Prethodni članak
Petnaest godina bez Sonje Savić
Pre 15 godina umrla je Sonja Savić. Javnost je tek tada spoznala koga je izgubila. Kao da joj do tada nije pasovalo da nekom čije ponašanje nije po ukusu, ko se ne uklapa, prizna da je poseban i jedinstven.
Sonja u filmu „Jug-jugositok“ Milutina Petrovića
Razgovarale smo dve godine pre nego što je nađena nepokretna u svom stanu, lepim povodom: završila je eksperimentalni film „Čekajući God(A)“ čiji je bila reditelj, koreograf, u kome je glumila jedan lik, a ostalima pozajmila glas. Razgovarale smo uz tursku kafu, u restoranu „Trandafilović“ koga odavno nema.
Pristala je na razgovor zato što smo imenjakinje, rekla je, a i zato što joj se priča o Beketu. Rekla je da će ona da priča „onako kako misli i kako jeste“, a na meni je šta ću posle s tim.
„Zašto loše prolazim u gradu u kom živim, u zemlji iz koje potičem – pojma nemam“, govorila je glumica koja je na jednom Pulskom festivalu dobila „Zlatnu arenu“ za tri filma, mada su neki članovi žirija tvrdili da u njima ne igra ista glumica.
U to vreme Sonja je već odavno bila odbačena. Svako ko je prošao pored našeg stola ju je prepoznao, i brže-bolje potražio neki sto što udaljeniji od našeg. Oko našeg stola napravio se krug praznih stolova. U jednom trenutku, usred pričanja, pitala me je da li mi to smeta i rekla „ne brinite, to je zbog mene“.
Da li zbog tih stolova ili zato što je iscrpela priču o Beketu, tek, počela je da priča o sebi.
– Zašto loše prolazim u gradu u kom živim, u zemlji iz koje potičem – pojma nemam.
Ogorčenost ili makar ljutnja na takvu sredinu nije se osećala. Razočaranost – jeste.
Pročitajte još Intervju – Sonja Savić: Čuvar pogona
– Da nije bilo Slovenije, ne bih preživela devedesete, a moguće da isto važi i za poslednje godine. Jan Cvitan me je zvao za Hleb i mleko, dobio je Zlatnog lava za taj film kao debitant u Veneciji, a zatim sam igrala i u njegovom sledećem filmu, Od groba do groba, zbog koga je u San Sebastijanu proglašen najperspektivnijim mladim rediteljem. Prošle godine zbog tog filma proglašena sam glumicom godine u Sloveniji. Preko Ministarstva spoljnih poslova stigla mi je nagrada: neki kristal i tri diplome. Diplome sam uzela, a kristal sam ostavila Ministarstvu ne bi li uvidelo da se još nekom odavde dešava da izvan Srbije dobije nagradu osim ona tri-četiri člana (SPS-a) koji su, navodno, svetski ljudi.
Lepo se događalo negde drugde
Lepo i dobro joj se događalo tamo negde, a ovde nije postojala.
– Iznenadila sam se kad su me se 1996. setili u Sarajevu. Tada sam tamo zahvaljujući Senadu Pećininu, uredniku Dana, imala premijeru svog prvog videa. Eto, neki kružok intelektualaca koji je radio za vreme rata hteo je da vidi šta to radi Sonja Savić. Iznenadila sam se i kad su me u Hrvatskoj stavili na neke liste, među deset stranih filmova bila je i Una. Govorili su mi naša lijepa, lijepa, lijepa Sonja Savić. A ovde?
– Ovde sam sve vreme pokušavala da održim urbanu kulturu, ali to niko ne primećuje. Znam i da se reforma kostima, šminke i mizanscena na filmu osamdesetih može pripisati Sonji Savić, pa opet nikom ništa. Suknja od skaja i sako na golo telo pre mene se nisu nosili, bojila sam tušem nokte u crno zato što takvog laka nije bilo. Zaslužna sam i za nov mizanscen, postavka tela mora da bude precizna, tačno da se zna dokle će rame da ti ide nazad, šta radiš s bokovima dok sediš, kako će bluza da ti padne s ramena. Ali, niko to ne primećuje.
Uvek nekako čudna
U stvari, primećivali su je od kako se pojavila i od početka im je bila nekako čudna. Ali je isto toliko bila i odlična pa su ćutali. Sve do prve prilike koju im je pružila kao opravdanje da je se reše, nje tako drugačije i neprilagodljive. Da prestane da se izdvaja i bode oči.
