Vučić bez parlamentarne većine biće u čekaonici za lustraciju

U intervjuu za agenciju Beta lider stranke Srbija Centar Zdravko Ponoš kaže da opozicija treba da se dogovori oko jednog jedinog cilja i kako da se postroji da ostvari taj cilj i kojim modalitetom.

– Taj cilj je rušenje vlasti SNS. Kao što je SNS prazna ljuštura bez Vučića, tako je i Vučić bez parlamentarne većine SNS sateran u ustavni okvir i u čekaonici za lustraciju. Na ovom pitanju je moguće napraviti većinu pre nego na pitanju Evrope, Rusije… Jer je Vučić istovremeno i za i protiv i Evrope i Rusije, rata i za mira, kako mu kad treba. Kad priča o demokratiji – laže, kad priča o naciji – laže.  Zato sa takvom lakoćom šalta svoju kvazideologiju za osiromašenu i neupućenu raju.

Ponoš kaže da je “Srbija danas privatna država koja obezbeđuje blagostanje za uzak političko-kriminalni krug, a za sve ostale je to blatnjavija avlija u kojoj se čeka da život prođe ili gde se kupuje karta u jednom smeru. Ili se ustane i to se promeni”.

Po njemu, preduslov za promene, za izbor bilo kakvog puta je silazak SNS sa vlasti.

– Ovaj pristup ne mora da znači isključivo jednu kolonu. Može i u više kolona koje idu ka istom cilju, svako sa svojim motivom za čije ostvarenje je neophodno skloniti vlast SNS.

Ponoš smatra da opozicija treba da traži razdvajanje izbora, ali da se sprema za najnepovoljniji scenario.

– Vanrednih parlamentarnih izbora neće biti zato što ih traži opozicija, nego zato da bi Vučić spasao vlast na lokalu isturajući svoje ime sa lažnim obećanjima na istovremenim parlamentarnim izborima.

Po njemu, najjači adut opozicije je raspoloženje i energija antirežimske javnosti, građana Srbije, ali i stanje unutar struktura režima.

– Previše loptica imaju u vazduhu, a ruke im sve zauzetije međusobnim gurkanjem i trpanjem u džepove.

Odgovarajući na pitanju o spoljnom uticaju na rasplet političke krize u Srbiji Ponoš kaže da spoljnim faktorima nije prioritet da raspetljaju političku krizu u Srbiji.

– Taj čvor guši nas, a ne njih. Njima je važno da se ne sapliću o taj čvor. I naravno da maksimalizuju svoj uticaj i interese, a suzbiju drugu stranu. Iz te perspektive Srbija je objekat uzajamnog odmeravanja, sa ovakvom vlašću veoma podesan za tu rabotu.

Ponoš kaže da “uz očekivano i legitimno zastupanje svojih interesa razni izaslanici, parlamentarci i ambasadori prečesto pokazuju nerazumevanje i indolenciju. Groteskna je i kontraproduktivna medijska kampanja za Srbiju na zapadu u izvođenju Vučićevih perjanica koje su se proslavile propagiranjem nasilja i autokratske Vučićeva vladavine. Sad će Pink koji je branio Kosovo od Olivera Ivanovića da propagira zapadne vrednosti”.

_____________________________________________________