Zašto država ne želi da leči svoje građane

I dok pacijenti iz Slovenije, Rusije i Republike Srpske o trošku države mogu da se leče u Atomskoj banji Gornja Trepča, oboleli od multiple skleroze u Srbiji to ne mogu, jer Republički fond za zdravstveno osiguranje godinama odbija saradnju sa ovom banjom. Iako je na adresu RFZO stigla ponuda od Atomske banje za saradnju, u ovom lečilištu kraj Čačka kažu da još čekaju odgovor. Ni list Danas tokom jučerašnjeg dana nije dobio odgovor iz RFZO, ali ni od Ministarstva zdravlja, odnosno ministra Zlatibora Lončara da li država koči lečenje pacijenata u ovoj banji i zbog čega.

– Inicirali smo saradnju sa RFZO i tražili su nam da im pošaljemo dokumentaciju. Nismo dobili odgovor. Ove godine smo ponovo aplicirali i to samo za 30 ležajeva, ali još nismo dobili odgovor – kaže za Danas direktor Atomske banje Slavko Milenković. Šta je problem i zbog čega nema saradnje, koja najviše u korist ide pacijentima, Milenković kaže da ne zna.

Da problem nije u rukovodstvu Banje koja je privatizovana pre šest godina, potvrđuje podatak da slične ugovore Atomska banja već ima sa nekoliko država.
– Imamo ugovor sa Republikom Srpskom, zdravstvenim fondom iz Slovenije, distriktom Brčko, ali i najvećim osiguravajućim zavodom iz Rusije – ističe Milenković.

Banja u Gornjoj Trepči jedina je u Srbiji i u regionu koja odgovara osobama obolelim od ove teške neurološke bolesti, i zato ne čudi što su neke države bez pogovora odlučile da plate troškove svojim pacijentima. Građani Srbije nisu te sreće, bar ne onih 7.000 obolelih od multiple skleroze u našoj zemlji, koji boravak u ovoj banji moraju da plate iz svog džepa i to do poslednjeg dinara.

Tako od svojih malih penzija ili nege koja je jedva dovoljna da se pregura mesec, domaći pacijenti moraju da skupe 700 evra da bi bar jednom godišnje otišli na rehabilitaciju. A jednom godišnje, što mogu da potvrde i lekari, nije dovoljno.
Biljana Minić iz Lazareva boluje od multiple skleroze od 1997.
– U početku dok je banja bila u državnom vlasništvu mogli smo da refundiramo troškove, posle privatizacije ne postoji ta opcija tako da sve moram da platim sama. Oni koji dolaze iz Republike Srpske imaju plaćeno sve, čak i prevoz, a nas iz Srbije boravak u banji košta i do 4.000 dinara na dan – ističe Minićeva. Naravno, toj cifri treba pridodati i novac za prevoz, a onima kojima je neophodna pratnja sve ide – puta dva.

Dva puta godišnje po 21 dan bi bilo idealno za organizam oboleo od ove bolesti da se pripremi za leto i zimu, napominje ona, a to pacijenta košta dva puta po 700 evra. I to je prosečna cena, koja podrazumeva smeštaj u trokrevetnoj sobi u stacionaru, koji košta 2.500 dinara uz standardni terapijski paket po ceni od 1.150 dinara. Naravno znatno više novca bi trebalo izdvojiti za dvokrevetnu ili jednokrevetnu sobu, uz kompletan terapijski paket, koji osim vežbi i korišćenja vode, podrazumeva i masaže i bazen.

Od multipla skleroze u svetu boluje dva i po miliona ljudi. Bolest najčešće počinje u periodu između 20 i 40. godine, a žene duplo češće obolevaju od muškaraca. 

U PIO fondu druga priča

U Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje kažu za naš list da oni sarađuju sa ovom banjom godinama unazad. „U 2015. nekoliko stotina penzionera već koriste ili će koristiti do kraja godine besplatnu rehabilitaciju u Atomskoj banji Gornja Trepča preko Fonda PIO„, ističu u ovom Fondu. Oni napominju da ne snose troškove lečenja penzionera, već isključivo obezbeđuju besplatnu rehabilitaciju u cilju poboljšanja društvenog standarda korisnika.

Danas