Скај комуникација као доказ

Одлука већа Апелационог суда о Скај апликацији у случају инспектора Столића може бити упутство како да буде прихваћена као доказ, не само у процесу против Вељка Беливука, већ и против Дарка Шарића, „врачараца“ и других

Познато је да су комуникацију преко апликације Скај (SKY ecc) коју су пресреле европске службе користиле и криминалне организације из Србије, али не и како ће тај доказ ценити српски судови. У Србији апелациони судови који доносе коначне пресуде, донедавно нису одлучивали о Скај апликацији као доказу, иако су у појединим европским земљама већ донете правоснажне осуђујуће пресуде на основу ове комуникације. Иначе, одбране оптужених у свим поступцима пред српским правосуђем оспоравале су Скај као доказ. Иако је Апелациони суд у Београду поништио пресуду суспендованом инспектору Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) МУП-а Божидару Столићу, оптуженом да је достављао информације групи Вељка Беливука, из тог решења, у које је НИН имао увид, види се како се Скај апликација третира на вишој судској инстанци. Наиме, у решењу Апелационог суда од 7. априла 2023, којим је поништена пресуда и поступак против оптужених Столића и Филипа Голубовића враћен на ново суђење – дају се детаљне смернице како треба приступити Скај апликацији да би била прихваћена као доказ. У Тужилаштву за организовани криминал (ТОК) кажу за НИН како они гледају на решење за Столића у погледу Скај апликације. „Из образложења одлуке Апелационог суда јасно произлази да је Скај законит доказ, те да Апелациони суд прихвата став Јавног тужилаштва за организовани криминал изнет током поступка да се тај законити доказ по нашем законодавству има сматрати исправом, а не доказном радњом рачунарске претраге података, како је то у укинутој одлуци оценило Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду“, наводе у ТОК-у.

У решењу петочланог већа Апелационог суда наводи се да „није довољно рећи како то наводи првостепени суд (тзв. Специјални суд) у образложењу пресуде, да је доказ прибављен путем међународне правне помоћи“. Затим се подсећа на то да је Србија као држава потписник конвенција о међународној правној помоћи са Фрaнцуском, Европом и у Уједињеним нацијама. Наводи се и да је у складу са важећим конвенцијама (које се набрајају и у замолници српског Тужилаштва за организовани криминал, упућеној Француској, да им достави доказе са Скаја) „првостепени суд пропустио да најпре наведе јасне и аргументоване разлоге у погледу законитости достављене предметне Скај комуникације по критеријумима државе у којој је прибављена и то кроз анализу начина на који је иста прибављена у Републици Француској, а у склопу наведеног и кроз оцену да ли је наведена комуникација прибављена на начин који није у супротности са начелима нашег правног система и општеприхваћених правила међународног права“.

Затим се у решењу Апелације објашњава да је веће Специјалног суда било дужно „да анализира чињенице да из доказа и података у списима предмета произлази“ да је вођена заједничка истрага холандских, белгијских и француских органа, те „да су подаци са сервера Скај платформе прикупљени на основу одлуке коју је донео надлежни правосудни орган Француске, заменик председника задуженог за истраге Апелационог суда у Паризу – Brice Hansemann (Брис Ансеман) “. Овај судија је 21. децембра 2020. донео одлуку да се поставе уређаји за хватање информатичких података на екстерном серверу за Скај апликацију у Француској.

Апелационо веће у том делу закључује да је првостепени суд приликом процене да ли се докази са Скаја могу користити „требало најпре да има у виду да су исти прибављени у складу са важећим прописима Француске и на основу одлуке правосудног органа те земље“.

У решењу Апелације се затим наводи и део у вези са Скај комуникацијом, који би могао да важи и у поступку за групу Вељка Беливука, где је то један од кључних доказа. Наиме, у решењу Апелације се подсећа да су подаци у поступку против полицајца Столића прибављени када је ТОК послао замолницу Француској за достављање материјала са заплењеног сервера са садржином Скај комуникације коју је имала Беливукова група, а они су одговорили пославши те податке на USB флешу – екстерној меморији, као и наредбу француских правосудних органа.

