Бакар, букве и пилеће ногице

Ако је судити по последњим Вучићевим наступима пре него што су избори и расписани, ни Србије ни нас не би било да неко други случајно освоји власт. Без њега би све отишло дођавола. А са њим ћемо тек видети свога бога

Немогуће је издржати овако језиву кампању, која се води против СНС-а у највећем броју медија, а све остале чувају, пожалио се у недељу водитељки Пинка председник Србије Александар Вучић. „Неки који су на прошлим изборима гласали за мене, али не и за СНС, дан после избора рекли су ми да би себи одсекли руку кад су видели да би се десничари сутра удружили са остатком опозиције само да смене власт“, поверио се Јовани Јеремић. Штета што га није питала да наведе име бар једног ко је био спреман на толику жртву за добробит државе и нације, јер ни Србије, ни нас, изгледа, бар ако је судити по речима председника, не би било да неко други случајно освоји власт. Без њега би, дакле, све отишло дођавола. А са њим ћемо тек видети свога бога.

Иако је на Пинку најављен као председник државе, све време агитовао је као да је и даље лидер странке, плашећи гледаоце шта би могло да се деси ако 17. децембра гласају за неку другу изборну листу. Дан пре тога, човек који је поднео оставку на место лидера СНС да би, бар формално, могао за себе да каже да је председник свих грађана – што би, иначе, по Уставу, и требало да буде – говорио је као припадник партије, која је у Шапцу прославила 15. рођендан и у којој вероватно већина чланова и не зна да им председник није Вучић него Вучевић. Милош, а не Александар. А и они који то знају у то искрено не верују. Знају и они да је то само привид. Као и много тога у држави.

По повратку из Пекинга, Вучић се похвалио да је од 2012. Србија повећала извоз у Кину не 1,85 или 18,5 већ чак 185 пута! „Ако смо у њихово време извозили једну флашицу, сада извозимо 185 флашица. Ви сада реците да ли та разлика од 184 флашице говори нешто о њиховој и нашој способности“, рекао је Вучић на Пинку, што су, као по команди, одмах пренели сви провладини медији. Нико није приметио да је председник, као ретко када, чак умањио успехе актуелне власти, јер извоз заправо није повећан 185, већ 195 пута – са шест милиона на 1,17 милијарди долара.

Нико, наравно, није приметио ни да корист од толиког раста „српског“ извоза практично нема скоро ниједна домаћа компанија. Осим једне, кинеске – Зиђина, који овде има две ћерке-фирме, у Брестовцу и Бору. Њима је на рачун легало 90 од сваких 100 долара „нашег“ извоза у Кину. Елем, лане је Србија, читај Зиђин, Кини испоручила непрерађене руде и концентрата бакра за 913,5 милиона, а рафинисаног бакра за још 132,9 милиона долара. Без бакра, наш годишњи извоз у Кину вреди тек 123 милиона долара. А од те суме сваки четврти долар зарадимо продајом – резане букве. Зато и не чуди што се буква(лно) нико од званичника не хвали структуром нашег извоза. И што нико од њих није бројао оне „флашице воде“, које је Вучић поменуо, а боље да није. Биће да је и њих срамота што Кинезима немамо шта друго да понудимо осим руде и балвана. А са тим сировинама нам баш добро иде, јер је за осам месеци ове године извоз руде, концентрата и рафинисаног бакра већ достигао 1.058,6 милиона долара и за 12 милиона је већи од извоза за целу 2022. Ето прилике да нас неко из власти обавести да ће и ове године „наш“ извоз за Кину да порасте за 50 одсто. Још само да нам неки спин доктор из власти јави да је наш извоз већи од увоза из Кине. Не верујете? Па, зар ми не извозимо руду и балване, а увозимо мобилне телефоне? Довољно је само да се неки „геније“ сети да све то, уместо у доларима и еврима, прикаже у тонама.

Како вам сада, уз само ових пар података, звуче речи министра Томислава Момировића, које је већина провладиних медија пренела са мање-више сличним насловом – Српска привреда освојила највеће тржиште на свету. „Ми смо освојили тржиште које има приближно милијарду и четиристо милиона становника“, усхићено је изјавио Момировић, посебно наглашавајући да је то „тржиште на којем председник Србије (Александар Вучић) ужива велико поштовање“. Толико да нисмо успели да им извеземо ни оне чувене пилеће ногице, којима је Драган Марковић Палма махао уочи претходних избора. Да има правде, уочи ових, децембарских, морао би на завршну конвенцију, пред симпатизере владајуће коалиције, да изађе са две букве на раменима. Мада има и оних који верују да због све бројнијих доказа о корупцији и везама са криминалом појединце из врха власти кад-тад, уместо пилећих ногица чекају – наногвице.