Moravski koridor – deo po deo, a kad će ceo

Izgradnja autoputa Pojate-Preljina (Moravski koridor) dužine 112,3 kilometra počela je krajem 2019. godine kod Kruševca, a radovi su, kako je najavljivano, trebalo da budu završeni ove godine.

– Auto-put do Kruševca imaćemo do kraja 2021, Čačak-Kraljevo do kraja 2022, a Kraljevo-Kruševac do kraja 2023 – izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom svečanog početka radova na Moravskom koridoru. Međutim – nije se desilo.

Vučić je 15. decembra 2019. prisustvovao početku radova na izgradnji Moravskog koridora, a tadašnjem direktoru „Puteva Srbije“ Zoranu Drobnjaku rekao je da je bager, koji se nalazio na gradilištu, vozio i britanski premijer Boris Džonson.

– Pa vidiš kako ih je rasturio na izborima – rekao je Vučić Drobnjaku na otvaranju radova kod Kruševca.

Moravski koridor, najavljivano je, biće prvi digitalni auto-put u Srbiji. Ukupna dužina iznosi 112 kilometara i obuhvata tri deonice: Pojate – Kruševac (27,8 kilometara), Kruševac – Adrani (53,8 kilometara), Adrani – Preljina (30,6 kilometara). Saobraćajnica će povezati sve veće gradove centralne Srbije gde živi više od pola miliona ljudi – Čačak, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Trstenik, Kruševac, Stalać i Ćićevac, kao i Koridor 10 i autoput „Miloš Veliki“ (Koridor 11).

Međutim, deo prve deonice otvoren je tek krajem aprila ove godine, od Pojata do Makrešana (16,8 km), a predsednik Srbije je tada ukazao na to da su svuda po toj deonici postavljeni stubovi za 4G mrežu, kao i da će biti postavljeni i za 5G.

Kad predsednik obeća u programu uživo, završetak koridora deluje kao – samo što nije.

– Uskoro otvaramo još 11 kilometara do Koševa u septembru, oktobru, a onda do kraja 2024. otvaramo Čačak-Kraljevo, Preljina-Adrani deonicu i svih ovih ostalih 56 km otvaramo do kraja 2025. Za dve i po godine imaćete u kompletu otvoreno komplikovanih 112 km najšireg, digitalizovanog auto-puta. Bližimo se kraju – poručio je Vučić u aprilu.

Ono što nije rekao je da je taj kraj trebalo da bude – 2023. godina.

Jer, od 2019. godine smenjivali su se brojni rokovi za završetak radova na Moravskom koridoru, posebno onih na prvoj deonici. Tako je u julu 2020. tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla da će deonica Pojate-Kruševac biti završena do kraja 2021.

Već u oktobru te godine na funkciju ministra građevinarstva došao je Tomislav Momirović, koji je potvrdio ranije date rokove – da će prva deonica biti otvorena do kraja 2021.

Predsednik Srbije obišao je u martu 2021. radove na prvoj deonici i od izvođača dobio obećanje da će biti završeni do kraja te godine ili januara 2022. Tada je saopšteno i da je okončanje radova na koridoru planirano za početak 2024.

– Moravski koridor – najmoderniji, digitalni auto-put, dužine 112 kilometara od Pojata do Preljine biće završen za tri godine i moći će da se stigne od Čačka do Niša za najviše sat i po, a od Kraljeva do Niša za sat i 15 minuta – izjavio je Vučić.

Rok je opet pomeren u aprilu 2021, kada je ministar Momirović naglasio da je američko-turski konzorcijum „Behtel Enka“ u obavezi da završi auto-put do kraja marta 2024. godine.

Novi rok dao je direktor „Koridora“ Aleksandar Antić 2022. godine, kada je krajem juna predsednik Srbije obišao radove na Moravskom koridoru. Antić je Vučiću rekao da će deonica od Kraljeva do Čačka biti završena početkom 2024, a ceo auto-put početkom 2025.

Tomislav Momirović u oktobru 2022. menja resor u Vladi Srbije, a na mesto ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dolazi Goran Vesić, koji krajem 2022. izjavljuje da je kompanija “Behtel” potvrdila da će prva deonica auto-puta biti završena do kraja aprila 2023.

Naglasio je da, „uprkos nekim aktuelnim kašnjenjima radova“, neće biti odlaganja roka za završetak Moravskog koridora, a to je, kako je kazao, prvi kvartal 2025. godine.

– Kompanija ‘Behtel’ je u razgovoru sa mnom i gospodinom Aleksandrom Antićem (direktorom Koridora Srbije) rekla da stoji iza toga da će do kraja aprila biti završen deo od Pojata do Makršana, što je ispred Kruševca. Do kraja septembra biće završen deo do Koševa, znači biće priključen Kruševac i onda imamo još dve deonice. Od Adrana, što je već priključenje Kraljeva, prvi kvartal 2024. i onda ćemo imati poslednji deo između Koševa i Vrbe kod Kraljeva, što znači priključenje Trstenika i Vrnjačke banje 2025. godine – izjavio je tada Vesić.

Podsetimo, Vlаdа Srbije usvojilа je 29. avgusta 2019. godine Odluku o izboru strаteškog pаrtnerа za izgrаdnju autoputa „Moravski koridor“, od Pojata do Preljine. Za izgradnju koridora izаbrаn je Konzorcijum „Behtel-Enkа“. Taj američki konzorcijum je jedini dostavio ponudu na javnom pozivu za izgradnju Moravskog koridora.

