Nastavnici poručili da škole nisu krive za nasilje (VIDEO)
Nakon početka nove školske godine uprava jedne škole u Srbiji saopštila je da ne želi da radi po smernicama Ministarstva prosvete. U pitanju je čačanska Gimnazija, jedna je od najstarijih u državi. Kako kažu, o moralnim vrednostima, o poštenju, razumevanju, o prevazilaženju svih diskriminacija, sa decom pričaju punih 186 godina. Zbog toga smtraju da je odgovornost za nasilje na državi i društvu, a ne na nastavnicima i roditeljima koje niko ništa nije pitao.
Odbijamo da učestvujemo u banalizaciji i prostačenju našeg poziva“, poručili su članovi Nastavničkog veća Gimnazije, koji su novu školsku godinu počeli na uobičajen način, ignorišući smernice Ministarstva prosvete. Ne zato što se ne slažu sa vrednostima koje je proklamovalo u dopisu školama, već, što tako rade od 1837.godine kada je školu osnovao Vuk Karadžić.
“Ovde se smernice odnose na to da smo mi ti koji treba nešto da ispravimo, da popravimo, van čitavog društvenog konteksta. Mi smatramo da se jedino u školama poštuju vrednosti koje oni zacrtavaju, da mi imamo nultnu toleranciju na nasilje, a oni od nas traže odgovornost, čak apsolutnu odgovornost od direktora, nastavnika, stručnih saradnika, roditelja. Ove smernice su uvredljive zbog prostog razloga što u svim predmetima, u svim ishodima, planovima, programima stoji sve ovo što su napisali. Kao da su pisali nekome ko nikada u životu nije ušao u školu i sad ovako treba da se ponašaš”, objašnjava Radmila Radmilac, profesorka filozofije u Gimnaziji.
Iako se druge škole nisu oglašavale nakon sapštenja Gimnazije, podrška njihovim stavovima stigla je od Unije sindikata prosvetnih radnika.
“Po ovom dokumentu sistem je odličan, samo nastavnici, direktori, stručni saradnici nisu dovoljno dobri. Mi smo ti koje niko nikada ništa nije pitao niti konsultovao. Ovakvim dokumentima Ministarstvo sa sebe skida svaku odgovornost predlažući neke mere, a metode treba da smisli škola. Ako traži učešće svih aktera u nekom postupku onda svi akteri treba da budu uključeni. Škola prvih mesec dana treba da se bave tematskom nastavom o nasilju, a to su teme koje je nemoguće dovesti u korelaciju sa mnogim nastavnim sadržajima kao što je fizika, hemija, matematika”, Vesna Jerotijević, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Posle dugo vremena čini se da su se javnost i nastavnici našli na istoj strani i da dobro znaju ko je najodgovorniji za stanje u društvu, što daje nadu prosvetnim radnicima da će moći da promene sistem što i predlažu godinama unazad.
“ Mi već godinama pokušavamo da nas neko čuje. Znamo šta nedostaje školi i to bi da promenimo, da se smanji broj učenika, da se smanji broj časova po nastavniku da bi stigao da porazgovara sa decom, da ih pogleda, da se rastereti školski program. Ovo je sad već priča koja ulazi u osnovnu školu gde deca od gomilu činjenica ne mogu da steknu znanje”, kaže profesorka Radmila Radmilac.
Ministarstvo prosvete još uvek nije reagovalo na stav Gimnazije o smernicama i tome da škole ne mogu biti odgovorne za nasilje koje se promoviše u društvu, pre svega u rijaliti programima preko nacionalnih frekvencija. Na državi je dakle da odluči ko je u ovom društvu elita. Ili je već odlučila.
„Mi smo na Nastavničkom veću razgovarali o smernicama i došli do zaključka da su pomalo uvredljive i bezobrazne. Naime, svaki nastavnik svojim radom, ponašanjem i izgledom deluje na učenike na određeni način, vaspitava ih, ukazuje na smernice o moralnosti o poštenom životu, o odrastanju u dobrog čoveka. Ako naša škola posle toliko godina postojanja nije izgradila identitet sigurno ga neće izgraditi u prve dve nedelje septembra ili u toku jedne školske godine. A gradili smo ga dugo“, kaže Dejan Krunić, profesor srpskog jezika u Gimnaziji Čačku. |