Kako se zabranjeni pesticid našao u našem voću? (VIDEO)

Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) u avgustu je tri puta ukazao da roba iz Srbije ne može da uđe na teritoriju Evropske unije, odnosno vraćena je sa granica Hrvatske, a najnoviji primer je bila pošiljka šljiva od 31. avgusta.

U podacima RASFF se navodi da je poslednjeg dana avgusta sa hrvatske granice vraćena pošiljka šljiva iz Srbije, u 14:32, zbog prisustva hlorpirifosa i „potencijalnog rizika“.

Pre toga je na granici Hrvatske 16. avgusta vraćena pošiljka papirnih slamčica zbog visokog nivoa izotizolina, odnosno 11. avgusta tovar bresaka zbog hlorpirifosa.

Ministarstvo poljoprivrede reagovalo je 18. avgusta potvrdom da su fitosanitarne inspekcije Uprave za zaštitu bilja utvrdile prisustvo hlorpirifosa u breskvama koje su krenule ka izvozu u Hrvatsku, a koje su vraćene sa granice i najavile da će izvoznik odgovarati u skladu sa zakonom, pokretanjem privrednog prestupa kod nadležnog suda.

Evropska agencija za sigurnost hrane je još u avgustu 2019. godine izrazila je zabrinutost zbog „mogućih genotoksičnih uticaja hlorpirifosa”, kao i „potencijalnih neuroloških uticaja tokom razvoja”.

Kako je moguće da se zabranjeni pesticid našao u voću i kako on utiče na zdravlje?

– To je pesticid, odnosno insekticid, koji se dugo već koristi, ne samo kod nas nego i u čitavom svetu. Iako je njegova upotreba zabranjena još 2020.godine na niovu Evropske unije, pojedine zemlje se ne odriču proizvodnje tog insekticida koji je prilično delotvoran i na njemu ostvaruju veoma velike zarade. Plasiraju ga u zemlje trećeg sveta, nažalost i mi spadamo u tu zemlju i bez većih problema se mogao pronaći kod različitih proizvođača i na rafovima naših poljoprivrednih apoteka.  Međutim, brojne studije su pokazale na brojne probleme nakon njegovog korišćenja, pogotovo na najmlađu populaciju. Kod nas je zabranjen već dve godine, osim u šumarstvu i u određenom slučaju kod šećerne repe. Na svim ostalim vrstama, kao i na voću, njegova upotreba je zabranjena –  kaže dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćasrtvo.

Po njegovim rečima, problem sa ovim pesticidom bio je izraženiji prošle godine jer je njegovo prisustvo okriveno u 11 pošiljki voća iz Srbije.

– Postoje i drugi pesticidi koji se ne smeju naći u voću i možemo reći da u najvećem broju proizvođači poštuju savete stručnjaka kako i šta primenjivati, ali postoje i neodgovorni koji zbog nekog razloga primenjuju zabranjene pesticide. U ovom slučaju verujem da je to cena.  Hlorpirifos ima dugu karencu i sigurno je da se u voću kao što je breskva, malina, jagoda nikako ne bi smeo naći. Mi smo kod određenih voćnih vrsta postigli visoke standarde, pre svega mislim na malinu i na kupinu, gde proizvođači prate instrukcije svojih otkupljivača. Tu postoji najmanja moguća verovatnoća pojave nepravilnosti. Postoje voćne vrste koje spadaju u tu vrstu „prljavog voća“, tu je pre svega jagoda, jabuka i breskva, i treba pooštriti kontole. Prema poslednjim informacijama, zbog mogućnosti da se taj insekticid lako nabavlja u našim apotekama, imam informaciju da su svi dobili nalog da se oni vrate i da se više ne mogu naći u slobodnoj prodaji. Potrebna je stroža kontrola – kaže dr Leposavić i podseća da pranje i ljuštenje voća ne pomaže mnogo u zaštiti od pesticida, kao ni potapanje u sodu, jer je pesticid duboko u plodu.