Pripadnik žandarmerije vodio kriminalnu bandu

Ovi saradnici, međutim, nisu bile njegove kolege iz policije, već huligani i kriminalci koji su obezbeđivali čuveni beogradski splav „Fristajler“, čiji je skriveni vlasnik, kako sam tvrdi, bio upravo Vučković.

Ovaj policajac je tako paralelno vodio dva života: u jednom je bio istaknuti član Žandarmerije i trebalo je da se bori protiv kriminala. U drugom, tajnom, imao je kriminalce koji su radili za njega.

Međutim, krajem 2018. godine, kada je Vučković sazvao ovaj sastanak, njegov skriveni život polako se raspadao.

Vučkovićev glavni štih u beogradskom podzemlju, kriminalac i šef huligana Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, ubijen je 2016. godine. Neko vreme nakon toga Vučković je nastavio da radi sa Stankovićevim naslednikom Veljkom Belivukom, ali su im se putevi razišli. Žandarma su počeli da napuštaju i drugi saradnici te se ekipa polako osipala.

U danima pre ovog sastanka iz 2018, u beogradskom klubu koji su Vučkovićevi momci obezbeđivali, dogodila se tuča i jedan od njih je dobio batine. Prebijeni huligan, Vladimir Grek, smatrao je da ga je ekipa izneverila. Bio je pred odlukom da napusti grupu.

Upravo zbog toga Vučković je sazvao ekipu. U pokušaju da Greka privoli da ostane da radi sa njim, žandarm je rešio da do detalja ispita šta se sve dešavalo te večeri i utvrdi ko je odgovoran za tuču.

Sastanak je iskoristio i da saradnicima praktično održi predavanje o tome kako funkcionišu stvari u kriminalu i da im jasno ukaže na greške koje su godinama činili. Dok je govorio, Grek ga je tajno snimao, a do tog audio-snimka došli su novinari KRIK-a.

Ovakav govor o kriminalu, retko kad zabeležen, otkriva mnoge tajne iz srpskog podzemlja i donosi nove informacije o poznatim događajima i odnosima između grupa. Osim snimka, novinari KRIK-a su u istraživanju Vučkovićeve grupe došli i do niza dokumenata, među kojima su ključni zapisnik sa Vučkovićevog saslušanja povodom ubistva njegovog prijatelja i saradnika Stankovića, kao i svedočenje uhapšenog kriminalca koji je tužilaštvu otkrio navodnu ulogu Vučkovića u pokušaju razbojništva.

Informacije koje su novinari prikupili otkrivaju ne samo da je Vučković godinama predvodio grupu kriminalaca, već i da su njegove kolege iz policije i tužioci znali za to, ali da nakon tih saznanja ipak ništa nisu preduzeli.

Tako, recimo, na saslušanju u vezi sa ubistvom Stankovića, Vučković je kolegama iz policije priznao da mu je ubijeni kriminalac bio „jedan od najboljih drugara“, kao i da je nakon ubistva uništio njegove mobilne telefone.

„Ta dva mobilna telefona, bili su kod mene dan-dva i dok sam bio sam u stanu, mogu reći u nervnom rastrojstvu, besu, žalosti, nemoći, tuzi što mi je ubijen drug, što ga više nema, slomio sam oba telefona i mislim da sam ih bacio u kontejner ispred moje zgrade“, priznao je Vučković.

Uprkos tome, tužilac Zoran Babić, po čijem nalogu je Vučković saslušan, nije pokrenuo istragu protiv njega.

Novinari su došli i do iskaza kriminalca Miloša Kurćubića koji je nakon hapšenja zbog razbojništva 2020. godine, u tužilaštvu ispričao da je „Nenad Vučković zvani ‘Vučko Žandarm’ organizovao i smislio” tu kriminalnu akciju. U ovom predmetu žandarm je takođe ostao van dometa istrage.

Vučković je, kako je sam rekao, sa svojom grupom „policiju držao u šaci“, ali je ipak konstantno morao da rešava različite probleme u koje je sa saradnicima upadao – čuje se na snimku do kojeg je KRIK došao.