Апелационо веће истиче и да је Специјални суд прибављене доказе са Скај апликације погрешно подвео под посебну радњу рачунарска претрага података и да су за то разлози нејасни. Напомиње се да треба имати у виду да „Законик о кривичном поступку (ЗКП) не регулише посебно дигиталне доказе већ их чланом 2 став 1 тачка 26 ЗКП он подводи под исправе, прописујући да рачунарски податак који је подобан или одређен да служи као доказ чињеница које се утврђују у поступку представља исправу“. Управо је Тужилаштво за организовани криминал у свим поступцима које је покренуло, а где је као доказ предложило Скај комуникацију, те податке означило као – исправу.

У решењу се наводи и да је нејасно како је Специјални суд закључио да је у питању извођење доказних радњи рачунарско претраживање података, када се у замолници ТОК-а упућеној Француској наводи да је у питању достављање доказа са Скај сервера. Апелационо веће је оповргло и закључак Специјалног суда да је у питању „случајни налаз“ из доказа који се односе на Беливукову групу, наводећи да је у питању наредба француских органа која се односила на све кориснике Скај апликације.

Иначе, пресуда Специјалног суда којом је Столић осуђен на две године, а Голубовић на годину и два месеца је поништена, како се наводи у решењу Апелационог суда „што је изрека пресуде противречна сама себи, разлози пресуде противречни изреци…“. Затим се илуструје наведена противречност тако што Апелација подсећа да су Столић и Голубовић поништеном пресудом оглашени кривим за период од 21. фебруара 2020. до 6. фебруара 2021. Па се наводи да су поједине радње – провера података за одређене особе које је инспектор Столић достављао Голубовићу, због којих су осуђени, биле касније – 25. фебруара, 23. априла, 18. и 19. маја 2021, што се такође наводи у пресуди. Подсећа се и да у пресуди пише да је Голубовић обећао полицајцу Столићу да ће добити 5.000 евра од Н. Н. особе ако настави да доставља податке. У пресуди се наводи да је Голубовић податке добијене од инспектора Столића на Скај апликацији даље прослеђивао особи чији идентитет није откривен.

Апелационо веће подсећа у решењу да је првостепена пресуда донета првенствено на основу одбране Голубовића дате у полицији и извештаја полиције који се односи на Скај комуникацију. Наводи се да из доказа побројаних у пресуди произлази да је инспектор Столић на дан хапшења Беливука 4. фебруара 2021. послао Голубовићу обавештење да је овај приведен. Према пресретнутој комуникацији, Столић је писао Голубовићу да се Беливук и Марко Миљковић добро држе, да ништа не причају, да се бране ћутањем и чак је послао њихове фотографије које је направио својим мобилним телефоном у просторијама полиције где су задржани. Столић је обавестио Голубовића, наводи се у пресуди, а подсећа Апелација, и да су у кући у Ритопеку, где су према оптужници почињена убиства, пронађени трагови крви. Осим за Беливукову групу, Столић се терети да је Голубовићу достављао податке и за друге. На пример, Столић се терети да је проверио 27. фебруара 2020. да ли је и даље на снази Интерполова потерница Аргентине за Борисом Лабаном, осуђеним припадником групе Дарка Шарића.
У решењу се оповргава закључак Специјалног суда да Столић и Голубовић нису били припадници организоване криминалне групе. Апелациони суд наводи да је Специјални суд пропустио наводе из оптужнице као и замолнице упућене Француској да нису сви припадници групе Беливука ухапшени и оптужени. Пише још: „У склопу наведеног првостепени суд је приликом заузимања става да није доказано да су окривљени били припадници организоване криминалне групе пропустио да цени и да из одбране окривљеног Голубовића дату МУП-у, коју је оценио као закониту и поклонио јој веру, произлази садржина информација које је Столић саопштавао Голубовићу о мерама и радњама које полиција предузима и планира да предузме у циљу откривања организоване криминалне групе.“

Одлука већа Апелационог суда може имати последицу ако се Скај апликација прихвати као доказ и у другим поступцима. Не само против Беливука, јер су исти докази, већ и на пример на суђењима Дарку Шарићу и „врачарцима“. Такође може да се односи и на нека будућа суђења, на пример против сада непознате особе која се интересовала да ли Беливук ћути, као и на поступке који би открили везу организованог криминала са појединим представницима садашње власти.

Вук З. Цвијић, НИН