Ćutanje (ni) je zlato

Svako ko je imao priliku da mu u ruke dospe neki od političkih programa, kojima srbistanske partije pokušavaju da animiraju glasače, uverio se kako isti kipe od viših i nižih nacionalnih interesa, socijalne pravde, ekonomskog prosperiteta, životnog standarda na nivou najrazvijenijih. Ali, kada je reč o devastiranim institucijama sve se, uglavnom, svodi na isprazne zaključke, opšta mesta i konstataciju postojećeg stanja. Ruku na srce, od političkih promena na ovamo, usvojeno je sijaset zakona usklađenih sa zakonodavstvom razvijenih zemalja, kojima bi Srbistanci da se priključe, s tim što nikome ni na kraj pameti ne pada da ih primenjuje, jer nas je još Broz poučio da se zakona ne treba držati kao pijan plota.

Sve to dovelo je do sveopšteg obesmišljavanja sistema i institucija, a što je vremenom preraslo u opšteprihvaćeni politički koncept, pa svaki segment društva, od crkve pa do prostitucije, godinama unazad, nesnosno zaudara po truleži. Uostalom, ima li bolje ilustracije od nesreće koja se nedavno desila prilikom, nelegalnog, pokušaja priključenja na elektro mrežu kafane Palma, tokom koga je teško nastradao jedan naš sugrađanin i gromoglasne institucionalne tišine koja je usledila posle ove tragedije?

Nije li simptomatično da se, posle uviđaja u Palmi, ne oglasi čačanska policija koja, po pravilu, slavodobitno udari na velika medijska zvona uvek kada nahvata pijanog ili drogiranog vozača, zapleni švercovani duvan, travu… A može biti i da je krivično delo krađe električne energije izbrisano iz Krivičnog zakonika ili da se primenjuje samo na gologuziju, a da nesretne Srbistance o tome niko nije obavestio? Nije li malo čudno da povodom svega ćute i u čačanskoj Elektrodistribuciji koja je, svojevremeno, zbog duga i isključila ovaj objekat sa mreže? Nije valjda da su u zemlji ekonomskog tigra ovakvi i slični “gubitci na mreži”, koji Srbistance koštaju na desetine miliona evra, postali minorni pa je nepristojno pominjati ih?

Taman koliko je nepristojno očekivati da povodom prijave Čačana reaguju ekološka, komunalna inspekcija i komunalna milicija, zbog buke koju su stvarale eminentne “umetnice”, koje su, u nekoliko navrata, arlaukale u restoranu Palma, remeteći noćni mir čak i sugrađanima koji žive u delovima naše, behatonirane, varoši poprilično udaljenim od Palme.

I šta onda nije jasno u tvrdnji da je bez sistemskih promena,  reanimacije institucija i apsolutne dekontaminacije, apsurdno očekivati da personalne promene Srbistan preobrate u Srbiju.