Održana tribina: Siniša Pavić – godine raspleta

Portal „Opseg“ organizovao je svoju prvu tribinu „Siniša Pavić – Godine raspleta“  u Kolarcu u Maloj sali, na kojoj su naši moderatori i gosti imali priliku da iz raznih aspekata uplivaju u sadržaj koji je proslavljeni scenarista stvorio i da ga potom analiziraju.

Na ovom događaju posvećenom kulturi, izvanredni gosti i predavači su tematizovali i problematizovali pre svega umetnički a posledično i uvek već prisutni, sociološki, politikološki i kulturološki domen Pavićevog opširnog i sveobuhvatnog stvaralaštva.

Pavićev televizijski rad ostavio je neizbrisiv trag za naše društvo, a ovo veče je bio svojevrsan kolektivni omaž i prilika da zajedno analiziramo njegov značaj i uticaj.

Naši gosti predavači koji su iz ugla njihove profesije ponudili neophodan ugao za posmatranje Pavićevog rada bili su: Predrag Pepi Smiljković, glumac, Milan Bukvić, diplomirani politikolog, filozof i tragač iz kviza „Potera“ i Nenad Stanković Đevđir, književnik. Moderatori tribine bili su naš urednik Vukašin Milijanović i Vukašin Nedeljković, novinar RTS-a.

Glumac, Predrag Pepi Smiljković je na početku istakao da je Siniša Pavić genije, intelektualna i ljudska gromada. Na njega su veliki uticaj izvršili ruski pisci, voleo je da ih čita.

– Rekao mi je jednom prilikom: „Kada pišeš, treba da pišeš kao da pričaš sa drugarom“. To se vidi kod Tolstoja. On kada kroji neki lik, kao da svetlo reflektora pada na glumca. Takav je i stil pisanja Siniše Pavića. U njegovim projektima postoje arhetipovi. Jedan je i Tika Špic. Zato je nama to blisko. Vruć vetar je ono što je u nama, dok je Južni vetar ono što je pored nas – rekao je Pepi.

Takođe je dodao da je imao sreću što je išao sa Pavićem do Palate pravde kada je išao u penziju, jer je on bio sudija.

– Tamo sam shvatio njegovu profesionalnu dimenziju. Svi su ga cenili i poštovali. Pitao sam ga tada odakle mu sva ta silna karikatulna i zanimljiva prezimena, kao što su Jataganac i Kurčubić. Rekao mi je da je sve to iz prakse – objasnio je Smiljković.

Filozof, politikolog i tragač u „Poteri“, Milan Bukvić, je na početku svog izlaganja istakao jasnu vezu između najvećih bardova srpske komediografije i satire, Nušića i Sterije Popovića, sa neprevaziđenim Sinišom Pavićem. A govoreći o koinidencijama, ističe to da su i Nušić i Sterija Popović Cincari, te da nam sam Pavić dolazi iz Sinja, prostora koji tradicionalno obiluje genijima komediografije i satire.

– U njihovom etničkom poreklu mora da postoji neka supstancijalna sličnost koja pravi vezu između njihovog porekla i njihove kulturne zaostavštine u našoj književnosti i samorazumevanju našeg mentaliteta. Kada se utopite iz naroda koji ima fluidan identitet u statičan identitet kao što je srpski kulturni prostor, istovremeno shvatate koliko je srpski, ili neki drugi identitet, kontigentan, uzgredan, slučajan. Čovek koji tu vrstu identiteta posisa sa majčini mlekom ne može da ima tu vrstu kritičke distance, već upravo tu etničku pripadnost i kulturni prostor doživljava kao datost, kao nužnost – kaže Bukvić.

Govoreći o Pavićevom prelasku iz jednog identiteta u drugi, Milan ističe njegove osobine koje ga doista čine nekim ko zaslužuje da se stavlja na pijedestal naše kinematografije.

– Tom vrstom prelaska, on istovremeno ima vrstu kritičke distance, jednom nogom, ali drugom nogom, taj narod koji kritikuje, kome se podsmeva, poznaje u prst. Tako da ta je vrsta dualizma nužna – objašnjava Milan Bukvić.

Bukvić dodaje da Pavić, bez obzira na političko opredeljenje, shvata da nacionani identitet nije datost, već puka slučajnost, što mu omogućava da se poigrava sa njim, da ga dira u živac, da se igra sa onim graničnim, kritičnim, spornim mestima njegovog identiteta. Upravo to čini Nušića, Steriju Popovića i Pavića ličnostima koji cinizam uspevaju da razgrađuju kroz prolaznost i kontigentnost ljudskog života i narodne kulture.

Književnik, Nenad Stanković, poznatiji kao Đevđir, govorio je o literarnim aspektima Pavićevog dela imajući u vidu uticaj ruske, ali i uopšte, svetske književnosti na njegovo stvaralaštvo, i istakao njegov odnos prema likovima.

– Blizak je sa Nušićem u tom odnosu prema svojim likovima. U Pavićevim komediografskim delima, kao da nema negativnih likova. On krene sa negativnim likovima, ali oni kasnije postanu simpatični. Kao Nušićeva „Gospođa Ministarka“ mi imamo simpatije za nju. Pavić je učinio da te likove shvatamo kao ljude, iako su oni neke barabe – kaže Đevđir.

Stanković ističe Pavićevo poznavanje realizma XIX veka kroz ruske klasike i biblijske motive.

– Uticaj XIX veka se vidi po jednoj široj slici koju on daje u svojim delima. Ono što je roman bio u XIX veku, gde možemo da vidimo lične sudbine ljudi, političku, društvenu i kulturnu situaciju, Pavić daje u svojim serijama prvi kod nas. Sa „Boljim životom“ daje zaokružen roman o tom društvu, gde postoji balans između lične priče Gige i Emilije, koja je primarna, i one sekundarne, koja se odnosi na to društvo.Tako on prikazuje celovitu sliku društva – objašnjava Nenad Stanković Đevđir.

Celu tribinu možete odgledati na sledećem linku: VIDEO

____________________________________________________________