Javne ličnosti uputile poziv građanima: Podrži i potpiši ProGlas
Stvarnost nas je primorala da se zapitamo: kakvi smo to ljudi ako sklanjajući pogled ćutke svedočimo eksploziji kriminala, nepravde i nasilja? Pokretači ovog obraćanja su ljudi sa imenom i prezimenom, sa svojim životima, porodicama i zanimanjima. Niko od nas nema nameru da se bori za bilo kakve pozicije i funkcije, niti da se upušta u igre vlasti i moći – osećamo se pozvanim onoliko koliko bi svaki građanin danas trebalo da se oseća pozvanim – pročitala je danas na konferenciji za novinare glumica Svetlana Ceca Bojković deo teksta inicijative „ProGlas“.
Reč je o tekstu koji će, kako je naglasio na istoj konferenciji, glumac Dragan Bjelogrlić, biti ponuđen javnosti da ga potpišu od četvrtka,
On je ponovio da inicijatori ovog proglasa nisu ljudi koji imaju namere da zauzimaju državne funkcije i budu učesnici u vlasti.
Kako je naveo, razlog zbog kojeg je učestvovao u pisanju proglasa, je zato što ne želi da živi u „zverinjaku od države“.
Kada država izgubi bitku sa kriminalcima, ona postaje zverinjak, istakao je.
Potom je dodao da ljudi okupljeni oko proglasa pokušavaju da izvade ljude iz njihova četiri zida, jer, ponovio je, ne želi da živi u društvu u kojem se siromaštvo iskorišćava za opstanak na vlasti vladajuće lite.
Bjelogrlić je naveo da bi državu i društvo trebalo da vode najćasniji ljudi a, napomenuo je, svi znamo da to „naša politička elita nije“.
– Srbija je naša zemlja i nadam se da će od četvrka kada naš proglas bude izašao u javnost, da će biti dovoljno potpisa da će Srbija stvarno morati da se promeni – rekao je, između ostalog, Bjelogrlić.
Ova grupa se formirala na spontanosti, rekao je bivši predsednik SANU, Vladimir Kostić.
– Nećete mi verovati ali to je tako, osnovni fon je bio fon međusobnog poštovanja, prepoznatog osećaja odgovornosti i dužnosti u situaciji u kojoj se nalazimo – rekao je on.
Kako je opisao, grupa okupljenih oko proglasa je grupa ravnopravnih, o čemu svedoči, rekao je, dužina naših sastanaka koji su trajali u nedogled.
– Mogu se praviti zamerke ali zaista je to progkas od kojeg očekujemo da budu izložen kritičkoj analizi a od onih koji se slažu da ga i potpišu, rekao je i dodao da će grupa javnih ličnosti, potpisnika imati imati aktivnosti u kojima građani mogu da se pridruže.
Cilj je da ohrabrimo naše sugrađane da izađu na izbore jer to je građanska dužnost.
Dužnost da budeš prisutan u sopstvenom životu – apstinencija bi bila suprotna od toga, rekao je.
Profesorka Ivanka Popović rekla je da je tokom celog svog radnog veka bila posvećena i da se zalagala za dobrobit studenata.
Ona je istakla da je malo studenata društveno angažovano.
„Ponekad se angažuju u nekim protestima koji su usko vezani uz studentski standard. Studente ne interesuju izbori. Ja nisam ubeđena da je tako, večć da oni misle da ne mogu ništa da promene. I mislim da oni nisu jedini u našem društvu koji tako razmišljaju. Zato smatram da je naša dužnost i obaveza da ohrabrimo i podstaknemo sve građane, a posebno mlade ljude čija je budućnost u ovoj zemlji da se uključe i veruju u snagu izbornog procesa. Da je svaki glas doprinos i da jedino akcijom možemo da promenimo našu stvarnost“, rekla je Popović.
Sudija Miodrag Majić rekao je da su potpsnici ovog proglasa jedna prilično heterogena grupa ljudi.
„Mi smo različitih zanimanja, različitih generacija, povremeno i različitih pogleda na svet. Ali ono što je zajedničko za sve ove ljude jeste nekoliko stvari. Prva je da su oni i u svom dosadašnjem delovaju pokazivali izvesnu dozu hrabrosti, spremnosti da govore o stvarima o kojima su drugi ćutali. Sada smo zbog ozbiljnosti trenutka u kom se nalazimo, shvatili da je nužno da se okupimo. Da je nužno da i taj način pokažemo solidarnost, pokažemo da sinergija tih glasova i misli može da učini više nego svaki pojedinac i da na taj način, pomalo simbolički, i drugima uputimo gest“, rekao je Majić.
Ceo tekst proglasa:
„Drage građanke, dragi građani, Srbija je postala zemlja poniženih i privatizovanih institucija, u senci kriminala spregnutog sa strukturama vlasti i uz korupciju koja postaje stil života. Živimo godine demografskih poraza i neslućenog ekonomskog raslojavanja. Opet smo pred ćorsokakom izolacije.
Naše je nedvosmisleno uverenje da vreme u kome živimo zahteva od svih odgovornih i zabrinutih građana suočavanje s trenutkom, donošenje jasnih odluka i spremnost ne samo za svedočenje o potrebnim zaokretima već i za učešće u njima.
