Građani prijavljuju, vlast se pravi da nije nadležna

Postoje lokalni i državni organi vlasti, postoje inspekcije sa lokalnom, regionalnom i nacionalnom nadležnošću, postoje propisi, postoje državni i lokalni budžeti iz kojih svi pobrojani primaju plate.

Reklo bi se da u državi Srbiji postoje svi preduslovi da vlast funkcioniše, da se održavaju mir i red, da funkcioniše pravna država.

A onda svakog dana, na bezbroj primera se uverimo da je to samo privid i da živimo u državi u kojoj se ne zna ko pije, ali zna da je narod taj koji sve plaća. Živimo u državi u kojoj vlast funkcioniše samo kada se slika za televiziju ili kada se isplaćuju državne plate ili kad se čuvaju i štite privilegije.

„Gori vatra“ bila je pesma sa kojom je 1973. godine Zdravko Čolić predstavljao Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije. Doduše Zdravko je pevao o ljubavnoj vatri, a jedna druga vatra je već par godina aktuelna u ataru sela Mojsinje pored obale Zapadne Morave.

– Godinama unazad se auto otpad skladišti i spaljuje na parcelama duž reke Zapadne Morave. Više puta sam prijavljivala Komunalnoj miliciji, inspekciji za zaštitu životne sredine, gradskoj upravi, ali niko ne reaguje!! Uz izgovor da nisu nadležni, nemaju adekvatnu opremu, prebacujući problem s jedne na drugu službu! Više su se zainteresovali za mene koja prijavljujem, da bi javili počiniocima od koga stižu pritužbe, kao bi se „ovajdili“ za par hiljada dinara kao nagradu. Mogu vam poslati odgovore koje dobijam od njih nakon prijave i fotografije sa više lokacija gde se ovaj zločin dešava. Nadam se da ćete  bar vi imati sluha za ovakav zločin, kad državu očigledno nemamo – napisala nam je u svom mejlu naša sugrađanka Jelena Gavrilović.

Zamolili smo je da nam dostavi podatke i fotografije koje ima i evo njene priče.

Kao što je navela u svom mejlu ona se kao savesna građanka obratila nadležnima. Niko nije reagovao pa je istovetan dopis u maju ove godine uputila na dve adrese, jednu lokalnu i jednu republičku.

Jedan dopis naslovljen je na adresu Mirjane Đoković, tadašnje pomoćnice gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine, što bi značilo da je i gradonačelnik time obavešten o tome šta mu se dešava na teritoriji grada čiji je prvi čovek i o tome šta može da bude jedan od izvora zagađenja vazduha i životne sredine u Čačku.

Drugi dopis je otišao na adresu Ministarstva zaštite životne sredine, tek da država ne kaže da nije obaveštena.

To o čemu je Jelena obavestila nadležne izgleda ovako kao što vidite na fotografiji. Gomila spaljenih automobila na livadi u Mojsinju.

– Prvo su palili danju ali nakon te prijave počeli su da pale noću (verovatno su tako posavetovani), jer komunalna tad ne izlazi na teren, kako kažu nemaju lampe – kaže Jelena.

Obraćala se naša sugrađanka i inspekcijama i Komunalnoj policiji, a evo šta su joj odgovorili.

Dakle Komunalna policija se proglasila nenadležnom i odgovornost i nadležnost prebacila na Republičku inspekciju za zaštitu životne sredine tretirajući spaljene automobile kao „opasan otpad“.

A šta je na to rekla viša instanca.

Državni sekretar iz Ministarstva zaštite životne sredine kaže da je nadležnost da taj problem reši na Gradskoj upravi za inspekcijski nadzor u Čačku. Toj istoj Upravi pripada i Komunalna policija u Čačku.

Državni sekretar je još poručio i da je predstavka naše sugrađanke u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku prosleđena nadležnom organu na postupanje. A nadležni organ je, kao što rekosmo, Gradska uprava za inspekcijski nadzor u Čačku.

– Inspektorka mi je rekla da ima malu platu za toliki posao, ne može time da se bavi – kaže Jelena Gavrilović.

Može biti ali ne mora da znači. Tako vam je sa državnim službenicima, te nisu nadležni, te mala im plata, te ovo, te ono.

– Tri meseca idem od vrata do vrata i apelujem za pomoć, ali bez ikakve reakcije nadležnih – kaže Jelena.

Mora da joj je dosadno i da nema šta korisno da radi, kao da je ovo najveći problem u Čačku, uzmi ženo štrikaj, kuvaj ručak, slutimo da će biti neki od onih otrcanih mizoginih botovskih naprednjačkih komentara na ovaj naš tekst i Jeleninu priču.

A Jelena Gavrilović samo postupa kao savesna građanka svesna da zatvaranje očiju na ovako drastičan primer bahatog ponašanja i zagađivanja životne sredine nije od koristi lokalnoj zajednici i da je ovo samo jedan od uzročnika ekstremnog zagađenja vode i vazduha u Čačku.

Ostala je uporna u pokušaju da probudi savest nadležnih, da konačno reaguju i pronađu vinovnike spaljivanja automobila, automobilskih guma, plastike i ko zna čega sve još u ataru Mojsinja.

Biće da je Mosjinje jedno mnogo veliko selo, pa je jako teško na tolikoj teritoriji pronaći piromane, čak i kad ti neko nacrta tačnu lokaciju.

Izgleda i da je razgovor građana sa Komunalnom policijom primer razgovora gluvih telefona ili se to događa samo u Čačku.

I opet isto, uprkos decidnom stavu resornog Ministarstva o zakonskim nadležnostima i šta je čiji posao Komunalna policija iz Čačka opet prebacuje nadležnost na Minsitarstvo za zaštitu životne sredine.

Danas, pred objavu ovog članka, stigao nam je još jedan Jelenin mejl:

– Upravo sam izbačena iz kancelarije Komunalne milicije, rekli su mi da njima više ne prijavljujem paljenje guma u Mojsinju, neće više time da se bave.

A do sada su se, kao što vidmo, time baš onako predano bavili.

Pa sad piromani sve je jasno. Samo napred, kanticu benzina pod mišku i upaljač ili šibicu u ruke i pravac – Mojsinje. Dok aktuelna vlast u Čačku i Srbiji razreši ko je za šta nadležan, ima da izgori Mojsinje.

Pa da u stilu Zdravka Čolića i mi zapevamo – Gori vatra.

________________________________________________