Prethodni članak
Како је основана „Фабрика резног алата” у Чачку
Objavljeno 30/07/2023
Оснивање фабрика у Чачку после Другог светског рата дирекнто је повезано са размештајом војне индустрије у Југославији. Чачак је и пре Другог светског рата био важан центар војне индустрије, а у државном предузећу „Војно-техничком заводу Чачак” радило је преко 1.000 радника.
Краткотрајна обнова производње у „ВТЗ – Чачак” (1945-1946) потврдило је потенцијал града за обнову војне индустрије. Међутим, најава да ће се пет вагона машина које су Немци однели 1941. вратити у град, ипак се није обистинила. Требало је сачекати још пар година да се покрене производња која је надмашила предратну.
Могућност да се Чачак искористи као место у коме се може организовати производња за потребе војске није пропуштена. Централна управа војне индустрије у Београду донела је одлука да се у Чачку на локацији бившег „ВТЗ” формира ново предузеће које ће ремонтовати машине из ратних репарација, а затим их достављати широм земље по наредби Управе војне индустрије. Припреме за формирање предузећа у просторијама некадашњег „ВТЗ – Чачак” обављене су 1947, а само оснивање Војнотехничког предузећа „Боба Милетић” извршено је 1. јануара 1948. године.
Због недостатка новца за набавку нових машина, али и због касније блокаде Источног блока (1948), војна индустрија опремана је машинама из репарација. Да би уопште биле употребљене, машине је претходно требало оправити и комплетирати. Само током 1948. и 1949. оправљено је преко 5.800 машина. У питању је био обиман пројекат са кратким роковима завршетка радова. Многи погони за оправку репарационе опреме касније су се развили у значајне производне капаците, а неки и у фабрике произведне опреме. Највећи део се ипак развијао као погон за одржавање и оправку машина и инсталација. Војна индустрија добила је 40,7% од свих репарација.
Укупна ратна штета коју је Немачка учинила Југославији процењена је на преко 36 милијари тадашњих америчких долара (укупна штета 46,9 милијарди). Иако првобитна укупна сума одређене ратне штете Југославији никада није исплаћена, један део одшетете извршен је преко допремања читавих фабрика, или њихових делова из Немачке. Заједно са 17 савезничких земаља Југославија је добила право да оствари своје репарационе захтеве из западних окупационих зона.
Србија је од укупне процењене вредности репарација из Немачке која је упућена у цивилну индустрију Југославије, добила 35,1%. При расподели највише се водило рачуна да се комплетирају постојеће технолошке целине, тако да је привреда Словеније као најразвијенија и најмање оштећена највише профитирала у расподели ове опреме.
Југославија је добила укупно 300.000 тона индустријског материјала и опреме из Западне Немачке. Из укупно 667 немачких фабрика које су демонтиране, Југославија је из 66 добила значајне технолошке целине. У питању су биле најзначајније немачке фебрике. Из још 242 фабрике добијени су разни некомплетни делови и појединачне машине различитог квалитета. Југославији су по нижој вредности од процењене додељена 43 мања постројења, јер друге земље нису имале интерес за ову опрему. У овој групи међу вреднијим постројењима, налазила се и опрема из фабрике аутомобила „BMW” из Минхена и „Ernest Reine” из Нирнберга (погодна за формирање алатнице) која је допремљена у предузеће „Боба Милетић” у Чачку.
Новоформирано предузеће „Боба Милетић” имало је 150 радника и 14 ученика. Стручних кадрова било је мало, па је закључен уговор са десет инжењера из Немачке и шест из Југославије да организују посао. У Чачак је прекомандовано и доста официра из других гарнизона ЈНА који су имали одговарајуће знање и искусто у вези са индустријском производњом. Ово војно предузеће ускоро је постало главни центар сакупљања, ремонта и дистрибуције машина из репарација за војну индустрију Југославије. Поред ремонта машина фабрика „Боба Милетић” је, као успутну делатност, почела да прави нарезнице и алат за машине, што је касније омогућило да се у Чачку подигне потпуно нова фабрика.