Da bi spasao život saradniku koji je nokautirao Zorana Jakšića, vodećeg čoveka klana „Amerika“, stupio je u kontakt sa ozloglašenim ubicom ovog klana – Željkom Maksimovićem Makom. Maksimovića Srbija traži već više od 20 godina zbog ubistva policijskog komandanta Boška Buhe.

„Dva života mi treba da uspem da (Darka Ristića) Medu sačuvam od klana ’Amerika’… da molim Maku da ne ubiju Medu“, rekao je Vučković na snimku do kojeg je došao KRIK.

Na snimku se čuje i kako Vučković iznosi do sad nepoznate detalje o Stankovićevoj likvidaciji. Žandarm tvrdi da su do ubistva doveli Stankovićevi ishitreni potezi kojima se zamerio škaljarskom klanu – nakon čega je vođa ove grupe Jovan Vukotić naložio njegovu likvidaciju.

Snimak i dokumenta čiju sadržinu KRIK ekskluzivno objavljuje, ali i drugi podaci koje su novinari godinama prikupljali – sudska i tužilačka dokumenta, policijske beleške, kao i razgovori sa ljudima koji su upoznati sa dešavanjima u podzemlju – otkrivaju nove detalje o ulozi srpske policije u kriminalu, a pre svega Vučkovića, koji je jedan od nedodirljivih.

Vučković, visok i snažan četrdesetčetvorogodišnjak poreklom iz Kruševca, duže od decenije disciplinu je razvijao u vojsci u kojoj je bio pripadnik specijalne brigade. U 2016. godini promenio je posao – prešao je u policiju i kasnije postao koordinator Žandarmerije.

Disciplina je bila važan činilac i u drugom poslu kojim se paralelno bavio – obezbeđenjem noćnih klubova. Za to je okupio ekipu huligana i kriminalaca, koje nije bilo tako lako kontrolisati.

Ključno je bilo Vučkovićevo prijateljstvo sa Aleksandrom Stankovićem, kriminalcem osuđivanim zbog dilovanja droge, koga su zvali Sale Mutavi. Stanković je postao šef huliganske grupe čiji je cilj bio da preuzme dominaciju na tribini Fudbalskog kluba Partizan.

O svom prijateljstvu sa Saletom Mutavim, Vučković je u policiji otvoreno govorio, pokazuje dokument do kog je ekskluzivno došao KRIK.

„(Aleksandar) Stanković je bio jedan od mojih najboljih drugara… Upoznao sam ga 2013. godine na proslavi FK Partizan gde su slavili navijači i uprava kluba. On je tada bio jedan od vođa navijača. Pošto i navijam za Fudbalski klub Partizan počeo sam da se družim i povremeno viđam s njim“, ispričao je Vučković u policiji 2019. godine.

Vučkovićev posao nije bio lak. Trebalo je da, preko Saleta Mutavog, kontroliše grupu sastavljenu od bivših navijača Crvene zvezde i drugih fudbalskih klubova koji su preko noći sebe predstavili kao navijače Partizana, zbog čega su simbolično nazvani „Janjičari“. Ipak, ove huligane, uglavnom sirove likove koji misle da sve može da se reši nasiljem, uspevao je da drži pod kontrolom.

Sa Stankovićem se družio – išao je s njim na utakmice, a kako je posvedočio policiji, viđali su se i van toga. Neki od njihovih trenutaka sa tribina ovekovečeni su na fotografijama, na kojima navijaju nasmejani i zagrljeni.

„Išao sam s njim na ne više od tri fudbalske utakmice i oko sedam do osam puta na košarkaške utakmice kada je igrao Partizan“, rekao je Vučković kada je bio ispitivan u policiji i dodao da su se viđali i u poznatom restoranu „Džeri“ i na splavu „Fristajler“. „Tema naših razgovora bio je sport, kao i odnosi među navijačima, dešavanja u upravi kluba.“

U događaje u upravi kluba Vučković je bio i aktivno uključen. Neki od tadašnjih rukovodilaca kluba optuživali su ga da je sa „Janjičarima“ davao podršku političkoj struji koja je htela da preuzme moć u klubu.

