Čačak ostao bez 3 miliona evra, dobio bezvredne papire umesto vojne imovine

Po nedavno objavljenom istraživanju nedeljnika NIN, kompanija Sloboda jedna je od retkih vojnih fabrika koja je poslovala pozitivno poslednjih godina. Ipak na poslednjoj sednici Skupštine grada Čačka, a nakon preporuke Vlade Srbije, odbornici su doneli odluku da se dug kompanije prema gradu u iznosu od tri miliona evra konvertuje u akcije u tom preduzeću, čime je država nastavila da uzima novac Čačanima.

Kompanija Sloboda godinama nije uplaćivala doprinose i komunalne takse gradu Čačku pa se dug nagomilao na oko tri miliona evra. Iako su poslovali pozitivno, ostvarivši prihod u poslednje tri godine od 163 miliona evra, Vlada Srbije dala je predlog lokalnoj samoupravi da se dug konvertuje u akcije grada. Toj odluci jedino su se usprotivili predstavnici opozicije navodeći da se grad u kompaniji ništa neće pitati.

„Dug je nastao samo do 2017.godine, a nastao je na osnovu neplaćanja poreza i doprinosa od strane Kompanija Sloboda i mi sada opraštamo dug radi dobijanja fiktivnih papira. Isto smo uradili sa Zastava oružjem, njima smo takođe oprostili dug da bi dobili deonice i postali delom njihovi vlasnici, a sada smo to isto uradili sa kompanijom Sloboda. Naravno das u te deonice fiktivne. Postavljam kakvu mi kontrolu imamo nad Slobodom i kada ćemo postati vlasnici? Da li ćemo sada konačno dobiti odgovor kako je došlo do niza eksplozija u kompaniji, ko zagađuje Moravu, šta se dešava sa kompanijom i njenim proizvodnim programom. Sada moramo da dobijemo odgovore i tražićemo od gradskih čelnika da nam odgovore na ova pitanja”, rekao je Dragan Bisenić iz GG Čačak je naš.

Gradonačelnik Čačka potvrdjuje da se u Nadzornom odboru Slobode ništa nije promenilo i da u njemu i dalje nema predstavnika grada.

“Kompanija Sloboda je naš najveći potrošač Vodovoda. Građani Čačka će imati akcije u Slobodi i imaće udela u raspodeli dividende. Od sada će se i čuti naš glas u samoj upravi. To je kompanija u državnom vlasništvu, ima Nadzorni odbor i u ovom trenutku nemamo nijednog člana. Nadam se da će u nekom budućem period i to da se dogodi”, potvrdio je Milun Todorović.

Ekonomisti smatraju da je razumljiv interes države da sačuva vojne fabrike iz bezbednosnih i ekonomskih razloga jer zapošljavaju veliki broj radnika, ali ne i način kako se rešava problem dugova.

“ S obzirom da se radi o fabrikama strateške namene apsolutno je nerazumljivo da se bilo šta konvertuje u kapital jer opštine i gradovi neće imati uticaj na vođenje te fabrike niti će uticati na donošenje odluka unutar fabrike, što je i razumljivo. Mislim da bi bilo mnogo bolje da je država našla neke druge izvore i načine kako da prevaziđe ove problem u fabrikama”, kaže Aleksandar Tanasković.

Ovakvo rešenje ugrožava lokalne samouprave koje su već ostale bez značajnih prihoda poslednjih godina što se odrazilo na njihov razvoj.

“Grad Čačak je od tog prihoda novac trebalo da uloži u puteve, vodovodnu infrastrukturu, u širenje gradske zone, u mostove koji sun am neophodni, nove saobraćajnice kako bi se grad odgušio od ovog saobraćajnog kolapsa, pomoć poljoprivredi. Sve su to problemi grada koji su mogli da se delimično reše iz tih izvora”, navodi Tanasković.

Deo javnosti svojevremeno je tražio da država dug Slobode namiri vraćanjem gradu napuštenih kasarni koje je vojska dobila na poklon, ali taj predlog lokalna samouprava nije prihvatila. Podsetimo, država nije vratila ni dug od oko 400.000 evra koji je pretplaćen nekadašnji Dom vojske a koji je kupljen za potrebe Biblioteke.