Највеће заслуге за покретање производње резног алата припадају мајстору Живку Русмиру, који је пре Другог светког рата тај посао научио у предузећу „Југоалат” из Новог Сада. Ову технологију додатно су усавршили немачки инжењери који су радили у „Боби Милетићу” у процесу каљења резног алата, што је касније олакшало покретање производње у посебној фабрици.
Испоставило се да је овај непланиран трансфер технологије и знања постао основа за касније формирање најмодернијег предузећа у граду („Фабрика резног алата – ФРА”) и једна од најзначајнијих модернизацијских тековина које су обликовале град у следећих педесет година.
Предузеће „Боба Милетић” је после завршетка ремонта машина из репарација престало са радом 1. марта 1953. године. Техничка служба ЈНА формирана је 1953. године интеграцијом дотадашњих служби по родовима војске. На нивоу војних области основани су ремонтни заводи са циљем ремонта војне опреме и производње резервних делова. Прва установа овог типа која је основана био је „Технички ремонтни завод Чачак” (3. мај 1953). У нову фирму из предузећа „Боба Милетић” прешло је 130 радника, а из Београда се у ново предузеће преселила Главна аутомобилска радионица МНО („Аутокоманда”) са 120 радника, машинама и потребном опремом за рад.
Престанком рада предузећа „Боба Милетић” омогућено је да се формира и предузеће
„Фабрика резног алата – ФРА”, коју је Градски народни одбор Чачка основао 3. фебруара 1953. године. За опстанак радионице за прављење нарезног алата фирме „Боба Милетић”, која је касније постала предузеће „ФРА”, неопходно је било тражити подршку у државном врху. Када је крајем 1952. године ликвидација предузећа „Боба Милетић” била извесна, ГНО Чачка упутио је молбу Министарству народне одбране (генералу Ивану Гошњаку) и Привредном савету ФНРЈ (Францу Лесковшеку) да радионица за израду нарезница и урезница остане у Чачку, пошто су у њој радили искључиво људи из тог града. Молили су да се погон не сели у неки други крај државе, јер Чачани нису спремни да се премештају, па би без примања остало 60 породица.
Општина Чачак подржала је захтев радника да се оснује нова фирма у Чачку, са потпуно новим програмом производње, за који је војна команда првобитно сматрала да је бесперспективан. Додатан притисак из Општине и истрајност радника условили су да је војна команда у Београду пристала да део погона из расформираног предузећа „Боба Милетић” заједно са радницима остане у Чачку. Кредит за адаптацију хала (магацин предузећа „Отпад”) дала је НРС преко НО Чачка (4,5 милиона динара). Грађевински послови завршени су априла 1953. године, прва монтирана машина почела је са радом 3. јуна 1953, а цео погон монтиран је коначно 6. новембра 1953. године. Приликом почетка рада фабрика је имала 22 радника, у 1954 – 68 радника и службеника. Током 1955. године број радника је повећан на 168 радника и службеника, у 1956. на 195 радника.
Основни проблем новог предузећа био је недостатак стручних кадрова, тако да су се 1955. задовољавали и са занатском производњом у којој су највећи стручњаци били техничари. За долазак инжењера неопходан је био стан. Ипак за напредак производње неопходна је била стручност. Први већи проблеми у пласману робе уследили су 1956. године, када је продаја готових производа опала је на 50% од потписаних уговора. Тржиште је захтевало квалитетне производе. Одмах по оснивању фабрике (1953) интересовање за њене производе појавило се у ширем региону (Турска), а већ 1956. и на нивоу света (Бразил). Међутим, први извозни послови уговорени су 1957. године када почели да извозе алат у Бразил, Кину и арапске земље. Исте године предузеће је имало 206 запослених.
