Voće ponovo procvetalo zbog visokih temperatura

Zbog neobično visokih temperatura za ovo doba godine priroda nije krenula u fazu mirovanja, pa je pojedino voće poput jagoda, trešnji, krušaka… u većini krajeva Srbije ponovo procvetalo.

Kako objašnjava jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo dr Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku u pojedinim godinama, kao što je ova, dolazi do pojave cvetanja i posle normalnog, tokom rane jeseni, što je najčešće rezultat poremećaja u razvoju rodnih pupoljaka.

– Za razliku od ponovnog listanja koje je obično posledica ranog opadanja lisne mase, usled prevelike pojave bolesti i štetočina i koje ima znatno štetnije dejstvo na biljke, jesenje cvetanje se javlja u septembru i oktobru. Posledica je preuranjenog razvoja rodnih pupoljaka formiranih u toj vegetaciji i koji bi u normalnim uslovima cvetali i plodonosili u sledećoj vegetaciji – objašnjava Leposavić.

Prema rečima našeg sagovornika, ovo cvetanje je najčešće posledica vegetacije sa dugim sušnim periodom, kakva je inače bila ova godina ali se javlja i kod biljaka sa oštećenjima lisne površine zbog bolesti, toplog vetra i drugih nepovoljnih činilaca.

Treba naglasiti da je naknadno cvetanje štetno za biljke, da negativno utiče na razvoj, povećava osetljivost na nepovoljne činioce kao što su niske zimske temperature i da, ukoliko se ne preduzmu mere za pravilno ulaženje biljke u period zimskog mirovanja, može uticati na veliko smanjenje prinosa u narednoj godini.

Naglašava da kada je reč o jagodastom voću, većina sorti koje se gaje kod nas u naslednoj osnovi imaju i osobinu dvorodnosti – odnosno mogu da cvetaju i rađaju dva puta u istoj vegetaciji.

– Ako su maline i jagode sada cvetale i donele plodove razlog ne treba tražiti u nekim neprirodnim pojavama. To ne znači da se najavljuje jaka zima ili neka druga predskazanja kojima naš narod veoma često objašnjava ili čak mistifikuje ovo što sada imamo u prirodi – kaže Leposavić. Dodaje da u svakom slučaju ova pojava nije dobra po biljke.

Da bi se smanjio negativan uticaj iscrpljivanja i  nepripremljenosti za zimski odmor, voćarima se preporučuje jesenje tretiranje bakarnim preparatima kojima se, zbog boljeg sazrevanja tkiva, može dodati đubrivo urea u koncentraciji od dva procenta.

Na 100 litara vode razmuti se dva kilograma uree i u taj rastvor se dodaje bakarni preparat u propisanoj koncentraciji.

Kako napominje, biljke tretirane ovim rastvorom pravilno zazimljavaju i bolje podnose niske temperature ali isto tako i kolebljivo vreme sa smenom toplih dana bez snega i kasnijim zahlađenjima a ovo je sve češća pojava sa kojom se naši voćari i njihove biljke suočavaju poslednjih godina.