Debitovala je krajem sedamdesetih, kao tinejdžerka u filmu Leptirov oblak, da bi osamdesetih, filmovima Živeti kao sav normalni svet, Una, Šećerna vodica, Davitelj protiv davitelja, Balkanski špijun, Čavka, postala velika glumica. Na jednom Pulskom festivalu dobila je „Zlatnu arenu“ za tri filma, mada su neki članovi žirija tvrdili da u njima ne igra ista glumica. Za ulogu u filmu Život je lep nagrađena je na festivalu u Veneciji.
Devedesetih godina ređe snima (Mi nismo anđeli, Uvod u drugi život, Ni na nebu ni na zemlji, Urnebesna tragedija), počinje da se bavi režijom (Prvi srpski tehno vodvilj, Supernaut Beograd andergraund, Plej), i osniva alternativnu scenu „Pogon“ u Domu omladine Beograda. U ovom veku snimila je dva filma u Sloveniji – Hleb i mleko i Od groba do groba, i tri u Srbiji – Jug–jugoistok i Žurka. Film Zabranjena ljubav je prikazan nepunu godinu posle njene smrti, a glumila je i u sedam epizoda TV serije Vratiće se rode.
Mnogo više od jedne ulice
Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ u Čačku od 2011. godine svakog septembra organizuju manifestaciju „Sonjin septembar“. Voljom Sonjine majke Mikaine Savić poverena im je glumičina umetnička zaostavština, kao i porodična kuća i imanje u Donjoj Gorevnici kod Čačka.
Deo rodbine je osporio testament, ali su iz Galerije nedavno javili da očekuju da će uskoro kuća i dvorište i zakonski biti upisani Gradu Čačku kao vlasniku, kako je Sonjina majka i testamentom odredila još 2011. godine.
Sonja Savić je rođena 1961. godine u Čačku. Preminula je 23. septembra 2008. godine u Beogradu. Sahranjena je u Donjoj Gorevnici kraj Čačka.
Početkom 2020. godine odbornica u Skupštini opštine Čačak Violeta Marković usprotivila se predlogu da jedna ulica u tom gradu dobije ime po Sonji Savić. Objasnila je da to „ne bi bila dobra poruka mladima zbog načina života koji je vodila„.
Jedan od komentara na Tviteru tim povodom je glasio: „Sonja Savić je mnogo više od bilo koje ulice„.
Izvor: Vreme Autorka: Sonja Ćirić
_______________________________________________________
Врхунска глума, харизма, предивна Соњa Савић.
Gledao sam premijeru filma „Una“ u prepunom bioskopu „Jadran“ u Beogradu. I posle toga je bilo ko zna koliko projekcija. Definitivno, za tadašnju veliku državu bila je zvezda, viđao sam je uživo, imala je lepotu holivudskih zvezda, harizmu, jednom rečju, glumica.
Sonja je jednostavno,bila stanovnik planete,ništa manje Srpkinja.
Kada ste u prvom susretu sa njom,malo vas obuzme panika,kako da se ponašate,ali nevidljiva sila,kao neka pojava,vetar,ne znam kako da objasnim,SAMARCINA,hej ponašaju se
to sto jesi,ti i ja smo jednaki,nista se ja ne razlikujem,od tebe, niti sam ja nesto bolja od tebe.
Leto je bilo kada smo se družili,njen brat i još nekoliko,samo je spontano u jednom momentu me je nešto upitala,
Zašto ti …….,na moje iznenađenje,kao da je ceo život živela sa mnom. Niko nikada, ni najrodjeniji mi nikad ni slično nije postavio pitanje.
Kao što neko reče,Neverovatna licnost,nezavisno što je bila vrhunska glumica.
Razmišljajući o njenoj sudbini,nažalost njena duša,sazdana samo od umetnosti,nije izdržala,zabrinuto u vremenu u kojem živimo i koje će doći,ona je
za razliku većine sve to videla.
Ovaj tekst koji ste vi Ozon press
o njoj objavili, me je podsetio,koliko je volela Srpsko selo,volela je ona i Čačak,ali najviše selo,kada smo kao društvo
„blejali“ po Prijevoru.
Samo se u momentu zagleda u svaki kamen,žbun.Menije tada bilo čudno,devojka iz Beograda,toliko voli prirodu svojih rođaka.
Čačak je po puno čemu bio ispred,
„Razvijenih“gradova Jugoslavije.
Imao je najveći broj automobila,
O košarci i fudbalu da ne pricam,Narodnu miziku i rok grupe,kompozitore,firme svetskog glasa,ali zato je imao,najmanji broj penzionera sa pravom da se leče po banjama!da,da,svi gradovi i varoši su sa lakoćom dobijali od socijalnog da se banjaju po banjama.A koja opština je tako po površini mala,bila i idustriski razvijena,ni jedna,ako grešim neka me neko ispravi.
