Menja se klima: Čačanin gaji kivi i banane u centru grada, uskoro prva plantaža urmi (FOTO, VIDEO)

Klimatske promene sve više utiču na rod voća u Srbiji. Kasni mraz i sneg i ove godine obrao je rod kajsija i šljive u Zapadnoj Srbiji, a kiša je umanjila rod maline. Da li treba menjati voćne vrste i možda saditi neko egzotičnije? Tu dilemu nema jedan Čačanin koji uspešno u samom centru grada gaji kivi i banane, a uskoro će podići i prvu plantažu urmi u Šumadiji.

Zgrade, centar grada i plodovi južnog voća. Nije grad na Mediteranu već na Zapadnoj Moravi i dvorište porodice Adžić.

U toku je berba kivija koji stiže u novembru, a rodilo je kao nikada do sada jer u našoj zemlji još uvek nema prirodnog neprijatelja a i vremenske prilike idu mu na ruku.

„Prvo je posađen da bi bio vinjaga zbog hladovine i da leti može da se sedi u dvorištu. Medjutim, u medjuvremenu je počeo da rađa. Rodi toliko da mi ne možemo sve to da pojedemo, šta više nije ni zdravo pojesti jednog do dva dnevno. Ove godine imaćemo preko 150 kilograma, mada zna da rodi i do 300 kilograma, smao od ove dve biljke“, kaže Mladomir Adžić.

To je bio izazov Adžićima da pokušaju i sa drugim egzotičnim voćkama.

„Sad se klima promenila da maltene može sve da uspeva. Sad to nije kontinentalna nego mediteranska klima. Imamo u dvorištu i smokve, mada toga ima u Čačku dsvud redom, ali ove dve sa strane su krupne i jedna crna za slatko. Onda je supruga našla banane ispred nege zgrade, svideo joj se list za dekoracije i onda smo i nju posadili. Sve što rodi delimo komšijama, po Čačku, deci u Zračku, svake godine poklanjamo“, kaže Mladomir.

Zbog niske cene južnog voća nisu širili proizvodnju, ali su pronašli vrstu koja jeste isplativa i to će biti prva plantaža u Šumadiji.

„Planiram da sadim kinesku urmu. Uzeli smo zemlju u Mrčajevcima i za mesečak dana idemo po sadnice. Biće ih 200 z apočetak i ako bude kako ja očekujem onda ćemo da se širimo. Nešto mora da se radi, ne može da se sedi. Jemso u penziji supruga i ja, ali ako sediš i bleneš u televizor nema ništa od toga“, kaže na kraju Mladomir Adžić.

Da bi južno voće rađalo, pored sunca potrebno je i dosta vode, a i to ide na ruku Čačanima jer gde god da zakopate pojave se podzemni izvori koje je darovala Morava.