Развој нових технологија, употреба модерних машина, стручно усавршавање и повезивање са западним капиталистичким светом, постаће пословна оријентација ове веома модерне фабрике тек у наредним деценијама. Али томе неки други пут…
(из књиге: Милош Тимотијевић, МОДЕРНИЗАЦИЈА БАЛКАНСКОГ ГРАДА 1944-1989, Народни музеј, Чачак, 2012)
Moram dodati na ovaj tekst da nije pomenut najbolji pogon FRA , Proizvodni pogon na lokaciji 2 (kod bolnice) a to je ,,ALATNICA ,, . Pogon koji je prvobitno nastao kao Alatnica EI – Nis da bi kasnije bio kupljen u vlasnistvo FRA – Cacak . Pogon koji ni po kakvim kriterijumima nije mogao i trebao biti zatvoren , mada je bio ,,trn u oku mnogima,,. Pogon sa izuzetnim proizvodnim programom neserijskih alata visokog kvaliteta .
„FRA – Alati i pribori“ je celina sa potvrđenim sistemom kvaliteta prema standardu ISO 9002. Dobijanje sertifikata znači ostvarenje politike kvaliteta kao sastavnog dela poslovne politike i mogućnosti da se unapređenjem kvaliteta poslovanja dođe do proizvoda i usluga priznatog kvaliteta koji potpuno zadovoljava i prevazilazi očekivanja kupca. Proizvodni program na bazi raspoložive opreme, tehnologije i velikog iskustva stručnjaka, ispunjavajući potrebe standarda. uspešno proizvodi kako za domaće tako i strano tržište. Samo postojanje i opstanak u društvu proizvođača alata, opreme, uređaja, mašina, delova, pružanje raznih usluga govori da je ovo društvo izraslo u ozbiljnog partnera koga svi proizvođači istog i sličnog proizvodnog programa moraju respektovati.
„FRA – ALATI I PRIBORI“
PROGRAM PRESERSKIH ALATA
Alata za prosecanje i probijanje
~ // ~ savijanje
~ // ~ izvlačenje
Kombinovanih alata
Alata za kovanje
~ // ~ livenje
~ // ~ presovanje
~ // ~ gumu
~ // ~ ekstrudiranje Al profila
~ // ~ brizganje plastike i bakelite
PROGRAM NOŽEVA ZA INDUSTRIJU
« metala, papira, gume, tekstila,kože, drveta, plastike i drugo »
Ravnih noževa
Okruglih noževa
Segmentnih noževa
Ozubljenih noževa
Specijalnih noževa
Zumbi za papir, kožu i gumu.
PROGRAM STEZNIH PRIBORA
Mašinsko hidrauličke stege
Precizne brusačke stege
Samostežući futeri
Stezni pribori
Montažno stezni pribori «BAUKASTEN»
PROGRAM PRIBORA – NOSAČA
Nosača reznih alata za univerzalne mašine
~ // ~ za NC i CNC mašine
Brzoizmenjivih nosača za rezne alate
Nosača strugarskih noževa
Nosača ureznika i nareznica
Glave za urezivanje navoja sa povratnim hodom
Glodačkih glava
Ekscentar glava
Steznih čaura
Reducir čaura
Okretnih i stabilnih šiljaka
Glodačkih trnova
Žigova za ručno i mašinsko utiskivanje
Program izuzetno potreban celokupnoj srpskoj privredi i sire .
Na zalost sada vise ne postoji , a za neki minorni novac ,,kupljen,, je od susedne trgovinske firme . Masine su vecinski ,,razvucene,, iz proizvodnog pogona Alatnice.
Inace Alatnica je cacanskoj i srpskoj privredi dala izuzetno obucene kadrove od visoko kvalitetnih majstora do inzenjera ,a svi dobro obuceni kroz rad u Alatnici FRA Cacak.
Ostace nejasno zasto je Alatnica zatvorena ?
Hvala za divan tekst!
Alatnicu su hteli da presele na lokaciju 1 , cime bi bila unistena. Sada su zatvoreni svi pogoni. Ko drugome jamu kopa sam u nju pada.
Hteo bih da dodam za kalionicu u pogonu ,,ALATNICA – FRA ,, delu FRA kod bolnice , da je cela mala privreda Cacka i okoline koristila usluge kalionice . A ja sam kao mlad radio u Alatnici gde sam stekao jako puno iskustva i znanja iz masinske struke. To mi je pomoglo da se u kriznim devedesetim godinama ukljucim u malu privredu , gde i danas radim kao vlasnik radionice za masinsku obradu. Zahvalan sam Alatnici na stecenom iskustvu , znanju koju su mi preneli stariji kadrovi . Zao mi je sto je ukinuta ta proizvodnja.