Nisu cacani bili dobrodošli na šalter socijalnog,ali su zato imali
Najveće po broju mesta pozorište,osim Beograda. Da li je to bila sreća,što je arhitekta bio Hrvat,a tada nije bilo građevinske mafije,ili bolje rečeno korupcije,ili da budem prost u mom
fazonu,kada na vlast djodje gologuzija,bez gaca,diplome,o parama da ne govorim,sa vlasti odu sa foirmiranim gaćama,“diplomama“i čak nadju „malu“ i o trošku fotelje se oženi.
Nedaj boze da se slučajno neko na vlasti doseti,to njima ne bi bio nikakvi problem,da isparcelisu dvoranu danasnjeg kulturnog centra.
Kad bi to uradili zakopali bi za sva vremena „kralja ibija“,“gospodju ministarku“…
Zašto ovo pišem da mladi znaju da
ATELJE212 posle premijere u Beogradu,sa radošću trči u Čačak,jer kako oni kažu,grandiozno
Pozorište u provinciji sa 700 mesta.Moram da navedem jedno negativno iskustvo koje sam doživeo u Uzicu,kad je dzabe sendvič i autobuska karta,hajde da vidim pozorište u Uzicu.
Ljudi verujte mi,svi znate da nisam,debitant na političkim promocijama,kad god imam vremena,ako mi se ukaže prilika,ja se prisljamcim,samo da vidim ono što do sad nisam video.U Srbiji je toliko betona i gvožđa skrhano,da su to slepcu dali da projektuje, bolje bi bilo.
To nije pozorišna dvorana,to nije ni zatvorski prostor,to nije ni pećina,to je neko čudo,da se odmah prehladis od straha,još kad priguse svetlo,neki betonski klipovi iz zida pravo su nagnuti na mene,pomislih u sebi,jebote sendvič,jebote džaba put i zajebancija u autobusu, kad sam se vratio kući,nedeljama nisam mogao
kad se setim Užičkog pozorišta, da se smirim, sve tesno,nigde onog pozorišnog prostranog neba iznad gledaoca,strava,strava.Vise ne slušam one političke pamflete,već mi samo nailaze misli,kako su tu pre decenija i decenija,sedeli nasmejani politički komesari srećni što im dupe sedi na tim foteljama.
Samo da podsetim da je Užice,kao i Kraljevo i Kragujevac bili politički centri,za razliku od Cacka.Nisu Cacani svesni,koliko je bogastvo Cacanski kulturni centar.
DA SU SVESNI MORALI BI,VISE DA ODVAJAJU SREDSTVA ZA POZORISNE PROGRAME,SAMO NAJ,NAJ BOLJE PRETSTAVE,I TO NAJMANJE DVE U MESECU.
Ne želim nikoga da ponizim ni da provociram,bio je jedan direktor,sam je sebe predstavio,kada je rekao da mu je bilo potrebno vreme da shvati da tada Cacani nisu hteli da idu u pozorište sve dok nisu obezbeđivanje najbolje predstave,a ne one koje su bile jeftine.
Nije ni čudo,čovek je bio postavljen politički,poreklom i odrastao van Cacanske kaldrme.
Ko god dobro poznaje Sonju,on zna da je Sonja bila iz porodice dobro stojece,nije bila samo talenat,veliki radnik,već ekonomski iznad socijalnih standarda.
Ali njena strast za umetnošću,i nesebično prema sredini u kojoj je živela,a duh obogaćen filozofijom,
licnost koja ni jednog momenta,se ne bi dvoumila da nazuje opanke da sa ponosom prošeta Knez Mihajlovom,to je krho telo Sonjino,
Koje nije izdrzalo.
Sve pada u vodu ako je neko narkoman.Imala je sjajnu karijeru,veoma dobru transformaciju od dame do seljanke,ali…droga je čudo i to ne može da bude uzor mladima.
Onda da izbacimo preko 90% umetnika u proteklih 500 godina posto su se skoro svi drogirali, pili i oboje u isto vreme. O promiskuitetu da ne govorimo. Takodje da vise ne verujemo u Boga posto su nam svestena lica uglavnom bezboznici i cisti materijalisti?
Sonja ne bi zelela ulicu.
