Branka Brkić ostala kao dete bez vida i obe šake, ali nije odustala

Kada je kao dete usled povrede ostala bez vida i obe šake, Branka Brkić nijednog trenutka nije odustala od života. Promenila je školu i grad, bila je jedna od prvih slepih i slabovidih osoba koja je diplomirala ekonomiju, radila je i u civilnom i u državnom sektoru, bila je i pripravnica, a danas je ostvarena majka dvoje dece i menadžerka u oblasti marketinga, komunikacije i donacija.

Nesreća u detinjstvu samo je donekle odredila Brankin životni put. Mnogo toga je uradila pre nego što je došla do svoje „prve šanse“.

– Kada sam izgubila vid i obe šake zamenila sam svoju osnovnu školu u Čačku za internat i Školu za decu oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ u Zemunu. Bez ikakve pauze nastavila sam svoje obrazovanje. Želela sam da uskladim svoju sklonost ka društvenim naukama i matematici i zbog toga sam odabrala ekonomiju kao oblast za studiranje. Ovim izborom napravila sam iskorak u odnosu na fakultete koje su slepe osobe do tada upisivale – ističe Brkić.

Počela da radi još dok je studirala

Još dok je išla na fakultet nije se libila da radi različite poslove.

–Tokom studiranja kreću moja prva angažovanja u civilnom sektoru. To iskustvo mnogo mi je značilo kasnije kroz posao i profesionalno napredovanje. Od 2009. godine radim u službi Saveza slepih Srbije. Počela sam kao pripravnica u okviru programa „Prva šansa“ koji je podsticao zapošljavanje mladih do 30 godina. Ova mera je bila namenjena svim nezaposlenima u toj kategoriji – objašnjava Brkić.

Neustrašiva Branka usavršavala se u svakom pogledu.

– Od tada do danas obavljala sam više poslova na različitim pozicijama. Sada radim na mestu menadžera u oblastima marketinga, komunikacije i donacija u Savezu slepih Srbije. Svaki od projekata i poslova ima svoju važnost i značaj, tako da ne bih ništa posebno izdvajala. Ponosna sam na priliku da potpuno uskladim poslovni i porodični život. Mama sam dva dečaka što me dodatno motiviše da u poslu i životu budem maksimalno angažovana – navodi Brkić.

Savez slepih ima oko 12.000 članova

Kako kaže, prema raspoloživim podacima u organizacijama saveza učlanjeno je oko 9.500 slepih i 2.500 slabovidih osoba oba pola, različite starosne strukture.

– Ne treba uopšteno govoriti o položaju svih slepih i slabovidih osoba pošto na to utiče više različitih faktora. Još uvek nisu jednaki uslovi za samostalan život u svim gradovima, ali ako se gleda period poslednjih nekoliko godina postoje značajne promene. Važno je da zajednički radimo na usklađivanju zakonskog okvira i stvaranju jednakih mogućnosti za sve građane. Ističem da je veoma značajno da vodimo brigu o deci, mladima i ženama sa potpunim ili delimičnim oštećenjem vida – naglašava Brkić.

Savez slepih Srbije ima sve značajniju ulogu u zapošljavanju potpuno ili delimično slabovodih osoba.

– Kada je reč o obrazovanju i izboru zanimanja Savez Slepih Srbije kao članica svetskog i evropskog Saveza slepih, nastojimo da prenesemo pozitivna iskustva i primere dobre prakse. Aktivno u komunikaciji sa donosiocima odluka pregovaramo da se zahvaljujući savremenim tehnologijama postojeća zanimanja inoviraju i uvedu nova, kako bi se kasnije olakšalo zapošljavanje – objašnjava Brkić.

Neophodno zapošljavanje i na otvorenom tržištu

Naša sagovornicama smatra da je aktuelni Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji zapošljavanja osoba sa invaliditetom doneo je veliku promenu uz jedno „ali“.

– Kroz praksu smo uočili nedostatke koje u budućnosti treba zajedno da otklonimo. Važno je da se subvencije opredeljuju prema vrsti, broju i stepenu invaliditeta. Pored zapošljavanja u organizacijama osoba sa invaliditetom još značajnije je zapošljavanje na otvorenom tržištu. Među slepima ima visok procenat fakultetski obrazovanih i talentovanih osoba koje zaslužuju priliku da svoje stečeno znanje i sposobnosti primene u svojoj zajednici. Veliku priliku za samozapošljavanje pruža i Zakon o socijalnom preduzetništvu koji će verujem doprineti prepoznavanju važnosti solidarne ekonomije, kao što je slučaj u mnogim evropskih zemljama – ističe Brkić.

