Prethodni članak
Monumentalna skulptura Olge Jevrić u javnom prostoru u Čačku
Objavljeno 16/09/2023
Čačak je dobio prvu monumentalnu skulpturu Olge Jevrić u javnom prostoru – gotovo 15 godina nakon nastanka te ideje koja je realizovana konačno u okviru programa “Nacionalna prestonica kulture 2023”.
Svečano otkrivanje monumentalne skulpture Olge Jevrić “Raspon u tenziji” najavljeno je za 18. septembar u 13 sati na Gradskom bedemu – platou kod pešačkog mosta, uz učešće prof. dr Jerka Denegrija.
Skulptura “Raspon u tenziji” dimenzija 320 x 450 x 300 cm izrađena je od cementa, ferioksida i gvožđa u Radionici skulptura “Kuzman” prema istoimenoj skulpturi malog formata iz 1996. godine (22 x 37 x 20 cm) koja je deo Legata Olge Jevrić u Umetničkoj zbirci SANU.
Punih šest i po decenija proteklo je od kada je svet upoznao jedinstven i snažan umetnički dar Olge Jevrić, da bi tek danas na javnom prostoru u Srbiji, dočekali otkrivanje njene monumentalne skulpture, jedne u brojnom nizu, koje je namenila javnom prostoru. Nažalost, nije dočekala taj čin, ali je verovala da će se ipak dogoditi, naveo je autor projekta postavljanja skulpture Ljubiša Simović u tekstu u pratećem katalogu.
Projekat postavljanja monumentalne skulpture Olge Jevrić u javnom prostoru grada osmišljen je 2009. godine uz njenu iskrenu radost i odobrenje. Konkretni organizacioni poslovi započeti su 2010. godine u okviru 25. Memorijala Nadežde Petrović, u dogovoru sa umetničkim direktorom i umetnikom Miodragom Krkobabićem. Prethodno su, u ateljeu Olge Jevrić na Starom sajmištu, istoričari umetnosti Ljubiša Simović i Milica Petronijević, tadašnja direktorka UG “Nadežda Petrović”, odabrali zajedno sa Olgom Jevrić skulpturu “Raspon u tenziji” kojoj je tada u nazivu dodata neformalna odrednica – Čačak.
Prema izričitoj želji Olge Jevrić, posao izrade skulpture poveren je akademskom vajaru Zoranu Kuzmanoviću, uz umetnički i stručni nadzor vajara Koste Bogdanovića i Ljubiše Simovića. Urbanistički i arhitektonski poslovi su povereni arhitekti prof. dr Miloradu Mladenoviću. Međutim, i pored vrlo ozbiljnih priprema i urađenih poslova, projekat tada nije dovršen.
Nepunu deceniju kasnije i u izmenjenim okolnostima, kada ni Jevrićeva ni Bogdanović nisu više bili među živima, nastavljena je realizacija projekta postavljanja njene monumentalne skulpture.
U godini kada je Čačak nosilac projekta „Prestonica kulture Srbije“ i kada se obeležava 150 godina od rođenja Nadežde Petrović, postavljanje monumentalne skulpture Olge Jevrić u javnom prostoru grada, prilika je za odavanje duga toj velikoj umetnici i akademiku, naveli su organizatori tog projekta.
Skulptorski opus Olge Jevrić (1922-2014) spada u vrhunske domete srpske i evropske moderne umetnosti druge polovine 20. veka. Njene vizionarske skulpture su novim materijalima, apstraktnom formom i specifičnim likovnim jezikom trasirale novo poglavlje jugoslovenske skulpture, istovremeno ostajući jedinstvena pojava na ovom podneblju, zbog čega je stekla vrlo ugledni status u sopstvenoj kulturnoj sredini. O tome svedoče i dve kolekcije – legati koji se sa pažnjom i poštovanjem čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i Kući legata u Beogradu.
Takođe, dela Olge Jevrić se nalaze u zbirkama Muzeja savremene umetnosti Beograd, Narodnog muzeja Srbije, Muzeja Cepter, Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu, Savremene galerije Zrenjanin, Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici, Galerije RTS u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Muzeja Tera u Kikindi i u mnogim drugim javnim i privatnim kolekcijama, dok brojna inostrana izlaganja i zastupljenost njenih skulptura u značajne svetske umetničke preglede i kolekcije, poput kolekcije u Muzeju savremene umetnosti Zagreb, Muzeju moderne i savremene umetnosti u Rijeci, Galeriji Murska Sobota, Umetničkoj galeriji Skoplje, Muzeju Izraela u Jerusalimu, Nacionalnoj galeriji u Berlinu i Tejt Modern u Londonu, potvrđuju da delo Olge Jevrić prevazilazi nacionalne okvire.