Najmanje jednom sastanku uprave prisustvovao je kao predstavnik navijača, a bivši potpredsednik Vladimir Vuletić rekao je da je Vučković zapravo bio pravi vođa huliganske grupe.

„To je bila Vučkova grupa. Iznad Mutavog je bio Vučko, on je njih koordinirao. Nisu smeli ništa bez njega”, kazao je ranije za KRIK Vuletić, objašnjavajući i da je žandram bio blizak generalnom sekretaru Vlade Srbije i političkom moćniku Novaku Nediću.

„Janjičari“ su preuzeli tribinu i postali strah i trepet na stadionu. Moć koju su crpeli iz podrške koju su im Vučković i drugi iz državnog vrha pružali, vinula ih je u visine i ušli su u sukobe koji će mnoge koštati glave.

Mafijaški rat koji je 2014. izbio između crnogorskih klanova – škaljarskog i kavačkog, uzdrmao je balkansko podzemlje i proširio se na Srbiju. „Janjičari“ su stali na stranu kavčana.

„U to vreme su stalno bile tuče, upucavanja i obračuni i Stanković se iz tih razloga osećao ugroženim“, ispričao je Vučković u policiji rekavši da je 2016. godine njegov prijatelj imao obezbeđenje zbog sukoba navijača, kao i da je trenirao svaki dan po pet sati.

Ipak, kriminalni rat, po svemu sudeći, Stankoviću je došao glave. U oktobru 2016. godine izrešetan je u Beogradu.

„Koliko se sećam, tri dana pre njegovog ubistva sam se video sa njim, mislim da je bilo u restoranu ‘Džeri’ na Novom Beogradu… Ne mogu da se setim ko mi je javio da je ubijen, ali znam da sam u vreme ubistva primio veliki broj poziva“, ispričao je Vučković.

Vučkovića je, kako je ispričao u policiji, gubitak prijatelja veoma pogodio. Tokom godina su se zbližili i imali su planove da budu kumovi.

„28. oktobra 2018. trebalo je da bude njegova svadba, a on me je pitao da budem njegov kum, što sam ja i prihvatio“, rekao je Vučković 2019. godine. „(Stankovićeva majka) je predivna žena sa kojom se i dan danas družim, viđam i dolazi mi na slavu.“

Vučković je, uprkos besu i tuzi koju je osećao, bio oprezan. Trebalo je da vodi računa o ostatku ekipe, kao i o sebi.

Nakon ubistva Stankovića, iz policije je uzeo njegove stvari, među kojima i dva mobilna telefona. Ovi telefoni mogli su da budu bitan trag u istrazi likvidacije, ali i da otkriju druge važne stvari – sa kim je sve bio u kontaktu i o čemu je komunicirao.

Ipak, zbog Vučkovića se te stvari verovatno neće saznati.

„Ta dva mobilna telefona, bili su kod mene dan-dva i dok sam bio sam u stanu, mogu reći u nervnom rastrojstvu, besu, žalosti, nemoći, tuzi što mi je ubijen drug, što ga više nema, slomio sam oba telefona i mislim da sam ih bacio u kontejner ispred moje zgrade“, ovako je Vučković objasnio kada je upitan u policiji o Stankovićevim telefonima.

Žandarm je kolegama rekao i da o likvidaciji svog prijatelja ne zna mnogo.

„O organizatorima, izvršiocima ubistva znam samo iz novina, javnog pogovaranja, priča sa ulice i o tome mogu da pričam, ali ću sve reći ono što se već zna.“

Ispostaviće se, ipak, da je slagao kolege iz policije i da je o slučaju znao mnogo više.

„Na današnji dan je Saletu rođendan, jutros bi proslavio 31. rođendan“, prisećao se Vučković ubijenog drugara kada je držao lekciju svojoj ekipi 13. decembra 2018. godine.

Žandarm im je ispričao, kako se čuje na snimku ovog razgovora do kog je došao KRIK, da zna ko je i zbog čega ubio Stankovića.

