Ni dobro ne koristimo dobro

Ta voda koju su, još davne 1904 godine, analizirali dr Zege i dr. Nikolić je blago radioaktivna, i pored uobičajenih minerala: kalijuma (K), kalcijuma (Ca), natrijuma (Na), hlora (Cl), barijuma (Ba), gvožđa(Fe), srebra (Ag), mangana (Mn), aluminijuma (Al), olova (Pb), hroma (Cr), nikla(Ni), bakra (Cu), sumpora (S), sadrži i veoma retke, gotovo nepoznate elemente kao što su: cezijum, rubidijum, stroncijum, litijum, kobalt, vanadijum, titan, uran, radon i radijum. Zbog tih svojstava banja je odavno dobila ime „Atomska banja“ po kome je prepoznatljiva i van granica Srbije. Brojnim analizama i ispitivanjima vršenim u kontinuitetu decenijama, potvrđena su višestruko korisna svojstva vode iz „Atomske Banje“ u lečenju brojnih reumatskih bolesti, medicinskoj rehabilitaciji obolelih od neuroloških bolesti. Voda ove banje naročito se pokazala efikasnom kod usporavanja – zaustavljanja teških promena koje izaziva Sclerosis multiplex. Bolest najčešće počinje u periodu između 20 i 40. godine. Žene obolevaju od ove bolesti skoro dvostruko češće od muškaraca. MS zahvata centralni nervni sistem (mozak i kičmenu moždinu). Sam naziv bolesti ukazuje da se kod bolesnika koji od nje boluju stvaraju ožiljci (skleroza znači – „ožiljak“), koji u različitoj meri ometaju različite neurološke funkcije.

Oko 6.000 ljudi u Srbiji boluje od ove bolesti a u njihovom lečenju se, nažalost, malo toga menja. Iako se u Evropi pojavilo nekoliko novih lekova lekari u Srbiji i dalje mogu da propisuju samo četiri bazična preparata za modifikovanje prirodnog toka relapsne forme bolesti (tri interferona beta i glatiramer acetat), koji su na listi još od 2005. Pored nedostupnosti novih lekova oboleli od Sclerosis multiplex u Srbiji, za razliku od primera drugih zemalja u okruženju, ne mogu da računaju ni na podršku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kada je u pitanje njihovo banjsko lečenje u „Atomskoj banji“ Gornja Trepča i pored njenih, dokazanih, rezultata u usporavanju ove bolesti.

Od Bojana Babića direktora marketinga u „Atomskoj Banji“ saznajemo da su, trenutno, smeštajni kapaciteti (273 ležaja u objektima banje i oko 1300 u privatnim kućama) popunjeni , da je veliki broj gostiju iz inostranstva (Rusija, Nemačka, Engleska…), a i da su u banji brojni gosti iz Republike Srpske čiji je zdravstveni fond, za razliku od našeg, obezbedio obolelima od Sclerosis multiplex da mogu da se leče ovde leče. Svedoci smo da je nedavno sa najviših nivoa vlasti pokrenuta kampanja sa ciljem da se podrže domaći turistički potencijali i da se građani motivišu da više koriste njihove usluge. Reklo bi se, na prvi pogled, da se ovakvim aktivnostima, principijelno, nema šta zameriti. Ali ako takve aktivnosti posmatramo kroz prizmu realnosti i konkretnih primera poput ovoga onda mesta dilemama i pitanjima i te kako ima. Zar nije moglo, recimo, umesto besplatnih vaučera za sve građane ta planirana sredstva(ako ih u javnim prihodima ima) usmeriti preko Fonda za zdravstvenu zaštitu ka onim našim sugrađanima kojima su terapije u našim banjama neophodne? Ovako, na jednoj strani imamo građane sa realnim potrebama (u ovom slučaju obolele od sclerosiss multiplex) ustanove i objekte opremljene i osposobljene da im pruže traženu uslugu (poput Specijalne bolnice za rehabilitaciju u Gornjoj Trepči), a rezultat ostaje zagubljen negde u lavirintima nekoordiniranih državnih službi koje, valjda, postoje zbog građana i njihovih potreba. Posebno zbog potreba takozvanih socijalnih grupa sa posebnim potrebama kao što su oboleli od multipleks skleroze.

AUTOR: Z. NIKOLIĆ, Danas