Očigledno da ovakva fabrika organizovana na ovaj način nije bila za srbe, kad srbi jedino umeju da nose jaram.
citat :
ISTORIJAT I RAZVOJ PREDUZEĆA
Fabrika reznog alata u Čačku osnovana je 1953. godine od bivšeg Vojno – remontnog zavoda „Boba Miletić“ i započela sa proizvodnjom nareznika i ureznika. Do 1960. godine razvijane su ove dve vrste proizvoda, da bi se od 1960. do 1965. godine ozbiljnije počelo sa razvojem ostalih alata za obradu navoja, alata za obradu otvora i vretenastih glodala.
Nakon 1965. godine i tzv. proizvodne reforme, preduzeće proširuje proizvodnju postojećih i uvodi nove proizvode. Fabrika se reorganizuje tako što su formirani proizvodni pogoni za pojedine vrste alata, kao i pogoni za proizvodne usluge. Intenzivan razvoj proizvoda i ulaganja u proizvodni prostor i opremu trajao je neprekidno istim tempom do 1973. godine. Dinamičan i uspešan razvoj prduzeće je ostvarilo pretežno sredstvima iz sopstvenih izvora, a delimično korišćenjem kredita od inodobavljača.
U toku 1974. godine preduzeće se organizuje kao radna organizacija sa 4 OOUR-a, u skladu sa ustavnim amandmanima. Kasnije se taj broj povećava, tako da Fabrika reznih alata danas ima 8 deoničkih društava i zajedničke stručne službe.
Godine 1975. preduzeće je imalo oko 1.850. radnika i ukupan prihod od 318.609.000. dinara. To je period kada preduzeće učvršćuje svoj renome i dobija svoje mesto kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu kao priznati i poznati proizvođač alata.
Paralelno sa razvojem proizvoda tekao je razvoj kadrova, što je predstvljalo okosnicu za kasniji još intenzivniji razvoj. U tom periodu fizički obim proizvodnje rastao je godišnje po stopi od oko 25%, broj zaposlenih se povećavao za 12 – 15%, a ukupan prihod rastao je po stopi iznad 20%.
U periodu od 1973. do 1977. godine, preduzeće je bilo u fazi stabilizacije i pripreme za sledeći intenzivniji razvojni period u koji je ušlo 1977. godine.
Izvršena su ulaganja u proširenje alata za navoj, proširenje i modernizaciju OOUR-a Proizvodne usluge uključivanjem u rad nove automatske linije i automatizacijom postojećih linija za termičku obradu brzoreznih čelika.
Od ’80.-tih godina preduzeće u svom tehnološkom procesu primenjuje najsavremeniju tehnologiju izrade alata, i kao specijalizovani proizvođač ima kompletan proizvodni program alata za obradu radnih predmeta bušenjem, glodanjem, razanjem i valjanjem navoja, kontrolu bušenja i izrade navoja, presecanjem i formovanjem alatima sa pločicama od T.M., kako standardih tako i specijalnih alata. Razvojem kadrova, preduzeće je pored reznog alata u proizvodni program uvrstilo i proizvodnju opreme za alate, kao i ostalih mašina i pribora za obradu metala, čime se svrstalo u red proizvođača sa sopstvenom tehnologijom. U tom periodu preduzeće je 50% proizvodnog programa plasiralo na domaćem a 50% na ino tržištu, od čega najviše u Nemačku, SAD, Japan, Italiju i Francusku. Raspadom SFRJ značajno je smanjeno tržište, a uvođenjem sankcija 1992. godine zadat je veliki udarac izvoznoj fabrici koja je morala da koristi sve veći broj posrednika u izvozu, što je značajno otežavalo poslovanje i umanjilo profitabilnost fabrike. Godine 1997, radnici su, zbog nepoštovanja kolektivnog ugovora i neisplaćenih plata, tužili fabriku i ti sporovi traju u periodu 1997-2003godina.