Organizator projekta postavljanja skulpture Očlge Jevrić je Umetnička galerija “Nadežda Petrović”, u okviru programa “Prestonica kulture Srbije – Čačak 2023”.
Kustos je Julka Marinković, a stručnu podršku pružili su viši kustosi legata Olge Jevrić u SANU Žaklina Marković i Kući legata Dejan Vučetić, koji su i autori izložbe te umetnice „Kompozicija i struktura“, održane proteklog juna u UG „Nadežda Petrović“, a prethodno u Galeriji SANU.
Tehničku podršku u relizaciji projekta pružili su: JP Gradac, Vibbet Čačak i Gradsko zelenilo Čačak, a generalni pokrovitelji su Ministarstvo kulture Srbije i Grad Čačak.
(SEEcult.org)
Lepo izgleda, treba prostor gde god može oplemeniti sa skulpturama, muralima, cvećem, zelenilom, ukrasnim žardinjerama, dekorativnim osvetljenjem. Zašto se ne upali dekorativno osvetljenje na gimnaziji , ekonomskoj školi i skupštini grada, to su najlepše zgrade u gradu. Vi kao nešto štedite struju a u Beogradu sija kao u Las Vegasu.Šta je bilo sa spomenikom župana Stracimira koji je trebao da se postavi na gradskom trgu. Prave ga već 6 godina, Ajfelov toranj su napravili za 3 god.
Divno. Hvala Olgi i svima koji su svojim trudom doprineli da Čačak dobije monumentalnu skulpturu velike umetnice. Konačno, evo nečega što će imati trajnu vrednost, za razliku od svih ostalih programa u okviru „Čačak – nacionalna prestonica kulture 2023”, gde su se nafatirali razni lokalni tipovi i beogradski trzgaroši.
„Monumentalna sulptura“ ni našta ne liči. Ovakvih skulptura imate uvek tamo gde se desi zemljotres. Sa tim materijalom mogli ste da popravite trotoar u bilo kojoj ulici.Ruglo i plašilo.
Taman smo pomislili da tesko sta pesimisticnije od onih zardjalih cekica moze da zagadi javni prostor grada,kad ono-iskoci ova nakaznost!
(srecom pa su one wc solje „a la Balkan Dison“ sklonili iz centra grada)
Kakve veze ima ova „umetnost“ sa delom grada namenjenim za sport,rekreaciju i uzivanje?
Ko dodeljuje „vrednost“ ovim „delima“? Zasto se promovisu apstrakcija,dekadencija,subkultura i crna psihologija?
Zasto se nikada ne zapitaju gadjani sta oni zele da im krasi grad?
Koji su ovo „strucnjaci“ i koje komisije koje nam ruze grad i za ciji interes?
Lepse,kulturnije i smislenije bi izgledala i piramida od behaton kocki ofarbana u zlatno od ove „tenzije“…
Bas me zanima ko bi zeleo da se slika kraj ove umetnosti?
To što se nama,odraslima,ne dopada,možda nismo dovoljno obrazovani u umetničkom smislu…Ali deca su nepogrešiva-plaše se,ubrzaju korak kada prolaze pored,skreću pogled..Možda i treba da izazove nelagodnost?
Muzika sfera
Umetnost ne mora da bude lepa, ali treba da bude istinita, da na jedinstven i iskren način izražava stav i ideju tvorca o svetu koji ga okružuje i o vremenu u kom stvara. Izražajna sredstva koja umetnik koristi mogu biti tradicionalne, ali mogu biti i savremena i ispred svog vremena. Apstraktan način izražavanja koji je koristila Olga Jevrić u svom umetničkom radu, počev od pedesetih godina prošlog veka, bio je i reakcija na tada važeći socrealizam, ali i internacionalno prihvaćen model umetničkog stvaranja nakon rata, kao reakcija na jedan srušeni poraženi svet žrtve, ane pobednika i stvaranje nečeg novog. Ako se bolje zagledate u skulpturu na bedemu, obiđite je sa svih strana čućete i „muziku sfera“ istančani ukus za formu i dinamiku suprostavljenih elemenata, koji su i pored svoje različitosti povezani u jednu kompoziciju.
Jel’ ono čudo poplava izbacila?
Muzika necijih sfera je psihodelicni sum.
Odlika najvisih sfera je harmonija,a ne haos.
O sakralnom bi trebalo da polemisu upuceni,a ne profani,kojima je interes male grupe bitniji od opsteg dobra.
Svako bi trebalo s vremena na vreme da proveri i sluh i vid i moral,a ne da nam prodaje obicnu maglu kao isceliteljske andjeoske aure za masnu lovu…
Ми из СЗР смо решили да се бавимо уметношћу, гледајући ово „ремек дело“.