Jel ima nekog iz ocijalne sluzbe da stavi ovog Protku pod strazu… Kako pise, covek je opasan za sebe i okolinu. Treba ga dodeliti nekom domu za zbrinjavanje…
Za tebe muko niko ne zna osim što si pod nekim lažnim imenom a Bata Protku uglednog čačanskog lika doduše poreklom iz Dragačeva svi znaju.Ne diraj njega dohvati se ovih o kome Protka piše.Toliko.
Jedino tebi treba pomoć draga Marija ali ti to nikada nećeš uvideti i nikada je nećeš potražiti. Bićeš sve nesrećnija kako godine budu prolazile. Bljuvaćeš vatru na nevine a oni ti neće odgovarati. Pobedi svoje zlo, pokušaj.
Ne postoji čovek na svetu,koga svi vole,niti svi mrze.Nije normalno
kada bi ga svi voleli,tako kažu
poslovice svih civilizacije.
JA NE PRIHVATAM KRIVICU,STO SAM
JA I MOJA GENERACIJA IMALI USLOVE,DA ZIVIMO NA „BRODVEJU“,
TO JE BILO VREME,KADA SIDIKAT,
NIJE SNABDEVAO RADNIKE SAMO MESOM I ZIMNICOM,VEC I KARTAMA ZA POZORISTE.
SAMO DA POTSETIM,MLADE I OVE OD SKORA,DA JE CACAK,PO SVEMU BIO IZNAD VECIH GRADOVA,NEKADA.
HSJDE DA MI NEKO KAZE,DALI ZNA
DALI IMA VISE CIGANA-ROMA,KOJI SU BILI ZAPOSLENI U JAVNIM PREDUZECIMA,NEMISLIM NA KOMUNALAC,DA SU ZARADILI STANOVE,A AKO NE STANOVE PENZIJE.DA SAD BE NAVODIM PORODICE.A DOKAZ DA SU POJEDINI IMALI STANDARD,TO SE VIDI I PO GROBNIM MESTIMA,TO JEST PO POLOZAJU NA GROBLJU.Da su Cacanski sindikati,radnike snabdevali,kvalitetni mesom,buticima,prvoklasni ugljem,samo smo bili ponizeni od republike.
Sonja se ponosila Cacanskim poreklom,kako kažu rado je odlazila,južno od Save i Dunava.
Ja nisam imao privilegiju,kao radnici,jer nisam bio ni radnik,ni član sindikata,ali zahvaljujući njima,uvek sam mogao da uđem besplatno,i da napunim baterije smehom,jer na pozornici,MIRA BANJAC.TASKO NACIC,ZORAN RADMILOVIC,i ostali.Mozda neki put preterujem,ali zahvaljujući njima,utiče na formiranje kriterijuma čoveka.Kolika je razlika izmedju svakodnevnog lika i lika u pozorištu Taska Nacica,to je neobjasnjivo,neopisivo meni je ostavijo utisak gospodina,verovatno i baba i pravaca su bile gospodje,to nemogu drugačije da opišem.
Kada nam se pruži priliku,obratimo
Pažnju na Sonju videćete koliko je
moćna glumica,po meni glumica koja ima moć da menja likove,za razliku
od Zorana Radmilovica,koji se slobodno držao scenarija,i sve glumce držao na okupu.Zato je bio jedinstven.Zao mi je sto decenijama,može se reći pola veka nemamo kontinuitet predstava, kada je bio direktor Crni,koji je lično,išao u Beogratcka pozorišta da se uveri u kvalitet predstava.
Dobro bi bilo,kada bi direktor išao
kod privatnih firmi i karta po katra za atraktivne predstave.
Poznato je da umetnici koji,unose
celu svoju emociju,kratko žive.
Primer su pesnici.
Sonja Savić vrhunska glumica,što govore nagrade koje je dobila.
Njen način života se ticao samo nje, verovatno životne okolnosti zbog kojih je patila su je navele da tako živi,
Ko smo mi i odakle nam pravo da je osuđujem,jer koliko je meni poznato takvim načinom života ona je nanela štetu samo sebi i svojoj majci i nikom više
Počivaj u miru Sonja
Nikada nisam razumeo svu buku i frku oko Sonje. Kao glumica ništa posebno, bilo je mnogo boljih od nje, nije ostavila neki poseban trag, da ne govorim o tome da je bila narkoman i da je sama kriva za uslove u kojima je pred kraj života živela i za to kako je skončala.
U vreme kada pričamo o opštoj eroziji javnog morala i manjka uzora za nove generacije najmanje što nam treba je veličanje nekog narkomana koji je skončao od droge i pogrešnih odluka
Kakav malograđanski komentar Violete Marković! Zbog takvih su svi i pobegli iz ovog grada!