Kako su čačanski klinci trenirali košarku sa srpskim herojem Mundobasketa (VIDEO)

Reprezentativac Srbije Aleksa Avramović, koji je na Mundobasketu postao jedan od miljenika nacije, neposredno pred turnir u rodnom Čačku trenirao je sa juniorima.

Grupa mladih košarkaša stoji zagrljena u Hali kraj Morave, jednim od najvećih simbola čačanskog sporta – početak je jula, u hali je oko 35 stepeni, ali se trenirati mora.

Avramović (četvrti zdesna), Kolarević (prvi zdesna) i Marinović (treći sleva) sa juniorima na treningu

Pogotovo kada sa tobom pred Mundobasket trenira reprezentativac Aleksa Avramović.

„Svi smo se iznenadili kad smo ga videli“, kaže 16-godišnji Jakov Tatić, junior KK Čačak 94.

„Dosta je bio naporan rad, iako je u hali bila velika vrućina. Nosili smo svi po dve-tri majice da bismo mogli da izdržimo“, dodaje.

Fotografija 28-godišnjeg Avramovića sa mladim košarkašima objavljena je na društvenim mrežama tokom Svetskog prvenstva u košarci, odigranom na Filipinima, u Indoneziji i Japanu, gde je plejmejker Partizana bio jedan od najboljih košarkaša Srbije i značajno je doprineo da „orlovi“ stignu do finala.

Neverovatnom energijom i odbranom često je nosio ekipu, redovno džepareći protivničke igrače, da bi u finalu protiv Nemačke bio među najefikasnijim „orlovima“.

„Ništa od toga što se u prethodne dve nedelje desilo u Manili nije slučajno“, kaže za BBC na srpskom Dejan Kolarević, trener juniora KK Čačak 94 i nekadašnji Avramovićev trener u mlađim kategorijama čačanske Mladosti.

Avramovića, inače Čačanina, grada poznatog po košarci, opisuje kao „momka izuzetnog karaktera“, koji je oduvek naporno radio i koji se „nikada u životu ne predaje“.

„Klinci na treningu su prvo bili u blagom šoku, a kada su videli koliko je on, pre svega, normalan momak, pričali su sa njim i upijali znanje.

„Veoma je bitno da momci u direktnom kontaktu postave pitanje košarkašu koji je napravio karijeru i vide kako je stigao tu gde je… Odgovori mogu da im trasiraju put ka napretku.“

Tatić dodaje da je tog dana od Avramovića mnogo naučio.

„Nadam se da će se i nama juniorima isplati naporan rad kao što se njemu isplatio.“

Na treningu sa reprezentativcem

Trening je tog dana bio zakazan od 15.30 do 17.30.

„Trener prvog tima Đorđe Mićić i ja radili smo sa juniorima i pojavili su se Aleksa i Marko Marinović i pitali da li mogu i oni da iskoriste taj termin“, navodi Kolarević.

„’Naravno’, rekli smo, ‘kako da ne'“, dodaje uz osmeh.

Marinović je jedan od pomoćnih trenera selektora Svetislava Pešića u reprezentaciji Srbije, a u poslednje vreme imao je ulogu i u KK Čačak 94.

„To je za decu bio veliki stimulans, da vide Avramovića, upoznaju ga, a onda i da treniraju sa njim – vrlo lepo iskustvo“, kaže 53-godišnji Kolarević.

„Zanimljivo je što su tada bili zaista pakleni uslovi… Početak jula, najžešći deo leta.“

Reprezentativac Srbije tog dana je trenirao sa juniorima rođenim 2005. i 2006. godine.

Na meniju su, objašnjava Kolarević, bili tehnički detalji – vežbe elementarne košarkaške tehnike, driblinga, šuta iz raznoraznih pozicija.

„Nekih sat, sat i po su radili zajedno, posle su Marko i Aleksa ostali na drugom košu.“

U međuvremenu je, naravno, bilo je i ispitivanja.

„Pitali su ga gde će da nastavi karijeru, neki mu predlagali da ode u Zvezdu, Real Madrid… Svako vuče na svoju stranu.“

Avramović je nešto kasnije produžio ugovor sa crno-belima, gde je prethodne sezone bio jedan od najzaslužnijih za titulu regionalne ABA lige.