„Dve godine od ubistva tapkamo u mestu. Iako znam sve od početka do kraja, džabe, oni nisu tu, nijedan u Beogradu, u Srbiji“, rekao je.

Za Stankovićevo ubistvo niko nije uhapšen niti je ono zvanično rasvetljeno. Obaveštajna agencija BIA u svom izveštaju, čije je detalje ranije objavio KRIK, iznela je sumnju da je likvidaciju naručio šef crnogorskog škaljarskog klana Jovan Vukotić.

Ista saznanja imao je i Vučković, čuje se na snimku.

On je svoju ekipu podsetio na to da je Stanković napravio nekoliko ishitrenih poteza – koji su ga na kraju koštali života. Učestvovao je, između ostalog, u prebijanju poznatog kriminalca Ivana Pavlovića Ikera, člana škaljarskog klana, u septembru 2016. godine.

„Oni odvale Ikera. Sutradan, on (Stanković) meni kaže ovako: ‘Brate, ovo je moralo da se uradi, ovo je udar na porodicu, na čast moju, na ovo, na ono’. Ja rekoh: ‘Jesi ti siguran da je to baš tako kako si ti zamislio? Je l’ taj čovek ima bilo kakve veze ili na bilo koji način tebe ugrožava?’ Kaže on: ‘Siguran sam.’ Prođe dva dana, on mene zove i kaže: ‘Brate, sve si bio u pravu, pretero sam, nije ovo trebalo da se desi’“, prisetio se Vučković i napomenuo da prebijanje Ikera, ipak, nije direktno dovelo do Stankovićevog ubistva.

Međutim, sledeći Stankovićev potez – kada je uvredio šefa škaljarskog klana – koštao ga je života, tvrdi na snimku Vučković. Stanković je pevao neku pesmu koju je posvetio šefu škaljaraca, sa namerom da ga omalovaži. To je bila kap koja je prelila čašu, smatra žandarm.

„Iste te nedelje (kada je Iker prebijen), pevali su ovo za Vukotića, što je bila inicijalna kapisla da ovaj da pare da ga ubiju”, objasnio je Vučković. „Pevali su pesmu on i (Vladimir) Roganović, grlili se, samo su to uradili. I ovaj (Vukotić) reko: ‘Zbog toga ćeš 10 metaka u glavu da dobiješ’. Nije ni zbog Ikerovih batina, Iker će naknadno da nas osudi.”

Vučković se, zatim, još jednom osvrnuo na sve greške koje je njegov ubijeni drugar i saradnik činio kako bi sa preostalim saradnicima iz njih izvukao lekciju. Kako navodi, Stanković se, sem škaljarcima, zamerio i drugom moćnom kriminalnom klanu – grupi „Amerika“.

„Niz takvih situacija i okolnosti gde je uvek on (Stanković) rekao: ‘Brate, u pravu sam, to mora tako, čast, ponos’ – to ga je koštalo glave. Na najbrutalniji način. Skupile se jajare i ubile ga. K’o kera. Šezdeset komada (metaka) u autu ima, u njegovom telu i autu oko 50 i nešto metaka”, objašnjava Vučković. „Ja kažem (Stankoviću): ‘Stani malo, spusti loptu. Ne treba da budeš pička, nije niko pička. Ali vidiš ti kako oni reaguju, kako vrate.’ Izabr’o put pogrešan, ‘oćeš da budeš glavni u gradu, sasekli su ti krila brzo.”

Sastanak koji je Vučković održao, ipak, nije bio samo o Saletu Mutavom.

Žandarm je na primeru svog ubijenog prijatelja ostatku ekipe želeo da pokaže kako ne treba da se ponašaju u svetu kriminala.

U trenutku kada je Vučković ovo govorio, sredinom decembra 2018, njegova ekipa se osipala i ovaj sastanak bio je dobra prilika da saradnicima ukaže na ranije greške i objasni im da iz njih treba da izvuku poente. Žandarm je tako pokušao da ih održi na okupu, piše Krik.