Stvarnost nas je primorala da se zapitamo: kakvi smo to ljudi ako sklanjajući pogled ćutke svedočimo eksploziji kriminala, nepravde i nasilja?
Pokretači ovog obraćanja su ljudi sa imenom i prezimenom, sa svojim životima, porodicama i zanimanjima. Niko od nas nema nameru da se bori za bilo kakve pozicije i funkcije, niti da se upušta u igre vlasti i moći – osećamo se pozvanim onoliko koliko bi svaki građanin danas trebalo da se oseća pozvanim. Na svakome čoveku, opravdano zabrinutom za sopstvenu sudbinu, sudbinu svoje zemlje, svoje dece, porodice i prijatelja jeste da nađe mesto u širokoj skali suprotstavljanja ovom sunovratu.
Od bivšeg apstinenta, a budućeg glasača, preko kontrolora izbornih i predizbornih mahinacija do učesnika protesta, od onoga koji ubeđuje i širi istinu i ohrabrenje do onog koji predlaže rešenja i nudi pravce za izlaz Srbije sa ove stranputice, za svakog ima mesta i svako ima svoju ulogu.
Naša je namera da podstaknemo proces u kome ćemo se svi, u svom punom kapacitetu, angažovati na promeni koja je ovoj zemlji nužna.
Ali nije samo promena nepodnošljive društvene zbilje naš zadatak.
Na nama je da gradimo Srbiju u kojoj će biti nemoguće da nam se takva zbilja ponovi.
Zato je neophodno obnoviti demokratski poredak, pravne i političke institucije, duh slobodne i kritičke rasprave u kojoj će ljudi učestvovati bez straha od posledica. Srbiji nije potrebna nova klasa privilegovanih političkih oligarha koji će stajati iznad zakona, već jednake šanse za sve i solidarnost bez koje se ne može proći kroz vremena krize.
Srbiji nije potrebna kult ličnosti, već slobodni građani koji sami uređuju odnose u svojoj zemlji.
Naša zajednička volaj da uspemo u tom poduhvatu mora postati zalog za svaku buduću, srećniju i normalniju Srbiju.
Ostanemo li nemi sada i dopustimo li da nas ispišu iz civilizacijskog kruga kome pripadamo, bićemo odgovorni za to što nismo učinili dovoljno da to zaustavimo.
Zato pozivamo sve one koji se u svojim životima sreću s raznim licima jedne te iste nepravde i bahatosti da prevaziđemo sopstvene strahove i nepoverenja i da se udružimo u borbi za drugačiju Srbiju.
Srbija je naša zemlja i zato je ovo zajednička borba u kojoj treba da dokažemo kakvi smo i koliko nas je. Ta borba je zasnovana na lekcijama prošlosti, jasnom uvidu u sadašnjost i, što je ključno, posvećena budućnosti Srbije“.
Potpisnici:
Akademik Ljubomir Simović
Akademik Vladimir Kostić
Akademik Vladica Cvetković
Dr prof Ivanka Popović
Miodrag Majić, sudija i pisac
Dr prof Miodrag Jovanović
Dragan Bjelogrlić, reditelj i glumac
Svetlana Bojković, glumica
Gojko Božović, pisac i izdavač
Srdan Golubović, reditelj
Biljana Stepanović, novinarka
Dr prof Filip Ejdus
Dr prof Tamara Džamonja Ignjatović
Petar Peca Popović, novinar u penziji
ПРЕЛАЗАК ЕСЕНЦИЈЕ У ЕГЗИСТЕНЦИЈУ
Оно што следи након ПроГласа је фазни прелаз из есенције у егзистенцију у којој се колективна психоза нагомилава у односу на конкретну друштвено-историјску ситуацију и колективне услове са којима се суочава реалитет масе. Ови колективни услови, или институције, у суштини „фабрикују“ колективистички психо алгоритам док их појединац усваја као свој идентитет.Из тог разлога овај проглас води директно у његову политичку актуелизацију са планираном резутантом. Јер, на исти начин на који је масовно психичко усмеравање,као такво, шире од друштвено-историјске индивидулизације психе и претходи му, тако постаје и основа сваке нове друштвене формације.
Овај проглес је нсводив на индивидуалну психичку креативност јединке које граде јалов анонимни колектив. Ова транс-индивидуална скупина као своје ефекте даје јалове покушаје усађивање у наше колективно подсвесно типично за нашу културу друштвеног омасовљења. Индивидуална психа се увек формира кроз омасовњење друштвене понуде – типа КУД СВИ ТУРЦИ ТУ И МАЛИ МУЈО; али сама друштвена институциона, моћ неке идеје,је оно што на првом месту објашњава узрочност стања настале политичке проблематике и начина њеног лечења са јасном терапутском анализом на ово установљено стање ствари. Једино тако установљена проблематика може имати покретачке моћи за рационалну позитивистичку промену и тако истински аутономно допринети заједници да лакше поднесе све ове друштвене девијације.
Ово се мора више пута прочитати да би се поента когнтивно разумела 🙂