„Izgledao je skroz normalno, kao i svaki drugi čovek“, navodi 16-godišnji Tatić, najbolji strelac kadetske lige Srbije u prethodnoj sezoni.

„Skroman je i pristupačan, moglo je da se priča sa njim… Više je on pričao sa nama nego mi sa njim.“

I šta je naučio tog dana?

„Pa, primetio sam koliko je on koncentrisan kad se trenira“, odgovara Tatić.

„Pre treninga može da se priča i sve, ali kada počne trening onda je 100 odsto u njemu. Trudim se da i to da primenjujem, jer samo tako kako on trenira može da se ostvari rezultat.“

Tremu od toga što trenira sa reprezentativcem Srbije i prvotimcem Partizana nije imao.

„Nije bilo razloga za tremu, bilo mi je lepo.

„Lepo je trenirati sa bilo kim ko igra za Crvenu zvezdu ili Partizan, to su dva naša najveća kluba.“

Aleksa Avramović i ‘slučaj pidžama’

Avramović je rođen 25. oktobra 1994. godine.

Mlađe kategorije proveo je u čačanskoj Mladosti, gde mu je tri godine trener bio Kolarević.

„Kao mladog igrača bih ga najjednostavnije opisao u tri reči, one će sve reći – talentovan, sitan i nemiran“, navodi on.

„Naglo je izrastao u drugoj-trećoj godini srednje škole, do tada je bio daleko najniži.“

Pioniri Mladosti bili su prvaci Srbije u godištu 1993/1994, dodaje, a Avramović je bio daleko najsitniji igrač od osam ekipa na završnom turniru.

„Posle, kada je došao u juniore kod mene, pokazao je taj karakter, on je bio najuočljiviji.“

Taj karakter opisuje pričom o pidžami:

U Vršcu smo 2011. godine učestvovali na turniru završnih osam ekipa juniorske lige.

Na tom turniru su učestvovali i (današnji privremeni i stalni reprezentativci Srbije) Nikola Milutinov, Nemanja Dangubić, Luka Mitrović, Vasilije Micić…

Možete da zamislite kakva je to konkurencija bila.

I u četvrtfinalu smo išli na ekipu Novog Sada, aktuelnog prvaka Srbije sa generacijom 1992.

Utakmica je bila u 12 ili 13 časova popodne, tako da smo dan ranije otišli tamo, da momci malo odmore i da ne moramo da u šest ujutru krećemo iz Čačka direktno na utakmicu.

Krećemo mi ujutru iz hotela na utakmicu i pakujemo sve stvari – ne znamo šta će biti tamo, verujemo da možemo da pobedimo, ali ipak smo autsajderi.

Poražena ekipa putuje kući.

Posle nekih četiri, pet kilometara ja ustajem u autobusu i kažem: „Momci, da slučajno neko nije zaboravio nešto u hotelu, nemojte da moramo da se vraćamo“.

Aleksa, koji je bio jedan od najmlađih u toj ekipi, ustaje i kaže: „Ja sam ostavio pidžamu ispod jastuka, vratićemo se večeras u hotel“.

Normalno, tako i bilo – dobili smo Novi Sad, posle izgubili od Hemofarma u polufinalu, pa dobili Megu za treće mesto.

Eto, ta priča njega ocrtava od glave do pete.

Posle Mladosti, Avramović je igrao za Borac iz Čačka, odakle prelazi u OKK Beograd, pa u italijanski Vareze, a onda u Španiju – Unikahu i Vareze.

U julu 2021. stiže u Partizan, gde je danas jedan od najvažnijih igrača.

Navijači crno-belih posebno pamte tajm-aut Željka Obradovića, trenera Partizana, kada je vikao na Avramovića.

„Aleksaaaa“, vikao je Obradović, inače takođe Čačanin.

Taj povik najpre je postao omiljen među navijačima Partizana, a sjajne igre beka crno-belih na Mundobasketu doprinele su da to postane internacionalni mim na društvenim mrežama.

Na Mundobasketu posebno je privukao pažnju igrom u odbranu i krađom lopti igračima koji važe za neke od najboljih na svetu.