Godine 2003. Trgovinski sud donosi 6 presuda za isplatu zaostalih obaveza prema radnicima i preko 2.800. tužbi dolazi na realizaciju.
Izvršenjem presuda pretila je velika opasnost da radnici zbog zaostalih plata, potpuno unište sopstvenu fabriku.
Poseban problem je što su većinski akcionari bili upravo radnici i penzioneri, tako da je to nezabeleženo u ekonomskoj praksi da su zaposleni kao vlasnici tužili svoju fabriku i doveli je na sam rub bankrotstva.
Nakon toga sledi prodaja delova preduzeća, isplate po tužbama, postiže se poravnanje i odvaja se deo imovine koja se ostavlja za poravnanje.
U ovom mateijalu urađena je kompletna procena kapitala fabrike, a nakon toga je oduzeta vrednost imovine na koju je stavljeno poravnanje kako bi se došlo do neto kapitala fabrike.
Država je u 2005. pretvorila svoja potraživanja u akcijski kapal, tako da je većinski vlasnik fabrike postala država. Država je na taj način priznala da je odgovorna za upropašćavnje izvozne fabrike jer je donosila zakone koji su bili u korist uvoznog lobija.
Danas preduzeće (2008 god.) ima 1.124. radinika sa 70% kvalifikovane radne snage, od čega je 10% sa VSS i VŠS. Fabrika ima veliki potencijal, ali nema odgovarajućih rešenja. Fabrika čeka kvalitetan program razvoja kako bi se pronašla operativna strategija za izlazak iz krize. U ovom materijalu su ponuđena konkretna rešenja. Fabrika nema vremena za čekanje, odluke se moraju brzo donositi.
Zavrsen citat. Citat je iz studentskog dnevnika obavljene prakse u FRA Alatnici Cacak 2009 godine.
Zasto SNS zatvara FRA koja moze da posluje u nasoj Srbiji , a otvara inostrane firme koje svoj tehnoloski razvoj rade u svojoj zemlji , a u firmama u Srbiji koriste samo jeftinu mladu radnu snagu od proizvodnog radnika pa do visoko naobrazovanih srpskih kadrova ?
Zasto unistavati domacu industriju pa jos i ti ljudi iz FRA nemaju ni uplacen staz , iako je drzava ,, upravljala,, fabrikom ?
TREBA IMATI U VIDU DA SU POSLEDNJIH 10 G NA CELU FRA BILI KADROVI SNS -A NAD FRA JE OTVORENTECAJ ZBOG ORGANIZOVANOG KRIMINALA xxxxxxxxx I POSREDNIKA
Zatvorena je FRA -Cacak , zatvoren je jedan od najvecih cacanskih ,,TEHNOLOSKIH PARKOVA ,, . Hiljade ljudi su zivele od rada u FRA . Hiljade dece je odskolovano od plata iz FRA. Puno se mladih ljudi obucilo radeci u pogonima FRA . Danasnje uporno pominjanje ,, tehnoloskih parkova,, od strane aktuelne vlasti , zvuci licemerno i politikantski …
slozna braca aav otimaju usrbiji sve sta se moze oteti,gde stranci nisu stavili sapu.vlast u drzavi preuzeli su diletanti koji su unistili privredu,porezima preko 76%.u bivsoj drzavi vladali su oni koji privreduju istvaraju novac,a u ovoj vladaju ulicari i besposlicari,koji nista ne znaju da rade. problem je sto o novcu odlucuju oni koji ga ne zaraduju.u vlasti nema predstavnika privrede vladaju tajkuni krimosi,banditi i razbojnici.vrednost imovine fra je 5 puta veca od duga koji je napravila drzava nezakonitim zakonima. vrednost 35000kvadrat. metara poslovnog prostora,16 hektara zemlje, 1600masina , preko 15milina evra gotovih alata, polu -proizvoda,zaliha celika, 8trafostanica (12MW),2 kotlarnice(18MW),3 kompresorske stanice (2MW)4 kalionice i ostale infra strukture vredi vise od 120 miliona evra,da bi je av procenitelji 9 puta manje procenili na 13,5 miliona evra,a privredni sud i stecajni av upravnik pocetnu