф БИА. Оптужени Саша Зораја у разговору са својим пријатељем Игором Нешковићем говори како Јотић не мора да се плаши непријатеља. „Ко да га убије? Па Братислав Гашић је код њега на казану. Нема ко да га убије“, говори Зораја Нешковићу. Невероватно је да је КРИК осуђен по тужби Гашића због преношења вести са овог суђења. Да Гашић, али и целокупна власт, не осећа било какву одговорност показује да су се оглушили на захтеве грађана да буде смењен због незапамћених мајских масовних убистава. Проблем за власт је и што су и родитељи ученика школе „Владислав Рибникар“ тражили одговорност због објављивања списка ученика који је, према наводима полиције, сачинио малолетни убица. Тај списак је јавности показао шеф београдске полиције Веселин Милић у присуству министра Гашића.

Због тога што власт контролише већи део медија за део јавности није проблем што је на чело БИА именован неко ко није смислио боље изговоре од тога да му је новац за стан дала женина тетка из Канаде и да се не сећа да је био на Јовањици. Тако проблем није ни што је министар неко за кога криминалци говоре да је „на казану“ код њих и ко не осећа одговорност за погибију седам људи и два незапамћена масакра. Рачуни увек стижу на наплату и необавештенима. Осим цветања криминала и корупције, долазе нам полако и санкције.

Вук З. Цвијић