Fer izbor tog konzorcijuma dovela je u pitanje organizacija Transparentnost Srbije, koja je saopštila da je „Vlada Srbije vrlo transparentno dovela proces odabira partnera do ishoda u kojem je dobijena samo jedna ponuda za gradnju Moravskog koridora – konzorcijum Behtel-Enka“.

– Pored relativno kratkog roka za dostavljanje ponuda i garancija, svakako je moglo uticati i to što je Vlada oktobra 2018. zaključila (pravno neobavezujući) ‘memorandum o razumevanju u izgradnji Moravskog koridora upravo s predstavnicima pobedničkog konzorcijuma’ – naveli su iz Transparentnosti.

Koliko će sve da nas košta?

Osim izbora izvođača, ostala je sporna i cena.

Vučić je te 2019. godine rekao da će Moravski koridor od Pojata do Preljine koštati 745 miliona evra i da je ta cena postignuta „posle teških pregovora Vlade“. Ocenio je da je sve urađeno na transparentan način.

Ali, kako nedavno piše Nova ekonomija, za projekat Moravskog koridora Srbija ima već dva potvrđena kredita: jedan od 431,7 miliona evra, a drugi u iznosu do 500 miliona evra. Na poslednjoj sednici Skupštine Srbije potvrđen je i treći ugovor, od 700 miliona evra.

Prvi ugovor o kreditu za projekat Moravskog koridora Narodne skupština je potvrdila 2021. godine, podseća Nova ekonomija. Kredit u iznosu od 431,7 miliona evra Srbija je tada ugovorila sa JP Morgan Chase Bank, uz garanciju UKEF-a (UK Export Finance). Iz tog zajma je do 31. jula ove godine povučeno 376,2 miliona evra, vidi se u Biltenu javnih finansija za jul.

Drugi ugovor o kreditu, potvrđen početkom 2022. godine, iznosio je 400 miliona evra, ali je Narodna Skupština ovog leta potvrdila izmene i dopune tog ugovora, pa je iznos kredita povećan na 500 miliona evra.

Kao „prvobitni zajmodavci“ navedene su banke: Banco Santander, CaixaBank, Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, Raiffeisen Bank International i UBS Switzerland. Od ukupno 500 miliona evra kredita, do 31. jula je povučeno 374,7 miliona evra.

Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović zatražio je tada od ambasadorke Velike Britanije u Srbiji Šian MekLeod da pomogne u pronalaženju informacija i „pune istine“ o aranžmanu između Vlade Srbije i Agencije Ujedinjenog kraljevstva za finansiranje izvoza (UKEF).

Ispravljanje „krive Morave“

Projekat izgradnje koridora podrazumeva i da se Zapadna Morava „ispravi“ i to na čak četiri mesta u njenom toku kroz Kraljevo. To će, kako su upozoravali stručnjaci, dodatno ubrzati reku i povećati opasnost od poplava.

Na potezu u dužini od oko desetak kilometara u blizini Kraljeva, gde Morava pravi meandre, predviđeno je da se ona „ispravlja“. Ali, prema mišljenju stručnjaka, menjanjem toka Zapadne Morave, direktno će se vršiti pritisak na nekoliko mostova.

Izmenom toka reke, cela Moravska dolina, od Čačka pa sve do Kruševca će se promeniti.

– Kada se bude ispravila Morava, ona će dobiti još veće ubrzanje, delovaće još razornije na celom prostoru. Odnosno, na sve hidrotehničke objekte u njenoj dolini. Ukoliko se ne urade određene pripreme, odnosno ako se mostovi ne obezbede, oni neće biti spremni – objasnio je arhitekta Vasko Nikolov iz Kraljeva za N1.

Iz Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture kazali su ranije da će saobraćajnica imati i zaštitnu funkciju od poplava, a radovi će biti na takozvanoj obaloutvrdi.

Iz Ministarstva saobraćaja su rekli da je zbog čestih poplava Zapadna Morava u svom toku u blizini Kraljeva menjala tok i pravila meandre. Oni naglašavaju da je ustvari reč o uređenju Morave i njenih pritoka kako više ne bi dolazilo do izlivanja.

Nije poznato da li je urađena hidrostatička studija procene uticaja.

Polovinom jula ove godine, meštani sela Medveđa kod Trstenika, kojima su poplave koje su se desile u junu uništile hektare zemlje pod plastenicima u kojima su gajili povrće, blokirali su radove na Moravskom koridoru. Meštani nisu dozvolili dolazak građevinskih mašina na tu deonicu, a kako je tada za N1 rekao jedan od meštana Bojan Gradištanac, nakon obilnih padavina u junu došlo je do izlivanja reke, a sve zbog, kako kaže, cevi koje je izvođač radova postavio.

Prema njegovim rečima, zbog tih cevi, reka nije mogla da isprati vodu, pa su hektari pod plastenicima uništeni, najvećim delom 100 odsto.

– Ja sam imao hektar paprike, nema ništa ove godine – kazao je Gradištanac.

Najavljena je, rekao je, rekonstrukcija, koja bi trebalo da traje dve godine, ali meštani strahuju da do tada ne budu ponovo poplavljeni.

Izvor: N1

______________________________________________________________