Savez slepih Srbije i njegove lokalne organizacije svoje programske i projektne aktivnosti realizuju zahvaljujući resornim ministarstvima.

– U sastavu Saveza više o pet decenija postoji i radi specijalizovanja biblioteka za slepe dr. Milan Budimir. Bogatom ponudom knjiga (devedeset hiljada bibliotečkih jedinica) zastupljeni su svi dostupni formati za slepe i slabovide (Brajevo pismo, audio i elektronski format). Zbog svega navedenog ova biblioteka je kao takva najveća u regionu i zahteva kontinuiranu podršku koju savez obezbeđuje kroz saradnju sa nadležnim institucijama. U prilog tome Savez Slepih Srbije je inicirao donošenje zakona o Marakeškom sporazumu koji je Narodna skupština usvojila u januaru 2020. Ovaj zakon podrazumeva razmenu dostupne literature za slepe između zemalja, potpisnica ovog sporazuma – navodi Brkić.

Najbitnije raditi na edukaciji poslodavaca i zaposlenih

Kako kaže, prilikom traženja posla slepe i slabovide osobe se često suočavaju sa predrasudama kod poslodavaca koje su najčešće posledica nedovoljne informisanosti.

– Zahvaljujući asistivnim tehnologijama slepe i slabovide osobe su potpuno samostalne u radu na računaru i komunikaciji i osim toga nisu neophodna druga prilagođavanja radnog mesta. Kada je reč o samostalnom kretanju, vazno je obezbediti taktilnu stazu i oznake na Brajevom pismu unutar radnog prostora, ali od svega je najbitnije raditi na edukaciji poslodavaca i zaposlenih koji su u kolektivu gde slepa osoba radi – objašnjava Brkić.

Pošto je prošla mnogo toga u životu Branka je dokaz da nema nepremostivih prepreka.

– Tokom obrazovanja i zapošljavanja nailazila sam na različite izazove koje sam samostalno i uz podršku prevazilazila. Važno je profesionalno i posvećeno pristupiti poslu, stalno raditi na sebi. Dok bi, sa druge strane, poslodavci uz korišćenje raspoloživih mera za zapošljavanje, trebalo radije da se opredeljuju za angažovanje osoba sa invaliditetom, a ne za izdvajanje sredstava u okviru kaznene politike aktuelnog zakona – zaključuje Brkić.

Ministarstvo za rad podržalo Savez slepih sa više od 100 miliona dinara u prošlih pet godina

Dugogodišnju saradnju sa republičkim i pokrajinskim Savezom slepih i organizacijama u njihovom sastavu ima i resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja poručuju.

– I ubuduće, kako smo to činili i do sada, nastojaćemo da podržimo Savez slepih Srbije. Zahvaljujući podršci Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom, Savez slepih Srbije i lokalna udruženja u njegovom sastavu realizuju različite aktivnosti, među kojima su svakako i edukativni skupovi, savetovanja, seminari i drugo kojima se doprinosi jačanju kompetencija slepih i slabovidih lica u cilju lakšeg uključivanja na tržište rada – ističe pomoćnica ministra u Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom Biljana Barošević.

Kako kaže, Ministarstvo za rad je u periodu od 2017. do 2022. godine izdvojilo više od 100 miliona dinara za podršku ovom savezu.

Barošević apostrofira i da je ponosna na činjenicu da biblioteka „Dr Milan Budimir“ predstavlja najveću biblioteku ovakvog tipa na Balkanu.

– Zahvaljujući ličnom doprinosu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i podršci državnih institucija biblioteka je obnovljena i u potpunosti prilagođena svojoj nameni prema najsavremenijim standardima – naglasila je Barošević.

Naša sagovornica dodaje da saradnja Ministarstva za rad i Saveza slepih Srbije bila partnerska u proteklom periodu.

– Samo zajedničkim radom i međusobnom podrškom, možemo da pokažemo da ne postoje granice i da je svaki san ostvariv ukoliko predano radimo – zaključuje Barošević.