Koje sve namirnice imaju akrilamid?

Ovih dana jedna od propraćenijih vesti iz regiona odnosi se na izvoz čipsa našeg proizvođača iz Čačka, koji nije bezbedan za upotrebu zbog utvrđenih povišenih vrednosti akrilamida. Naime, rebrasti čips sa ukusom paprike nije prošao analize hrvatskih stručnjaka i zatim su sporna pakovanja uništena. Nakon ovog saznanja, mnogi su se zabrinuli i zapitali da li su namirnice koje kupuju bezbedne po zdravlje.

Stručnjak za ishranu Svetlana Stanišić i nutricionistkinja Milka Raičević dale su odogovor na pitanja koja nas sve zanimaju, a podstaknuta su neispravnim čipsom.

„Znamo da je akrilamid štetan. Može da bude neurotoksičan, nije dobar za trudne žene, za malu decu zbog male telesne mase i najčešće se nalazi u preprženoj ugljenohidrantnoj hrani, u čipsu, pečenom krompiru, pomfritu. Nalazi se u prepečenom hlebu, biskvitima. Glavni izvori su čips i pomfrit, to treba ograničiti u ishrani“, upozorila je prva sagovornica.

„Ovde je utvrđena veća količina od dozvoljene. Sigurno se negde preteralo kad je u pitanju temperatura ili ulje na kom se čips tretira. Ono što je ovde problem, to je što je on 28 godina prisutan na našem tržištu. Statistike stalno pokazuju da su nam deca sve više ugrožena. Čips je najprisutnija grickalica. Ja se kao majka, baka i stručnjak pitam imamo li prava da stalno žmurimo? Edukacija koja je krenula zahvaljujući vama, medijima, došla je iz Evropske unije koja je ustanovila prekršaj. Kada se vratimo unazad, koliko taj čips postoji kod nas? Koliko je on štete naneo onome ko ga je konzumirao? Moramo da dižemo svest koliko je bitna zdrava ishrana i koliko jedete na svoju odgovornost. Moram da kažem da je roditelj odgovoran za ishranu svog deteta“, nadovezala se Milka Raičević.

Da li je prepečen hleb štetan?

„Što se tiče prepečenog hleba, nivo akrilamida u njemu su u nekoliko stotina mikrograma, a nivoi u pomfritu i čipsu mogu da budu od 2.500 do 5.000 mikrograma. Razlika je drastična. Postoji i druga razlika, a to je da ljudi koji koriste čips, imaju specifičan način života. Sigurno da pomfrit neće jesti sa jogurtom, jer se pokazalo da akrilamid može da pomogne dobrim bakterijama u crevima, ali ko to kombinuje sa jogurtom? S druge strane, ako jedete dosta salate, voće i povrća, ti antioksidansi mogu do neke mere da neutrališu efekte slobodnih radikala, ali ko se tako hrani? Poenta je u životnom stilu koji uključuje brzu hranu, hranu iz friteze, prepečno meso sa roštilja, sedenje pred televizorom, pušenje. Kad sve to stavite zajedno, to ne može da bude uporedivo sa nekim ko popije tri, četiri kafe, a jede mnogo voća i zdravu hranu“, rekla je Svetlana Stanišić.

Šta treba da uradimo?

„Treba dati prioritet sirovoj hrani, hrani u izvornom obliku. To je povrće, a zatim voće. Kada to primenimo, onda će biti manje štetnosti. Taj čuveni limun koji isto tako treba da bude prisutan preko svakog mesa, a ne samo preko ribe, može da nam spasi glavu. Velike su greške kad svesno nešto radimo“, rekla je nutricionistkinja Milka Raičević.