Реквијем за пензионере (Старост као казна)

Радмила Живковић, председник Форума пензионера Српског покрета Двери, огласила се ауторским текстом поводом ситуације у којој се налазе пензионери у Србији. Саопштење преносимо у целости.

Србија има близу милион и по пензионера са просечном пензијом која не може да подмири ни минималну потрошачку корпу (милион пезнзионера преживљава са примањима испод просека). Мале пензије, велика инфлација, скупа храна и лекови – тужна слика старости. За оне који сада одлазе у пензију, износ на чеку биће 43% од просечне плате, а за оне који одлазе у превремену пензију, следе доживотни казнени поени. Грађани који су радили за минималац,  могу да рачунају на пензију од 23.596 динара. Да ли је ово живот достојан човека, ако се сваки дан двоуми да ли да купи храну или лекове?!

Власт свако мало доноси уредбе, стратегије, законе и у њима, само декларативно изражава бригу о старима без конкретних резултата. Све то би можда могло да стане у један једини – Закон о човечности. Тражимо формирање Националног савета за старе, а притом напомињемо да је ова земља од избијања пандемије остала без невероватних 58 хиљада најстаријих грађана (о овој теми нико није нашао за сходно да говори). Тако је држава „уштедела“ 80 милиона евра, а социолози, психолози, демографи и остали стручњаци нису се огласили.

Док они ћуте, председник државе из дана у дан нас уверава да ће Србија „процветати“ и притом најављује манифестацију ЕКСПО 2027. са темом : „Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све“. Многи пензионери тај „процват“ неће ни дочекати. Не знају коме је до игре, али знају да ће све нас та игра коштати 12 милијарди евра. За председника,  Србија „иде у небеса“ (најављује нови стадион, нови мост, нови сајам, нову аутобуску станицу, нова возила без возача…), а хоће ли и стари у небеса и шта ће са њима? Они се не уклапају у бајковите приче. Они су терет овог друштва.

Додуше, и пензионери сносе део кривице за своје стање:

-били су превише трпељиви када су их злоупотребљавали

-ћутали су када су им отимали пензије

-пристајали су на занемаривање и потцењивање

Да, криви су јер још увек постоје! Ипак, истине ради, треба рећи и ово: Стари искрено воле ову земљу, јер су је они изграђивали, радили у њој и бранили кад је требало. У њој су радили и подизали децу.

Док су они бринули, сва богатства ове земље су сачувана за вас. А ви добро размислите шта остављате својим потомцима!

Свима је јасно да је старост неминовна, без обзира ко смо, колико новаца имамо и одакле потичемо.

СТАР И МУДАР ЗАСЛУЖУЈУ ДВОСТРУКО ПОШТОВАЊЕ!

Аутор је председник Форума пензионера Српског покрета Двери