In memoriam: Др Андрија Михел
У понедељак 21.08.2023. на шестом спрату Опште болнице у Чачку одржан је комеморативни скуп поводом смрти интернисте хематолога др Андрије Михела, а у присуству уже породице и пријатеља и особља чачанске Болнице.
Окупљенима се обратила начелница интерног одељења др Ковиљка Миленковић-Вуловић, подсећајући на лик и дело драгог нам доктора.
Такође, интерниста кардиолог др Слободан Крупниковић не скривајући тугу у очима се обратио присутнима и описао доктора Михела онаквог каквог га сви ми познајемо и памтимо, у неколико реченица описао је однос доктора Андрије према њему као младом лекару пуног жеље за знањем са мноштвом питања доктору Михелу, које се ненаметљиво али продорно и сталожено опходио и помогао посредно да се не би неким случајем млађи колега осетио увређеним, „др Андрија Михел је један од бардова чачанске медицине, али је и један од бардова у мом животу“, изговорио је др Крупниковић.
Доктор Андрија Михел је рођен у Београду, 13.01.1948. гдоине, као прво дете Николе и Вере Михел. Отац Никола је био преводилац француског језика и дете Густава Михела и Јелене Шоповић.
Деда Густав је завршио Фармацеутски факултет у Бечу и био лични краљев апотекар, а такође је основао прву приватну апотеку у Београду, у садашњој улици Гаврила Принципа, док је кућа његовог оца била на простору садашње зграде Београђанка.
Уз то, Густав је био и првак музичке критике тадашње музичке сцене у Србији, о чему постоје записи, док бака Јелена је била прва жена пијанисткиња Народног позоришта, након што је завршила прашки конзерваторијум у класи Антонина Дворжака.
Мајка Вера је била професор српског, француског и латинског језика у Првој београдској Гимназији, у чијој су близини живели. Потекла је из угледне свештеничке породице, чији је отац био прота у цркви Светог Марка на Ташмајдану у Београду. Доктор Андрија Михел је завршио основну школу и Прву београдску Гимназију, а потом Медицински факултет у Београду. Своју супругу Ксенију је упознао на факултету, такође студента медицине, са којом се касније венчао и добио два сина.
Као млади брачни пар, обоје су започели каријеру у Трстенику, с тим што је др Андрија поред посла у трстеничкој амбуланти, радио другу смену у тадашњем гиганту „Прва Петолетка“. У чачанској Болници добијају посао 1976. године, па Андрија специјализацију из интерне медицине, а супруга Ксенија из дерматологије.
Доктор Михел је у чачанској болници радио све до своје пензије на интерном одељењу, прво као лекар интерниста, а потом и као хематолог, за шта је спацијализирао 1984. године и тиме тада постао први хематолог у чачанској болници.
Током рада у болници, бурних деведесетих година био је мобилисан као резервни капетан на свим ратиштима, радећи у болничким амбулантама у Хрватској и на Косову, збрињавајући рањене српске борце. После тог периода, једно време до пензије, био је и начелник интерног одељења.
У пензију је отишао у својој 67. години али је наставио активно са радом у хематологији у оквиру своје амбуланте у Обилићевој улици, као и посредством клинике Хипократ.
За Андрију Михела и његово учешће у медицини најважније је рећи да је тај позив доживљавао са највећим интересовањем и да се стално усавршавао, практично до последњег тренутка.
Још из студентских дана па до смрти трудио се изучава сву модерну литературу из области медицине и хематологије како на српском тако и на енглеском језику. Занимање лекара није доживљавао као обавезу већ као позив који се стално мора и треба усавршавати. Тог става је остао до последњег дана.
У својој породици је имао др Едуарда Михела, првог судског патолога који је сматран једним од највећих умова свога доба у Србији и који је био један од оснивача Медицинског факултета у Београду, истовремено радећи као лични лекар краља Милана Обреновића.
Поред Едуарда, др Андрија је имао у породици и два лекара академика: проф.др Јована Ристића, неуропсихијатра и председника медицинске секције SANU и академика проф. др Станоја Стефановића хематолога, који је заслужан за то да и Андрија одабере хематологију као субспецијализацију.
Приватно, др Андрија Михел је гајио велико интересовање према музици, специјално класичној као и према музичким уређајима, а лично је јако волео аматерску фортографију. Из младости му је остала велика љубав према читању књига.
Од синова Предрага и Јована и њихових супруга Весне и Мирјане, добио је унуке Александра, Николу, Стефана и Милана, који се поносе на лик и дело свога Андрије.
Од пок.др Андрије Михела опростићемо се у уторак 22.08.2023. у 10 h на Градском гробљу и испратити га на вечни починак у Београд, где ће бити сахрањен.
Колектив Опште болнице у Чачку
________________________________________________________
LEGENDO, dobio si granu sa svojim imenom na Srpskom drvetu Slobode. Imao si se rašta i roditi. Tvoja deca i unuci će koračati uzdignutih čela i čistoga obraza kroz život. Neka ti je laka Srpska zemlja!
Divan čovek, zajedno smo bili i u Hrvatskoj 1991 i na Kosovu 1999
Slava mu
Meni je spasao zenu, večna mu slava.
Nek počiva u miru. Slava mu.
Vrhunski stručnjak.Kapa dole.Neponovljiv.
Veliki gubitak za čačane i zdravlje ljudi.
Divan čovek,i lekar!Vecna mu slava
Ni jedanput mu nije palo na pamet da dezertira,u najvećim borbama na Kosmetu,doktor Mihel je bio u prvim redovima bas gde je bio osiromasin uranijum.Prepostavljam da je kao
„Nagradu“dobijo cancer grla.
Redak čovek široke kulture.
Protka Čačak.