Marinović: Deca na terenima bitnija od medalje
Mladi stručnjak je pričajući đacima uspomene iz Manile naglasio važnost zajedništva i rekao da je dr Dragan Radovanović istinski heroj.
Marko Marinović, nekadašnji reprezentativac, sada pomoćni trener Svetislava Pešića družio se sa decom iz OŠ Momčilo Nastasijević u Gornjem Milanovcu u akciji Fondacije Ana i Vlade Divac kojom se obeležava sto godina košarke u Srbiji.
Zanimljivo je da je Marinović „u komšiluk” stigao takođe sa druženja sa osnovcima u Čačku.
– Aleksa Avramović i ja smo učili u istoj školi, u OŠ „Milica Pavlović” i sad smo bili tamo. Rekao bih da je čak bitnije od naše medalje to da su se deca vratila košarci i da će ih biti sve više pod obručima. Kao što sam ja nekada gledao Vladu kad je igrao za Lejkerse i reprezentaciju i počeo da treniram, tako vi sada gledate Aleksu, Bogdana, Milutinova i ostale. Tako se stvara kult reprezentacije koji je veoma bitan – istakao je Marinović.
Doskorašnji trener čačanskog Borca podsetio je da je put do srebra bio izuzetno težak.
– U jednom trenutku smo bili dalje od Svetskog prvenstva, nego što smo mu bili blizu. Ali bili smo uporni, a znamo da je u tome prednjačio selektor Pešić, nismo odustajali i ostvarili najvažniji cilj plasman na Olimpijske igre. Na kraju smo bili sasvim blizu zlatne medalje. Ne treba da žalimo, srebro je vredno kao zlato. Momci su pokazali kako se bori od prvog dana turnira do poslednje utakmice i da smo imali malo više sreće sa povredama uveren sam da bismo osvojili i najvrednije odličje.
______________________________________________________
Direktori škola bi trebalo da organizuju druženje sa sportistima našeg grada da deca imaju sveta primer. Hvala Bogu naš grad ima mnogo sadašnjih i bivših reprezentativaca u raznim sportovima.
Ne samo sa sportistima već i sa drugim uspešnim ljudima
Zna se da su,najbolji ljudi
Dragacevci,Malina ,Željko Obradović,
sadašnji direktor Borca,Marko.
Protka Cacak
Jesu bitnija, pogotovo ako je na terenima ogromna reklama kladionice. Da se deca pravilno (pre)usmere. Jer gde će da nauče šta valja, ako ne u školi.