cenu umanjili 2puta, tj.6,7miliona evra,tako da radnici ne dobiju nista a sns struktura se enormno obogati na tudem znoju i FRA uzme kao rodendanski poklon.sam transfer tehno -logija vredan je vise od 50 miliona evra. ni vlada ni av nema kapacitet da zaposli privredu, vec je pljacka i taj novac daje stranim investitorima(okupatorima),za pozamasnu proviziju,i prljave tehnologije. umesto da su direktori u zatvoru,oni sa predsednikom sam.sindikata razvlace opremu i masine bez licitacije prodaju kao sekun -dar(span)po ceni od 38 din/kg.stecajni upravik nije izvrsio popis gotovog alata cija vrednost prelazi smesno ponudenu cenu sns kartela. prodaja nije uspela iako nije mogla biti ni sprovedena jer nije postig -nuta saglasost odbora poverilaca,a privred
-ni sud nije smenio ni poveo postupak za smenu stecajnog upravnika iako je vise poverilaca to zahtevalo jer:nije isposto -vao rokove,nije izvrsio popis,nije obradio sve prijave poverilaca, nije dozvolio da procenitelj sa sudskim resenjem vrsi procenu,nije pokrenuo postupak pravnih radnji protiv direktora i asignanata…svi su u funkciji sns kartela i privredni sud,i st.upravnik,i bivsi direktori i asignanti,i preds.samostalnog sindikata,i tuzilastvo,i companija sloboda (koja je pojela,aparate,s.saragu a masine FRA od milion maraka kupuje za 2500evra) pogotovu se slade lazni kupci fabrike koje niko ne pita odakle pare.i neka cacani znaju FRA nije bankrotirala vec nakaradna antisrpska ekonomska politika marjonetske prohrvatske vlade ane brnabic,ineutemeljenog predsed- nika av,koji daruje zvezdi i partizanu po 125 milona evra,cijih para?otima od srpske privrede novac i udeljuje strancima zaduzu -je kreditima naciju koje nije sposoban da vrati,proganja i progoni domace kadrove, kako bi placao strane,drzi u ropostvu zaposlene u drzavnoj privredi,a uvozi duplo skuplju radnu snagu.radnici fra imaju status zaposlenih u linglongu bez ikakvih prava.takvo nasilje diskrimina-cija nije videno pod ovim nebom od drzave i onih koji je totalno unistavaju,pri tom krseci ustav,vladavinu prava,ekonomskim i politickim nasiljem nad obespravljenim srpskim robljem.zbog fra vlada treba da podnese ostaku ,a tuzilastvo i ustavni sud pokrene postupak smene predsednika zbog krsenja ustava cl.2 stav2; cl.21; cl.26; cl.52 st.2,kao i poslova nenadleznosti predsednika o prezaduzivanju drzave, inves -tiranju i trgovini zemljom,nestrucnom kadriranju kojim je naneta steta drzavi merena milijardama evra.
Slazemo se sa gore iznetim stanjem i razlozima ,,propadanja ,, FRA . Radjeno je sistematski jednu deceniju obezvredjivanja FRA. Uz pomoc stranackih direktora oni uz pomoc Samostalnog sindikata , uspeli su da obezvrede FRA i da jos za to optuze radnioke za nerad. Za ovo treba da odgovaraju i direktori koji su radili po stranackom diktatu a za profit koji se zove ,,Gledam ti kroz prste , profitiraj sa asignantima , samo drzi jos malo FRA dok je ne obezvredimo ,, Samostalni sindikat je radio za direktora , direktno protiv interesa radnika , uostalom brusac ne moze ni da bude dovoljno obrazovan , pravno , sindikalno , socijalno … Za takve je najveci uspeh zivotni da se sklone od masine , da imaju placenu ,,zamisli funkciju ,, da dobiju sitnu beneficiju i da pevaju ,,uspeo sam u zivotu ….,, Kriminal iz aktuelne vlasti je unistio FRA decenijama stvaranu , kroz generacije kadrova …